Bebe treba da se doje u prvih sat vremena od rođenja da bi se smanjio rizik od iznenadne smrti i da bi tom imalo prave koristi za novorođenčetovo zdravlje.

Ovo su rezultati koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija na osnovu istraživanja.

Takođe, objavljeno je i da svega tri od pet od ukupno 78 miliona beba majke doje čim se rode. Korist od dojenja odmah pri rođenju je višestruka – od toga da se smanjuje rizik od iznenadne smrti, do dugotrajnih zdravstvenih benefita.

Rano dojenje pospešuje imuni sistem deteta, smanjuje šanse za razvoj infekcija, a iako se majke prvih sati osećaju iscrpljeno i slabo, one treba da imaju punu podršku i pomoć da svom detetu omoguće da sisa.

Dr Tedros Adanom rekao je za “Daily Mail”:

“Dojenje je najbolji i najkvalitetniji početak bebinog života. To je naučna činjenica bez premca”.

Ovo je veliki trenutak za roditelja. Istovremeno, to je i veoma težak trenutak. Do sada, dete je moralo da ostane gde god da je bilo. Sada je svuda, istražuje po celoj kući, uzima i pomera predmete, penje se i nosi kako poželi. Montesori je opisala ove tek osamostaljene petnaestomesečne bebe kao „veoma različite od dece kojoj je pre samo kratkog vremena bila potrebna pomoć u pravljenju prvih nestabilnih koraka. Nisu bila samostalna zato što su se oslanjala na druge da im pomognu. U tom periodu, bila su borci, a sada su pobednici.  A kako mi odgovaramo na ovo veliko osvajanje samostalne aktivnosti? ,,Danas pravimo kockaste kutije, ogradice i stavljamo dete unutra… To je nagrada za samostalnost koju je dete osvojilo, ovo je količina slobode koju mu dopuštamo.“ Zatvaranje deteta u ogradicu, kao u kavez, kada je u kući, i u kolica kada je napolju, znači da ne možemo da učimo o razvojnim potrebama tog deteta, „ne možemo da proučavamo njihovu psihologiju.

“ Montesori je savetovala jednu majku koja je pokušavala da nauči više o svojoj ćerki: „Ostavite je na miru i posmatrajte šta radi. Ne ostavljajte je, ali je posmatrajte sa udaljenosti; možete da joj priđete ako joj je potrebna pomoć.“

Ova mala devojčica nastavila je da ostavlja svoje brojne igračke i počela da nosi veoma tešku hoklicu svuda po kući. Montesori je opisala drugu decu ovog uzrasta kako čine jednako iznenađujuće stvari: nose teške krčage sa vodom preko tepiha jako se trudeći da ne prospu ni kap, nose veknu hleba veliku gotovo kao i oni sami do stola, prazne veliku korpu za papirni otpad, zatim skupljaju i najmanji komadić papira i vraćaju ga nazad u korpu, čiste po celoj kući pajalicom, stavljaju zapušač unutra i ponovo ga vade iz bočice parfema, uzimaju sveže opeglane salvete i ređaju ih u gotovo savršenoj pravoj liniji preko sobe od jednog ugla do suprotnog, a zatim ih ponovo pažljivo slažu jednu na drugu.

Za Montesori, sva ova slobodno izabrana ponašanja nude ključeve za razumevanje detetovih potreba u samoformiranju. Montesori je očekivala da će odrasli njen predlog − da istovremeno pruže više slobode u aktivnostima i pažljivo posmatraju kretanje petnaestomesečne dece, smatrati uznemirujućim, čak i teškim u početku. Svakako će zahtevati požrtvovanost roditelja. Naročito, odustajanje od ogradice značilo je odustajanje od slobode da ne moramo da nadziremo dete. Ali Montesori je insistirala: „Dati detetu slobodu i biti budan i spreman nije lako, ali moramo biti spremni da sve to učinimo.“

Lista opreme “neophodne” za bebu može biti poduga, ali ne mora. Mnogi roditelji trude se da obezbede sve za bebu pre nego što se ona rodi, a kasnije se ispostavi da su neke od tih stvarčica uzalud otvarane. A onda ih drugo dete rabi za sve što prvo nije! Univerzalni spisak zaista korisne bebi opreme verovatno ne postoji, ali nepotrebno bacanje para može se izbeći stvarnim praćenjem bebinih potreba, a ne trendova i reklama. U svojoj prvoj godini života moj sin isprobao je dosta kupljenih/pozajmljenih/dobijenih stvari i evo našeg spiska – šta je bebi zaista neophodno od opreme:

1. Krevetac: DA! – Sa posteljinom okolo ili bez, sa vrteškom iznad ili ne (evo, ta vrteška je vrlo diskutabilna), sa fiokom ili bez… Moje veliko “da” ide krevecu ili krevetiću kako ga ko krsti. Poznat smo narod koji se teško odvaja od nameštaja, mnogi su bili u kući u kojoj stari dobri krevetac služi kao prostor za odlaganje posteljine, pa ako imate jedan takav – šmirglu i četku u ruke! Dušek smo kupili, krevet restaurirali i vrlo lagano prošli sa jednom od najskupljih stavki. Ako planirate da osvežite stari krevetac – uzmite u obzir vreme potrebno da miris farbe iščezne, kako bi vam kasnije u sobi mirisao samo divni bebeći miris!

2. Kolica: DA! – Prijatelj koji je dobio klinca godinu dana pre nas dao nam je jednostavan savet “Za bebu su ti neophodna samo tri K: Krevetac, kolica i kadica, ostalo je dodatna oprema” i nije mnogo pogrešio! Bespredmetno je govoriti zašto su sve kolica dobra, a dodaću samo da su ponekad i u službi stolice za hranjenje ili krevetića. Moj klinac je od onih što vrlo brzo ukapiraju da je pogled iz naručja daleko bolji nego iz kolica, pa nam je “četvorotočkaš” više koristio za prevoz namirnica i balona s vodom, nego deteta, ali definitivno se bez njih ne može. Zato nisam fan trošenja velike sume na kolica, važno je da su lagana za nošenje i lako sklopiva (staju u gepek), i dobro bi bilo da strane mogu da se rotiraju – da beba gleda i u mamu i napred. Ovaj sam savet zanemarila, pa sam u slučaju jačeg sunca morala da nosim tetra pelenu i štipaljku sa sobom, da glume suncobran..

3. Kengur nosiljka: DA! – Mame, babe, stručnjaci spore se oko ove, što se mene tiče, spasonosne naprave! Negde sam pročitala da je “nošenje prirodni način kretanja bebe” i stojim iza toga. Svoje mladunče sam teglila u kenguru od četvrtog meseca, iako pedijatri kažu da je rano i ne bi trebalo pre šestog, odnosno dok kukovi ne ojačaju! O, kengure, čudna spravo, toliko mi je olakšao uspavljivanje, šetnje i kupovine… Nisam planirala da ga kupim, nasledili smo ga, ali da smo znali kakav će biti naš mališan, više bismo uložili u kengura (ili u neku od onih marama – nosiljki – deluju mi kao praktične naprave) nego u kolica. Uvek smo ga imali kraj sebe, nosili ga u torbi kolica. Ne, niko mi nije kriv što sam dete “navikla na ruke”, nit mi je zbog toga bio teško, nit se nešto kajem, ali ko se odluči da vugli svoje čedo, ne treba da pati: torbi, marama, nosiljka na pretek!

4. Ketrec: DA i NE! – Ketrec, ogradica, mreža, ili što bi rekao moj muž kavez, bio je nešto na čemu sam insistirala! Svi su mi govorili da deca baš nisu luda za ograđenim kvadratnim metrom, ali ja sam zamišljala sina kako se bezbrižno, ćutke igra u ketrecu i proglasila ga za must have! Ispostavilo se da su drugi bili u pravu. Sedeo je tu ponekad, daleko od toga da je ćutao, ali umeo je da se zaigra… dok neko ne bi prošao, a onda kreće negodovanje! Ogradica je vrlo efikasno rešenje kad treba na brzinu da spustiš dete na bezbedno mesto i odradiš nešto, ali samo ako možeš da podneseš visoke frekvencije! Što se tiče igrarije, mislim da se deci daleko više dopada da im se oslobodi prostor na tepihu i ogradi nameštajem nego da sede u mreži! Dakle, Da! za ketrec, bez prevelikih očekivanja i kupite polovan – nisu mnogo habani

5. Bebi gimnastika: DA! – Ako idete na babine, ne znate šta da kupite, nećete pogrešiti ako se odlučite za bebi gimnastiku! Nama se pokazala kao mnogo interesantnija nego vrteška iznad kreveta, posebno jer džidžabidže mogu da se otkače i ponesu na kolica, auto sedište i sl. Postala mu je interesantna sa pet meseci, i rado se igrao u njoj, nekoliko puta i zaspao igrajući se. Sa devet meseci ju je već sklapao i odložili smo je, ali, hej, šta za bebu pa traje dugo!

6. Dubak: NE! – Blago onom ko je stvarno takav roditelj kakav je zamišljao da će biti! Pre nego što je moje ružičasto čudo zakmečalo u Betaniji imala sam predstave kako ću divna majka biti. Ona koja nikad neće… (dopuniti listu)! U većini slučajeva sam demantovala samu sebe – ubacila sam bebu u veliki krevet, lizala sam mu cuclu da je operem, dala sam mu slatkiše pre prve godine. Jedino gde sam ostala dosledna je što ga nisam stavila u dubak ili šetalicu. Puzao je jadničak po patosu, prvi put ustao dan nakon što je napunio osam meseci, prohodao samostalno nekoliko dana nakon rođendana. I sve to bez točkova u kojem dete ide na prstima i nastaje mu zbrka u glavi! Ko voli nek izvoli, mi smo prošli bez toga. Potrebno je više strpljenja i više pažnje posvetiti detetu, ali može se. Ko ima nedoumice mene je ovaj tekst ubedio.

7. Stolica za hranjenje: DA i NE! Uglavnom je uslovljena komocijom u domu. Mnogi, kada rašire sve ove naprave po malom stanu nemaju prostora za stolicu za hranjenje, i ja sam mišljenja da može bez nje, ali je s njom lepše! Dete koje hoće da jede možeš na brzinu nahraniti i iz kolica ili krila, ali snebivljivo dete traži stolicu. Više zbog roditelja, čuvanje roditeljskih leđa i živaca. Prednost dajem stolicama koje se mogu sklopiti, i u kojima se dete može vezati, mada i vintidž drvene varijante imaju svoj šarm. A simpa su i one rasklopive koje mališan može kasnije da koristi i kao svoj stočić i stolicu. Važno je stvaranje navike jedenja za stolom, a i detetu je lepše da se oseća “kao veliki” dok jede na svom mestu.

8. Nosiljke za iznošenje: DA i NE! Tradicionalne platnene nosiljke za iznošenje bebe iz porodilišta potisnule su popularne sinteze ili jaja ili autosedišta – koja su zakonski obavezna. Koristili smo je zato što smo je dobili, ali da nismo ne verujem da bismo je kupili. Dobro je došla za transport bebe po kući, u prvim mesecima u njoj smo izlazili na terasu, i u njoj je boravio u dnevnoj sobi, ali da je nismo imali kolica bi poslužila. Brzo je prerastu i postanu nesigurne.

9. Ljuljaške i ležaljke: Hmmmm… DA i NE! Ovu ocenu sam dala jer smo mi bez svega toga prošli, stoga Ne – nije obavezno, nije neophodno, ali ne mogu reći samo Ne, jer možda neko ima zaista dobra iskustva (volela bih da ih čujem)…

10. “Povodac” za bebu: NE! Čak je i to stiglo do nas! Oni kaiševi koje staviš detetu oko grudi i ne mož’ ti pobegne! Prosto nisam mogla da ga “uvežem” u to. Pokušala sam jednom, dok je nespretno hodao a nije hteo da sedi u kolicima. Na kraju sam ga nosila, pošto nisam mogla da ga savladam da ide peške kuda smo krenuli, i gurala kolica, ni prvi ni poslednji put!

11. Mušema za presvlačenje: DA! Na ovoj listi jedna od jeftinijih stavki, na kojoj mnogi štede! Postoje mnoge zamene – stolovi, peškiri rašireni na krevetu… ali dobro postavljena mušema štedi mamina leđa, i dugo se dete može na njoj presvlačiti. Mi smo se presvlačili samo na mušemi osam meseci, dok nismo postali mnogo nemirni. Posebno važno u prvim mesecima kad se beba presvlači sto puta dnevno i duplo toliko noću!

12. Pumpice za izdajanje: NE! Ovo nije nešto što se tiče direktno bebe, već mame, ali želelasam da je pomenem. Koristila sam ručnu pumpicu, dobre marke i žalim pare. Drage mame, budite strpljive, savladajte tehniku ručnog izdajanja i bićete brže i efikasnije od svake pumpice, a za te pare kupite nešto lepo sebi!

Ovde se spisak ne završava: Tu su i “džamper za vrata” i kaiševi za prohodavanje, anatomske kadice, komode, a kasnije i svi motorići, biciklovi i guralice… Neke stvari su korisnije od drugih, a koje su kakve najbolje će vam reći dete. Zato ne žurite da nabavite sve što se reklamira, većina ovih aktuelna je samo nekoliko meseci. Pozajmite, isprobajte, kupite polovno. I ne zaboravite da polovno donirate, pozajmite, prodate

Milena Radovanović, blog Spetljana snajka

Ta sitnica je da prosto ustanete. Proverite, videćete i sami – beba će se odmah umiriti. Sednete li opet, beba će se opet rasplakati.

Ovaj fenomen primećuju gotovo svi roditelji, a toliko je uobičajen da su se i naučnici pozabavili njime.

Studija je sprovedena 2013. godine, a rezultati objavljeni u naučnom žurnalu “Current Biology”. U rezultatima suštinski stoji da su otkrili da su bebe genetski uslovljene da budu mirnije kada su u naručju roditelja koji stoji umesto da sedi.

Sve se svodi na rane dane čovečanstva, kada su ljudi sa svih strana bili okruženi predatorima. Ako bi majka stajala sa bebom, to bi joj dalo par dragocenih sekundi prednosti u begu od napadača. Tako su bebe evoluirale da budu mirne kada roditelj koji ih drži stoji, i da vrište ako roditelj radi bilo šta drugo.

A istraživanje je pokazalo i da ne samo da su bebe tiše kada stojite dok ih držite, već im je i puls usporeniji.

– Naše istraživanje pokazalo je da deca ispod šest meseci starosti koju uzmete u rike stojeći odmah prestaje sa meškoljenjem i mrdanjem, kao i sa plakanjem. To je prednost uslovljena evolucijom, jer ukoliko bi se umirila u majčinom naručju, beba bi imala više šansi za preživljavanje opasnosti – stoji u zaključku istraživanja.

Blic žena

Foto: Flickr

Deca različito reaguju na vožnju u auto-sedištima pa nekad i sa izuzetno burnim negodovanjem. Jasno  vam je da je bezbednost dece uvek na prvom mesto ali šta ako vaš bebac uporno odbija sedište, negoduje, vrišti, plače ili izvlači ruke iz pojaseva (kod starije dece)?

U saradnji sa Marijanom Jovanović iz Centra za promociju bezbednosti saobracaja pripremili smo vam nekoliko korisnih saveta.

NAJVAŽNIJE: Čak i kad su nervozni, bolesni ili se bune iz bilo kog razloga, decu ne treba da vadite iz auto sedišta jer ako i samo jednom popustite, i izvadite ih kod sebe u krilo, zapamtiće to i ponavljaće plakanje i kukanje, jer njima je najlepše u naručju.

Oduprite se iskušenju! 

Nije lako slušati dete kako plače ali važno je da budete svesni toga da je pustiti dete da plače manje opasno od vožnje koja nije bezbedna.

Nekad to bude jako teško, i skoro svako od nas bar jednom dođe u iskušenje da izvadi dete iz auto-sedišta jer ne može da sluša “dernjavu”. Probajte da nađete način da prebrodite to, pravite češće pauze, pojačajte muziku, dodajte dudu ili šta već pomaže, ali istrajte u tome da uvek budu u auto-sedištima.

Kritičan period od sedam do devet meseci

Obično kritičan period bude oko 7, 8, 9 meseca: naučili su da sede, žele da gledaju kroz prozor, pogotovo ako imaju starijeg brata ili sestru koji sedi pored njih, a okrenut je u smeru vožnje – tada se obično jako bune i ne žele da budu u poluležećem položaju. Ono što tad možete uraditi je da ih uzdignete i da u tzv jajetu budu pod uglom od 60 stepeni umesto dotadašnjih 45.

Neka dece preplaču svaku vožnju u prvih godinu dana, dok god se voze u suprotnom smeru, ali da vas utešimo ima dece i koja se nikad ne bune. Na vama je da istrajete i da pre svega mislite na njihovu bezbednost, jer nezgode se mogu desiti uvek i svugde, nikad to ne znamo. 

Sa 15 meseci prestaju problemi

Kada se sa minimum 15 meseci okrenu u smer vožnje, najčešće prestanu problemi sa plakanjem, ali zna da se javi problem sa izvlačenjem ruku iz kaiševa. Prvo što treba da proveirite je da li su kaiševi dovoljno jako zategnuti (izmedju kljucne kosti i kaisa sme da stane najviše jedan prst) i da li su na odgovarajućoj visini (kais treba da izlazi iz proreza tako da bude u ravni ramena deteta ili malo iznad – napomena kada se deca voze u suprotnom smeru je obrnuto pravilo kaisevi treba da izlaze u ravni ramena ili malo ispod).

Foto: Pixabay

Prema podacima iz tabele sastava namirnica izdate od strane Katedre za Higijenu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu kuvani karfiol sadrži sličnu količinu kalcijuma kao i sveža cvekla, kalijuma kao limun, magnezijuma kao sveža kajsija, gvožđa više nego sveži paradajz, a vitamina C čak više nego zrela ribizla odnono kao brokoli. Brokoli je pak, bilo svež bilo kuvan, bogatiji ovim elementima od karfiola i to je još jedan razlog zašto bi u periodu njegove sezone brokoli mogao biti omiljeno zeleno povrće Vaše bebe.

Brokoli i karfiol se uvode oko sedmog bebinog meseca, najpre sa već do tada uvedenim namirnicama, a kasnije i oba zajedno. Termički se obrađuju kratko, posebno ukoliko se kašici dodaju samo cvetovi ovih biljaka, bez stabljike. Tada ih je dovoljno dodati pri kraju jela i kuvati još desetak minuta. Svakako pre pripreme treba proveriti da li su cvetići dobro oprani jer se može desiti da se u njih zavuče ne samo prašina nego i po neki insekt.

Obe ove namirnice se odlično slažu sa drugim povrćem i zbog svoje boje i zbog svoje teksture. Slede primeri korišćenja brokolija i karfiola u bebinoj ishrani iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte, priručnika o uvođenju čvrste hrane bebama koji sadrži savete i recepte za bebinu ishranu od prvog zalogaja do godinu dana, a jednim svojim delom pisana je u obliku Dnevnika gde je opisana bebina ishrana dan za danom i obrok za obrokom.

Zeleni pire od karfiola i blitve

KOMENTAR: ovo jelo neobične boje se može davati bebi već sa sedam meseci i to bez žumanceta, a nakon osmog meseca i sa žumancetom.

RECEPT:

Sastojci:

• šaka cvetova karfiola
• četiri lista blitve
• dve kašike pirinča
• kašika maslinovog ulja
• kuvano žumance

Priprema:

1. U malo vode kuvati pirinač. Kad je polukuvan, nakon desetak minuta kuvanja, dodati šaku cvetova karfiola i kuvati još pet minuta.
2. Tada dodati četiri lista blitve koji su prethodno oljušteni od bele drške i sve kuvati još pet minuta.
3. Po potrebi se može dodavati voda ukoliko pirinač svu upije, ali ne previše.
4. Nakon kuvanja, sve izblendirati, dodati kašiku maslinovog ulja i umešati kuvano žumance.

Pire od brokolija i karfiola

KOMENTAR: ovo jelo se daje bebama od sedam meseci, a može se pomešati i sa mesom ( oko 7. meseca) ili sa žumancetom (nakon 8. meseca).

RECEPT:

Sastojci:

• jedan krompir
• pola šake cvetova karfiola
• šaka cvetova brokolija

Priprema:

1. Krompir oljuštiti, iseckati na sitno i staviti u šerpu sa malo vode. Kad provri, dodati veće komade karfiola i brokolija koji ne moraju biti prekriveni vodom.
2. Sve kuvati petnaestak minuta u poklopljenoj posudi, do mekog. Na ovaj način se postigne da sve bude skuvano u isto vreme i da zadrži boju i hranljive sastojke.
3. Na kraju sve izblendirati ili izgnječiti viljuškom. Gustinu regulisati tečnošću od kuvanja.

Pilav sa karfiolom

KOMENTAR: ovo jelo je ukusno i za ostatak porodice

RECEPT:

Sastojci:

• pileće belo meso
• šargarepa i peršun
• šaka cvetova karfiola
• 1-2 kašike pirinač

Priprema:

1. Pileće belo meso, šargarepu i krompir kuvati u manjoj količini vode. Kad je pri kraju kuvanja, a ukoliko ima previše tečnost,i odsuti bujon u posebnu posudu jer će se njime kasnije regulisati gustina pilava
2. Zatim dodati šaku cvetova karfiola, a ubrzo i kašiku-dve pirinča i kuvati do mekog, desetak minuta
3. Gustinu pilava regulisati odasutom tečnošću od supice ( bujonom).
4. Meso sitno naseckati i izgnječiti viljuškom sa ostalim povrćem i pirinčem.

Knjigu KUVARSKI DNEVNIK BEBE MARTE

priručnik o uvođenju nemlečne dohrane i uobročavanju odojčeta, za sebe ili kao poklon dragim osobama možete naručiti kod autora za 450 rsd

tel: 063-593-068, 024-524-844,   e-mail: KuvarskiDnevnikBebeMarte@gmail.com

Foto> Pixabay

Ovo je tema o kojoj se vjerovatno najviše priča na forumima i roditeljskim portalima, a postoji i čitava grana izdavaštva zasnovana na ideji da sa adekvatnim treningom bebe mogu i treba da spavaju više.

BuzzFeed News se obratio dvojici vodećih stručnjaka iz ove oblasti kako bi saznao zašto se bebe bude tokom noći – i kako to, u stvari, može imati dobru stranu.

Pedijatar i profesor na Univerzitetu  u Bristolu Peter Fleming i Darcia F. Narvaez, profesorika psihologije na Univerzitetu Notre Dame, tvrde da postoji biološki razlog zašto vaša beba ne spava celu noć i kažu da od toga ne treba praviti problem.

Zašto se dete probudilo? Jednostavo je trebalo…

Fleming tvrdi da je za bebe prirodno da se noću često bude.

“Ljudska deca nisu programirana da spavaju dugo jer to ustvari i nije ni dobro za njih. Nema nikakvih dokaza da dete koje spava urednije, kvalitetnije se razvija” kazao je Fleming dodajući da je prirodnije da se deca bude nego da spavaju celu noći. On tvrdi da je razmišljanje da dete mora spavati bez buđenja zastrelo.

Ni odrasli ne spavaju celu noć,  zašto to onda očekujemo od bebe?

Darcia F. Narvaez smatra da je jedan od glavnih zabluda roditelja da je normalno da svi spavamo osam sati. Naime, danas je uobičajeno spavati oko osam sati jer tokom dana većina ljudi radi pa smo uspostavili takav ritam.

’’Ni odrasli ne spavaju, a da se ne bude tokom noći, već samo zaboravljaju da su se rutinski budili,’’ kaže ona. ’’Mi pokušavamo da naše vreme za spavanje sve strpamo u 8 sati, jer radimo u toku dana, ali to nije normalno, ukoliko se pogleda unazad na istoriju čovečanstva.’’

Bebe se rađaju na ranijem stepenu  razvoja za razliku od životinja. Za odrastanje im treba više vremena

’’Bebe se rađaju od 9 do 18 meseci ranije u poređenju sa bebama drugih bića,’’ kaže Narvaez. ’’Druge životinje su sposobne da odmah hodaju i počnu da jedu—mi to ne možemo. Izgledamo kao fetusi kada se rodimo.

Naravno, koju tehniku i sa kojim ciljem primenjujemo zavisi od toga šta želimo da postignemo i kog uzrasta je osoba koju masiramo.

Ako je beba sita i suva a i dalje plače ono što joj je potrebno najverovatnije je dodir. Ovo je naročito važno u prvim mesecima života kada preko ostalih čula zbog njihove nerazvijenosti ne može da ostvari  dobru komunikaciju. Može se reći da je dodir neophodan za normalan razvoj deteta i zato se o tome vodi računa  u prvim danima kod prevremeno rođenih beba. U praksi se pokazalo da uz redovnu terapeutsku masažu deca više dobijaju na težini i brže sazrevaju.

Redovnom primenom masaže može se primetiti da beba brže zaspi,  bolje jede, a vrlo često je oslobađa grčeva ili ih znatno ublažuje.

Sa masažom se može početi odmah nakon rođenja deteta bez ikakvog straha i to će čak bebi puno pomoći u navikavanju na novu sredinu. Jedino treba voditi računa o pupku ako nije otpao. U prvim nedeljama može se primenjivati nekoliko zahvata u trajanju od 2-3 minuta a već nakon navršenog meseca i čitav program koji traje 10-15 minuta.

Najbolje vreme za izvođenje masaže je kada je beba raspoložena a naravno i osoba koja primenjuje masažu. Dobro  je da to bude pola sata nakon jela da beba zbog gladi ne bi bila uznemirena i da nakon masaže usledi kupanje da bi se potpuno opustila. Ovo su preporuke kojih se ne treba držati po svaku cenu, vremenom kroz iskustvo roditelj može sam da prepozna idealno vreme za masažu.

Prostorija treba da bude dobro ugrejana jer se masaža ne radi preko odeće. Ruke osobe koja masira moraju da budu tople, bez nakita i sa posečenim noktima koji neće povrediti kožu deteta.

Za masažu treba koristiti  prirodno ulje za masažu (najbolje bademovo) i to tako što se nekoliko kapi stavi na dlanove. Pritisak rukama ne treba da bude prejak jer će se beba rasplakati ali ni preslab jer će je to samo golicati.

Dobro je započeti masažom grudnog koša jer je beba okrenuta licem osobi koja je masira što daje osećaj sigurnosti koji obezbeđuje da beba bude opuštena, a u isto vreme osoba koja masira po izrazu njenog lica može da proceni da li su pritisak i tempo kojim radi u redu.

Masaža pored umirujućeg i opuštajućeg efekta povoljno utiče na varenje hrane i pražnjenje creva i može uspešno da zameni sredstva koja se daju bebama koje imaju problem sa stolicom.

Imunološki sistem jača što znači da je beba otporna i retko bolesna. Ovo je rezultat izbacivanja toksina što se postiže redovnom masažom.

Mišići i zglobovi postaju elastični što omogućava pravilan motorni razvoj

Koža bebe koju masiramo biće zdravija i sjajnija sa boljim tonusom a preko kože se uspostavlja i bolja cirkulacija.

Masaža bebe izuzetno pozitivno utiče i na roditelje, omogućava im bolji kontakt sa bebom, povećava osećaj sigurnosti i jača njihovo samopouzdanje što će za rezultat imati kvalitetniji odnos roditelj – dete. Kada se savlada strah i nesigurnost i beba se navikne na novu aktivnost trenuci masaže postaju pravo uživanje za sve.

(grudi  )  – ruke su položene na grudnom košu i pomeraju se kružnim pokretima na gore ka ramenima

( stomak ) – nakon nekoliko pokreta spuštamo ruku na stomak i pravimo kružne pokrete i pravcu kazaljke na satu

( ruka )  – dok masiramo ruku odozdo na gore držimo bebu za ručni zglob i ne masiramo lakat, završavamo sa ispravljanjem prstiju da se šaka otvori – kada završimo sa jednom izmasiramo i drugu ruku i pređemo na masažu nogu

( stopalo ) – najpre izmasiramo taban pritiskanjem svojim palcem u korenu prstiju, zatim spoljašnju ivicu stopala i na kraju pritisnemo sredinu pete

(noga ) –  jednom rukom držimo skočni zglob a drugom masiramo potkolenicu i natkolenicu odozdo na gore ne pritiskajući koleno i potkolenu jamu

U toku masaže prednje strane tela beba se opustila pa je okretanje na stomak neće previše uznemiriti. Svakako treba nastaviti sa pričanjem ili pevušenjem da bi i dalje bila opuštena bez obzira što ne vidi osobu koja joj sada masira leđa.

( ledja ) – obema rukama kružnim pokretima odozdo na gore masiramo bebina leđa, nakon nekoliko pokreta palčevima lagano pritiskamo mišiće pored kičmenog stuba

Protestno okupljanje trudnica i porodilja pod sloganom „Mame su zakon“ zbog novog Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kojim su mnoge buduće majke diskriminisane umanjenjem naknade za odsustvo sa posla, danas je održno od 17 časova na Trgu Nikole Pašića.

Trudnice i porodilje nezadovoljne Zakonom o podršci porodica sa decom okupile su se na Trgu Nikole Pašića, odakle su Bulevarom kralja Aleksandra i Ulicom kneza Miloša otišli do Vlade Srbije da bi ukazale na pojedine diskriminatorske zakonske odredbe, preneo je N1.

Okupljenio nose transparente sa porukama: “Bebe da se rađaju, a sićom nas gađaju”, “Kakva nadoknada takvi i transparenti”, “Beba da cveta, a bolovanje smeta”, “Mesečna nadoknada = kutija mleka”, “Zakon nam poručuje: Bežite iz Srbije”…

Ranije je, u najavi protesta, objavljeno da on nije “politički obojen” i da ga organizuju nezadovoljne trudnice i porodilje među kojima su i one koje će zbog promene načina obračuna, a na osnovu zakona koji je stupio na snagu 1. jula, tokom porodiljskog odsustva ili za negu deteta primati veoma male mesečne iznose.

Okupljenima su se ispred Vlade obratili novinarka Tamara Spaić, trudnica Stefana Zarić, porodilja Danijela Nikolić i trudnica Milena Jovičić iz inicijative „Mame su zakon“, kao i Ana Knežević, majka deteta sa invaliditetom i predsednica udruženja „Evo ruka“ iz Zemuna, Ljupka Mihajlovska, narodna poslanica koja je učestvovala u pisanju Predloga zakona i Tatjana Macura, narodna poslanica, predlagačica izmene zakona iz inicijative „Mame su zakon“.

Okupili smo se da ukažemo na to da postoje izuzetno loši efekti prilikom primene Zakona o finansijskoj podršci, ja sam na ovaj problem ukazivala u Skupštini i u decembru i u junu, ali to je palo u senku drugih rasprava, rekla je Macura za N1.

Predali smo predlog izmene i dopune, napisali smo ga zajedno sa manje-više ljudima sa kojima smo ovde sada, a prethodno smo organizovali javne rasprave u četiri grada, navodi. Macura kaže da su pokušali da uključe i predstavnike vlasti i nezavisnih institucija, ali im se na taj poziv nisu odazvali.

Macura ističe da su visoke lestvice zadate trudnicama i porodiljama da bi ostvarile pun iznos nadoknada, da je povećana lestvica broja meseci od kad je kretao obračun – nekad je bio 12 meseci, sada je 18. U predlogu izmena zakona, kako kaže, zatražili su da se ta lestvica vrati na 12.

Macura ističe da misle da sve trudnice moraju da imaju zagrantovanu nadoknadu u visini minimalca.

“Mislimo da mora kompletno da se promeni sistem i način na koji država posmatra trudnice i porodilje… I da se otvori rasprava. Pozivamo da ministarstvo čuje ono što je problem i vrati sve u redovnu proceduru Skupštine”, navela je Macura.

Novim propisom oštećene su majke koje rade manje od 18 meseci u kontinuitetu, majke preduzetnice, majke koje imaju decu sa invaliditetom, deca koja su rođena kao 3. i 4. dete u porodici pre 1. jula, a imaju manje od 10 godina i majke koje zarađuju više od tri republičke prosečne plate.

Foto: Pixabay

U otvorenom pismu koje je u petak objavljeno na jednom domaćem portalu, majka koja se treći put porodila u GAK “Narodni front” iznela je tvrdnju je da “bebe u ovom beogradskom porodilištu više ne dobijaju dohranu”.

Ukratko, atmosfera koja vlada u porodilištu opisana je kao “horor film” u kojem “bebe plaču a umorne majke plaču sa njima”.

Ali, stvari nisu baš uvek onakve kakve deluju na prvi pogled. Pozvali smo “Front”, i evo šta se stvarno dešava u najvećem beogradskom porodilištu.

“Da li stvarno mislite da bi bilo ko, ko nije psihopata, ostavio gladne bebe da plaču?!“, pitanjem je odgovorila na naše pitanje šta se dešava u “Frontu” primarijus dr Ljiljana Stanković, neonatolog u ovom porodilištu i nacionalni koordinator Programa podrške dojenju.

“Niko nije ukinuo dohranu bebama kojima je ona potrebna. Ali, mi dajemo sve od sebe da povećamo broj dece koja će biti dojena”, kaže dr Stanković.

“Uprkos tome što svi znamo koliko je majčino mleko značajno za zdravlje bebe, u Srbiji tek malo više od polovine beba svoj prvi podoj dobije u prvom satu po rođenju, a isključivo je dojeno samo 12,8 odsto dece mlađe od šest meseci. Jedini način da se to promeni je da se majkama pomogne i da one dobiju podršku koja im je neophodna tokom dojenja.”

A davanje dohrane bebama kojima ona nije neophodna teško da se može smatrati podrškom.

“Znate li da uopšte ne postoji evidencija o bebama koje koriste dohranu? To mora da se promeni. Na nivou države ne postoji nacionalna evidencija koliko imamo dece na mlečnoj formuli, i ne postoji evidencija o tome kada se prestaje sa dojenjem i kada se uvode zamene. Nisu krive majke, krivi su i zdravstveni radnici koji su, kao i društvo u celini, imali pasivan odnos prema dojenju”, kaže dr Stanković.

A onda kaže, i tužno i razočarano, da je žalosno što se prvi korak u promeni tog stanja svesti dočeka “na nož”, ovakvim otvorenim pismom.

“Znate, ovo što se radi je toliko maliciozno, da nemam reči. Toliko truda je uloženo u nešto što je dobro za decu, da bi sad to neko omalovažio i pisao o jednom porodilištu kao o ‘logoru za bebe’“, ogorčena je dr Stanković.

“Situacija u porodilištu je ista kao i uvek. Dohranjuju se bebe kojima je dohrana potrebna. Ali, bebe se ne dohranjuju ‘redom’. I to je suština. Suština je u tome da će i sada svaka majka koja želi da dobije lekove za zaustavljanje laktacije te lekove dobiti, jer vi nikoga ne možete naterati da doji, ali tek nakon razgovora sa pedijatrom tokom kojeg će joj biti predočene sve prednosti dojenja”, kaže dr Stanković.

Podrška dojenju je nacionalni projekat

Vlada Srbije donela je Uredbu o nacionalnom programu podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta koja je stupila na snagu 19. jula 2018. godine. Ovaj Program je prvenstveno orijentisan na sprovođenje aktivnosti kroz sistem zdravstva. “Ovim je predloženo rešavanje najvažnijih pitanja koja se tiču dojenja a odnose se na dete, majku, zdravstvene radnike, zdravstveni sistem i društvo u celini”, objašnjava dr Stanković. Ona podseća da je u GAK “Narodni front” dojenje uvek bilo na prvom mestu, ali kaže da će mu se osoblje sada posvetiti još više. Jer, dojenje je više od hrane, to je i sigurnost i ljubav i pravo svake bebe i svake mame koja želi da to radi.

Dakle, majka je JEDINA koja će odlučiti da li će dojiti svoju bebu ili ne. Ali, svakoj majci koja ne želi da doji biće objašnjeno zašto je dojenje važno. I to je pošteno.

Foto: Pixabay

Vitamin A i mangan, boranija sadrži u izobilju, kao i kalcijum i vitamine K i C.

Pored izuzetne nutritivne vrednosti, kukuruz ovoj kašici daje i sladunjav ukus koji će beba obožavati, zato je obradujte ovim ukusnim obrokom.

Potrebno vam je:

– 2 šoljice iseckane sveže boranije

– 2 šoljice kukuruza šećerca

– kašičica pavlake ili kiselog mleka (po želji)

Priprema

Očišćenu i opranu boraniju, 6 do 8 minuta kuvajte u kipućoj vodi ili dok ne omekša. Dodajte kukuruz i kuvajte još 4-5 minuta. Kada je gotovo, izblendajte, ispasirajte ili izgnječite, u zavisnosti od starosti bebe.

Po želji, dodajte kašičicu pavlake ili kiselog mleka.

Foto: Pixabay

Pelenski ojed se obično viđa kod beba u prvoj godini, najviše kod dece koja imaju osetljiv tip kože i koja se ne neguju na adekvatan način. Za sprečavanje pelenskog ojeda najvažnija je pravilna nega kože.

Kupanje beba je lep dogadjaj u kome učestvuje cela porodica. Bebama treba svakog dana oprati genitalije i guzu, čak i onda kada roditelji odluče da ne kupaju celu bebu, kada nemaju vremena ili procene da bebi kupanje neće prijati.

Veoma je važno da kupka koja se koristi bude kvalitetna. Treba izbegavati jake sapune i šampone kojima su dodate različite hemikalije i aditivi čak i kada nose oznaku da su za bebe. Pri prvom pregledu kod pedijatra na osnovu stanja bebine kože pedijatar preporučuje kupku koja je odgovarajuća za negu. Preporuka je da se od prvog dana koriste preparati koji čuvaju površinski sloj kože, ne oštećuju ga i pomažu očuvanju prirodne kiselosti kože.

Jedan od kvalitetnijih proizvoda za kupanje je SEBAMED DEČIJA PENA ZA KUPANJE ZA LICE I TELO ( Face & Body Wash foam). Ova pena je izuzetno blaga i namenjena je nežnoj dečijoj koži. Može se koristiti za pranje svih delova tela. Specijalna formulacija omugućava zaštitu i negu najosetljivije kože, štiti od iritacije i upala. Ne oštećuje površinski sloj kože i lako se rastvara u vodi. Ne isušuje kožu, štiti od alergena i štetnih materija. Pogodna je za korišćenje kod veoma suve kože, atopijskog i pelenskog dermatitisa.

Dečacima treba da se opere predeo oko skrotuma i guza, a pranje i povlačenje predela ispod kožice nije potrebno jer može doći do povrede. Kožica može malo da se povuče i to samo onoliko koliko je bezbolno.  Devojčice treba oprati blagim sredstvom za kupanje od napred prema guzi, nikada u suprotnom smeru zbog mogućnosti razvoja infekcije.

Posle kupanja, bebu treba obrisati pelenom i nežno istapkati kožu da se lepo osuši, posebno u predelu oko prevoja, pod pazuhom i ispod vrata. Pelensku regiju treba dobro osušiti posle kupanja kao i pri svakom presvlačenju.

Kožu bebe posle kupanja (ako je kupka adekvatna i prilagodjena bebinim potrebama) ne treba mazati nikakvom kremom, osim u predelu genitalija i guze. Krema koja se koristi treba svojim sastavom da spreči nastanak ojeda i pruži koži neophodnu zaštitu i negu. Kao redovna nega za prevenciju pelenskog ojeda može da se koristi SEBAMED KREMA PROTIV OJEDA I OSIPA, specijalno namenjena predelu ispod pelena. Čuva priprodni pH 5.5, a sprečava iritaciju.

Ova krema se nanosi prilikom svake promene pelena u tankom sloju. Sadrži supstance koje štite kožu beba od štetnih uticaja stolice i urina. Visok sadržaj pantenola značajno stimuliše regeneraciju oštećene kože a kamilica ublažava iritaciju. Kožu čini mekom i elastičnom.

Pelene je potrebno često menjati, najmanje na tri sata a po potrebi i ranije.  Pelene za jednokratnu upotrebu koje se ne menjaju dovoljno često su pogodna podloga za nastanak pelenskog ojeda i razvoj gljivica i bakterija.

U situacijama kada niste kod kuće i niste u prilici da operete bebu prilikom promene pelena možete koristiti SEBAMED ULJANE MARAMICE koje sadrže ulja nekoliko biljaka, čuvaju vlažnost pelenske regije i ne isušuju predeo oko genitalija. Ove maramice ne sadrže vodu i alkohol i pogodne su za korišćenje i kod najosetljivije dece koja imaju suvu kožu ili atopijski dermatitis. Deluju protiv iritacije kože. Sprečavaju pojavu pelenskog ojeda.

I pored svih preduzetih mera nekada može doći do pojave ojeda i crvenila u pelenskoj regiji.  Ako je do ojeda došlo, bebu treba dobro oprati, osušiti pelensku regiju u potpunosti (vlažna sredina pogoduje razvoju mikroorganizama) i potom je nekoliko puta dnevno treba namazati kremom protiv ojeda i osipa. Ukoliko se crvenilo i posle primenjenih saveta i korišćenja adekvatne kreme protiv ojeda ne povuče posle tri – četiri dana potrebno je da dete pregleda pedijatar koji će proceniti da li su se na oštećenoj iritiranoj koži pojavile komplikacije u vidu bakterija ili gljivica.  Pedijatar na osnovu pregleda savetuje adekvatnu terapiju.

Neophodno je da se prirodan proces u sazrevanju kože novorodjenčeta ne remeti agresivnim sredstvima za negu, već da ona pomognu prirodan razvoj i očuvaju prirodnu barijeru kože.

Tekst je pisan u saradnji sa brendom Seba Med

Porodilje u GAK “Narodni front” nedavno su se požalile da im bebe gladuju jer ne dobijaju dohranu. Pedijatri, međutim, tvrde da njihove žalbe, generalno, nisu opravdane, jer veštačku dohranu treba davati bebaba samo u slučajevima kada je to neophodno. Razlog je što dohrana u prvim danima po rođenju višestruko povećava šansu za razvoj alergije na proteine kravljeg mleka, koja je najčešća vrsta alergije kod beba.

Prema podacima Srpskog lekarskog društva, između dva i dva i po odsto beba tokom prvih šest meseci života dobije alergiju na proteine kravljeg mleka, najčešće na sastojke beta-laktoglobulin i kazein. Većina sastojaka kravljeg mleka prisutna je i u ovčijem i kozjem mleku. Genetska predispozicija, nedostatak vitamina D, crevne infekcija i primena antibiotika u trudnoći povećavaju rizik za razvoj ove alergije. Ipak, najčešća greška, prema rečima lekara, jeste korišćenje veštačke dohrane u slučajevima kada ona nije neophodna.

– Kada majka ne doji, dete dobija tehnološki prerađenu formulu koja je bazirana na proteinima kravljeg mleka. Koliko god bila prilagođena novorođenčetu, nije identična majčinom mleku, čak ni u nutritivnom pogledu. Zbog toga često dolazi do alergije, koja u 85 odsto slučajeva nastaje posle unosa dohrane. U malom broju slučajeva, do alergije na proteine kravljeg mleka može da dođe i posredstvom majčinog mleka – objašnjava, za “Novosti”, profesor dr Nedeljko Radlović, pedijatar-gastroenterolog i generalni sekretar Srpskog lekarskog društva.

Postoji više različitih tipova ove alergije, od kojih je najčešća ona koja se manifestuje koprivnjačom i crvenilom oko usta. U težim slučajevima može da dođe do otoka kapaka, ušnih školjki, ruku, nogu ili do otežanog disanja. U ekstremno retkim slučajevima javlja se reakcija anafilaktičkog šoka. Trećina dece koja dobije ovu vrstu alergije, tokom kasnijeg života boluje od bronhijalne astme ili alergijskog konjunktivitisa.

– Drugi tip ove alergije, koji najčešće nastaje kod beba u prva tri meseca posle rođenja, prepoznaje se po krvavoj dijareji, odnosno gubitku krvi preko stolice. Ova vrsta alergije gotovo redovno iščezava posle prve navršene godine – kaže prof. Radlović.

Dok se prvi tip alergije potvrđuje određivanjem imunoglobulina E u krvi, u drugom slučaju nema specifičnih laboratorijskih pokazatelja. Pouzdan način dijagnostike je endoskopski pregled sa biopsijom i patohistološkom analizom sluznice, ali je on dosta invazivan.

– Takva dijagnostika može da se izbegne uzimanjem podataka o tegobama, prisustvu alergije u porodici, temeljnim kliničkim pregledom, kao i jednostavnim laboratorijskim analizama, pre svega na isključenju bakterijske infekcije creva. Kravlje mleko se ukida majci ukoliko je alergija posredovana njenim mlekom, odnosno detetu ako je na veštačkoj ishrani ili dohrani. Ako simptomi prestanu, alergija je potvrđena – kaže prof. Radlović.

Kada se alergija potvrdi a majka nema dovoljno mleka, dete mora da se hrani specijalnom mlečnom formulom baziranom na ekstenzivnom proteinskom hidrolizantu. U ovim preparatima belančevine su polusvarene i ne izazivaju alergijsku reakciju. To je bebama istovremeno i hrana i lek, a dobija se uz lekarski recept.

– U malom broju slučajeva moguća je alergija čak i na ove preparate. Tada se daje specijalna mlečna formula gde su belančevine dovedene do nivoa aminokiselina – kaže naš sagovornik.

IZBEGAVANjE NIJE PREVENTIVA

UKOLIKO majka izbegava kravlje mleko tokom trudnoće i dojenja, to, prema nekim studijama, ima i kontraefekat.

– Time se dete ne navikava na ovu vrstu proteina, zbog čega se, prema nekim istraživanjima, šanse za kasniji razvoj alergije povećavaju – kaže Radlović.

Novosti

Foto> Pixabay

Iako nas je roditeljstvo naučilo da ne možemo da ubrzamo razvoj bebe i malog deteta ni korak pre nego što je ono spremno za neku narednu fazu razvoja, ipak postoje sitnice kojima možete da navedete vašeg mališana da proizvede neke smisaone zvukove.

Bebe uzrasta od 4 do 6 meseci počinju da koriste gugutanje i izgovaraju prve „reči“ od po dva sloga. Odraslima to može da izgleda kao reči “baba” ili “mama”. Bebe vokalizaciju koriste kao način da izraze svoje zadovoljstvo ili nezadovoljstvo. Ovo su u stvari prvi koraci ka stvaranju veštine govora i izgovaranju prvih pravih reči. Od rođenja do trećeg meseca one izgovaraju vokale, od četvrtog do šestog meseca već mogu da ponavljaju isti konsonant pa to zvuči kao „bababa“ ili „dadada“, od šestog do devetog meseca se već javlja intenzivnije brbljanje sa većim brojem glasova, od desetog do dvanaestog meseca već možete da čujete priču na „bebećem“ jeziku, dok dete u uzrastu od desetog do osamnaestog meseca izgovara prave reči. Najčešće svoju prvu pravu reč beba izgovori oko prvog rođendana (možete li da zamislite lepši poklon za roditelje?).

Nestrpljivi roditelji bi da ubrzaju malo stvari, što je sasvim razumljivo. Podelićemo zato sa vama 9 jednostavnih saveta koji mogu da daju bebi baš onaj podstrek koji joj je potreban da bi izgovorila prve reči.

1. Upustite se u brbljanje sa bebom

Čak od prvog gugutanja možete slobodno da se upustite u brbljanje sa tim malim zavežljajem. Odgovorite na zvukove koje beba proizvodi, ali dajte i njoj priliku da uzvrati gugutanjem. Čak i u ovako malom uzrastu, beba će uskoro rzumeti da komunikacija podrazumeva davanje i uzimanje.

2. Pričajte svom malom čoveku

Pričanjem svom mališanu svakog dana, i to o bilo čemu što vam padne na pamet, će pomoći bebi da razvije svoj rečnik i prevaziđe bebeće brbljanje. Pažnja koju ponudite bebi sigurno neće biti zanemarena! Pričajte, dakle, do mile volje i uživajte u tome.

3. Odgovorite kad vas beba doziva plačem

Pre nego što razvije rečnik pravih reči ili bebećih zvukova vaša beba će koristiti plač da komunicira sa vama.  Činjenica da vi odgovarate na njeno dozivanje plačom joj govori da je vi slušate dok ona komunicira sa vama. Kada naučite da razlikujete plač koji znači „Gladna sam!” od plača „Umorna sam, treba mi mama!”, svi će biti zadovoljniji i srećniji! Od skora na našem tržištu postoji i uređaj WhyCry koji vam može pomoći jer „tumači“ bebin plač prevodeći roditeljima šta im mališan plakanjem poručuje.

4. Ćaskajte sa bebom

Ponekad sitnice prave veliku razliku, posebno u komunikaciji, pa nema razloga da isto ne važi za komunikaciju sa bebom. Bilo da joj pričate kako ste upravo promenili pelenu, ili joj objašnjavate od čega joj spremate kašicu, te sitnice koje čuje od vas će joj pomoći da razume vezu između onoga o čemu se priča i šta se radi. Dodatni bonus je činjenica što će beba umeti da reaguje i pre nego što bude umela da verbalizuje svoja osećanja, odnosno izgovori reči.

5. Pevajte bebi pesmice

Čak i ako niste preterano muzikalni, zvuk stihova koji se ponavljaju će biti prava muzika za bebine uši. Uostalom, dečije pesmice ne zahtevaju veliki talenat, rima i ritam su veoma jednostavni, a ponavljanje reči u pesmi će biti prvi koraci ka tome da beba zapamti omiljenje reči.

6. Čitajte bebi kad god možete

Deca umeju da pokažu interesovanje za knjige mnogo ranije nego što biste pomislili. Pokušajte da čitate bebi neku knjigu kad god bude sedela mirno. Kao i kod pevanja pesmice, ponavljanje teksta priče će pomoći da beba izgradi svoju bazu reči.

7. Opišite bebi šta radi i šta ume da uradi

Bilo da beba pomera ručice ka vašem licu i pokušava da vas dohvati ili plače jer je umorna, pričajte joj šta radi jer joj upravo to može pomoći da sama lakše izrazi rečima šta oseća i želi kada bude spremna da priča. Takođe, beba će osećati da primećujete i brinete o tome šta ona radi.

8. Ponavljajte reči

Kako biste se na vreme pripremili za predškolski uzrast, bolje vam je da se na vreme naviknete na ponavljanje. Činjenica da ponavljate reči kojima se obraćate bebi će joj dati podstrek da ih i sama izgovori! Uostalom, stara latinska poslovica kaže da ponavljanje čini majstora. Učenje prvih reči je samo jedna od životnih lekcija i za nju važi isto pravilo.

9. Ohrabrite svaki bebin pokušaj

Kada beba počne da brblja, čak i dok prve reči koje izgovori umeju da prepoznaju i prevedu samo mama i tata, odajte joj priznanje za trud i pomozite joj da razvije samopouzdanje i nastavi dalje putem usvajanja jezika.

Roditelji slobodno mogu da koriste sve ove aktivnosti kako bi podstakli bebu da „propriča“, ali imajte na umu ipak veoma važnu činjenicu – da se sve bebe razvijaju različito. Grafikoni normalnog razvoja i statistike su osmišljeni da ukažu samo na granice u okviru kojih možete očekivati napredovanje deteta. Iako ste verovatno najveći i najiskreniji navijač za sve uspehe svoje bebe, ne preterujte sa očekivanjima i insistiranjem; frustracija može samo da dovede do sporijeg razvoja. Zato, uživajte u bebećem gugutanju i brbljanju dok čekate prve reči jer vas kasnije čeka čitava oluja rečenica koju ne možete ni da zamislite!

U kom uzrastu je vaša beba izgovorila prvu reč? Šta ste vi čitali i pevušili svojoj bebici?

NajboljaMamaNaSvetu

Foto: Flickr

Novorođene bebe ne mogu da proizvedu prave suze zato što njihove suzne kesice u tom periodu još uvek nisu dovoljno razvijene. U mnogim slučajevima, nerazvijene suzne kesice mogu biti zapušene plodovom vodom izvesno vreme nakon rođenja.

Svaka beba je rođena sa bazalnim suzama, što znači da će njihove suzne vrećice proizvesti dovoljno vlage da njihove oči budu vlažne i zdrave. Prave suze kog beba javljaju se između 3. i 12. nedelje starosti. U nekim slučajevima, proces može potrajati i do prvih nekoliko meseci bebinog života.

“Bebine suzne vrećice se još uvek razvijaj nakon rođenja i potpuno je normalno da ne puštaju suze u prvih nekoliko meseci”, kaže pedijatar Tanja Remer Altman.

Pročitajte i… Sekret u oku bebe

Interesantno je to što, uprkos nedostatku pravih suza, novorođene bebe refleksno plaču. To je pojava slična tome što odraslima pođu suze kada, na primer, seku luk.

Pored toga, bebe su rođene i s tek delimično funkcionalnim pljuvačnim žlezdama. U početku, hrana za bebe je potpuno tečna, tako da ne postoji potreba za pljuvačkom. Tokom prva tri meseca bebinog života, njene pljuvačne žlezde će se aktivirati i onda dolazi do drugog problema – gutanje sopstvene pljuvačke, što je veština koju beba tek treba da razvije. To je jedan od razloga zbog kojeg bebe često balave.

Foto: Pixabay

Stručnjaci za razvoj dece veruju da je prva godina detetovog života ključna za učenje. Postoji puno toga što možete raditi sa svojim malim članom porodice kako biste podstakli njegov razvoj, a ovo su samo neke od mogućnosti:

Stimulišite bebin vid

1. Napravite kontakt očima 

Iskoristite dragocene, ali retke momente kada su vašoj novorođenoj bebi otvorene oči i gledajte pravo u njih. Bebe vrlo rano mogu da počnu da razlikuju i prepoznaju lica, a vaše je najvažnije. Svaki put kada sa punom pažnjom gleda u vas, praktično zuri, vaša beba gradi memoriju.

2. Isplazite jezik 

Istraživanja su pokazala da bebe stare tek dva dana mogu da imitiraju facijalne pokrete – to je znak svakog ranog rešavanja problema.

3. Pokažite bebi ogledalo

Pustite svoju bebu da se ogleda u ogledalu. Najpre će pomisliti da gleda u drugu bebu, ali će joj se svideti što ta druga slatka beba pomera ručice i osmehuje se kad i ona.

4. Napravite razliku

Držite dve fotografije iznad svoje bebe na razdaljini od 20-30 centimetra. One bi trebalo da budu iste, ali da se ipak razlikuju u jednom detalju (na primer na jednoj fotografiji se nalazi drvo, a na drugoj ne). Čak i sasvim mala beba gledaće u jednu, pa potom u drugu fotografiju kako bi uočila razliku, što će joj kasnije biti od pomoći pri čitanju i prepoznavanju slova.

Na primer, ni mi odrasli nemamo stalno na umu da probava počinje već u ustima i da bi hranu trebalo žvakati duže nego što inače radimo.

Svaki početak je težak

Već prvi način hranjenja deteta, dojenje, nosi mnoštvo izazova kao što su briga je li dete dovoljno pojelo, i pronalaženje optimalnog položaja dojenja. Ako se vraćate na posao, počnite hranjenje  mlekom barem dve sedmice ranije, da biste se oboje navikli. Sisanje mleka iz flašice zahteva drugačije pokrete usta i jezika u odnosu na dojenje, stoga dajte detetu vremena. Pritom su osnovni saveti:

• detetu ponudite bočicu uveče nakon redovnog hranjenja da se navikne na dudu; počnite s malom količinom majčinog mleka, otprilike 15 ml;
• ako se dete lako zagrcne, pokušajte s dudom koja je slabije protočna;
• neka neko drugi da detetu prvu bočicu jer onda neće biti zbunjeno što ga majka ne hrani;
• nastojte biti izvan kuće jer će dete teško prihvatiti flašicu kad može namirisati majku.

Prstići u akciji

Kada dete može samostalno stabilno da sedi i spontano počne da vežba ono što radi pinceta, tj. da pokušava da spoji palac i ostale prste da bi uhvatilo neki predmet, vreme je da ga poslužite zalogajčićima hrane, a to se obično događa u sedmom ili osmom mesecu života. Prelaz sa kašičice i dude na jedenje prstima može biti frustrirajući proces i za vas i za dete (detetu ispada hrana iz ruke, a vi kasnije morate da očistite nered). Srećom, u tom periodu aktuelni su i drugi načini jedenja, pa nemojte praviti oštre rezove. Detetu se mogu ponuditi kašice u praktičnoj vrećici na istiskivanje. Ovakav tip ambalaže deci je zanimljiv, te ih ohrabruje da se hrane stamostalno, a učenje možete praktikovati doslovno bilo gde — od parka do plaže ili dok šetate gradom. Kad se počinje sa čvrstom hranom, većina dece isprva samo zahvati hranu šakom i prinese je ustima.Obično između 9. i 12. meseca dete će posve savladati potreban zahvat i moći će da podiže manje objekte kao što su zrna graška.

Kako decu ohrabriti da sama jedu?

Kao i ostalu hranu, ovakve zalogajčiće valja dati deci samo kad sede, ne dok pužu, igraju se ili trče naokolo. Budući da zubi još nisu sasvim razvijeni, poželjno je da ponuđena hrana bude takve konzistencije da se može rastopiti u ustima deteta, dakle da nije potrebno žvakanje. Za početak, rasporedite 4 ili 5 komadića na plastični tanjir ili na dečji stočić na stolici za hranjenje. Kad počinju da jedu sama, deca svu ponuđenu hranu često pokušaju da odjednom stave u usta ili odbiju ponuđeno tako da svu hranu jednim pokretom ruke bace na pod. Stoga je pametnije servirati manje porcije i dodavati još hrane kako dete jede. Takođe, možete uhvatiti komad hrane prstima pa podstaći dete da prihvati vašu ruku i privuče je do svojih usta, ili držati hranu na dlanu i dati detetu da je uzme s njega.

Foto: Pixabay

Važan napredak ili minsko polje etičkih problema?

Par bliznakinja, Lulu i Nana, rođene su pre nekoliko nedelja i sada su navodno kod kuće sa roditelljima. Porodica će ostati anonimna za javnost, a tvorac eksperimenta Šenžena He Điankjui kaže da posao nije izvršen do kraja. Otac beba je HIV pozitivan. Iako njegove ćerke nisu rođene sa HIV-om, one će promenom jednog gena imati zaštitu od ovog virusa.

He je objasnio da je trudnoća bila nalik regularnoj trudnoći vantelesne oplodnje, samo sa jednom razlikom. Kada su se jajne ćelije i spermatozoidi spojili, naučnici su dodali CRISPR protein, za koji se veruje da menja gen CCR5. Onesposobljavanje ovog jedinstvenog gena pomaže u “zatvaranju vrata” kroz koja HIV virus može da uđe i zarazi ćelije. Vredi napomenuti da je infekcija HIV-om i dalje moguća.

Navodno je najmanje sedam parova učestvovalo u kliničkom eksperimentu i svi parovi su imali HIV pozitivne očeve, a samo jedan par blizanaca je rođen. Pošto je gen modifikovan u veoma ranoj fazi razvoja, genetska promena bi mogla da se nastavi i da utiče na čitav bazen gena. Nekoliko naučnika je izrazilo sumnje u to da li će modifikovanje gena biti u potpunosti uspešno, navodeći nedovoljno dokaza.

I pored naučnih razmatranja, sam projekat je minsko polje velikih etičkih problema. Da li je siguran na duži vremenski period? Kakav presedan postavlja? Da li smo otvorili neku vrstu Pandorine kutije?

“Ako je istina, ovaj eksperiment je monstruozan”, izjavio je Džulijan Savulesku, profesor praktične etike na Univerzitetu Oksford. “Embrioni su bili zdravi, nije bilo poznatih bolesti. Modifikacija gena je bila eksperimentalna i još uvek je povezana sa mutacijom van cilja”.

“Ovaj eksperiment izlaže zdravu, normalnu decu rizicima bez stvarne neophodne koristi”, dodaje Savulesku.

He, sa druge strane, ostaje siguran u svoj rad: “Verujem da je porodicama potrebna ova tehnologija i spreman sam da primim kritike za njih”.

Nacionalna geografija

Foto: Flickr

Odstupanje od osnovnih pravila pravilne ishrane mogu da dovedu do gojaznosti ili pothranjenosti sa brojnim posledicama po zdravlje, rast i razvoj deteta, reči su pedijatra dr A. Polivke.

Raznovrsnost ishrane obezbeđuje se mešanjem različitih namirnica u jednom obroku, tokom celog dana, ali i njihovom pravilnom obradom. Od vašeg znanja, strpljenja, volje i mašte zavisi kako ćete osmisliti ručak svoje bebe, pa tako i jelovnik za ceo dan.

Posebno zimi, kada je cilj zadržati što više vitamina u namirnicama koje dajemo bebi ,voće i povrće se daje ili u svežem stanju  ili kratko termički obrađene. Svakako treba obratiti pažnju na to da se namirnice kuvaju u minimalnoj količini vode te i tu vodu iskoristiti u pripremi kaše, te na taj način se unesu svi vitamini i minerali iz datih namirnica. Tokom zimskih meseci izbor svežih namirnica voća i povrća je sveden na minimum te na najbolji način treba iskoristiti one koje nam tada stoje na raspolaganju. Pre svega su tu od voća jabuka, banana, kruška, a od povrća bundev, krompir, šargarepa, persun, karfiol….

VITAMIN A                                                           

Vitamin A spade u liposolubilne vitamine i o njegovoj važnosti govori I činjenica da je 1967. za otkriće biohemijske uloge ovog vitamina u fotohemiji vida dodeljena Nobelova nagrada. Stoga je on neophodan u procesu viđenja, rasta i funkcionisanja ćelija sluzokože, za reprodukciju i imuni odgovor. Najbolji izvor vitamina A u bebinoj ishrani (prema autorima knjige Ishrana i Zdravlje Medicinskog fakulteta u Novom Sadu) šargarepa, krompir, bundeva, ali i kupus i brokoli. Voće i povrće narandžaste boje su bolji izvor beta-karotena nego zelenolisnato povrće. Bitno je naglasiti i to da za dobru apsorpciju vitamina A i beta-karotena potrebnoje prisustvo masti u ishrani.

VITAMINI IZ GRUPE B

Vitamini iz B grupe se međusobno razlikuju po hemijskom sastavu, a podstiču metabolizam ,održavaju zdravlje kose, mišićnog tonusa, poboljšavaju rad imunog sistema, povoljno utiču na nervni sistem, podstiču deobu ćelija i nastanak crvenih krvnih zrnaca. U namirnicama koje se daju bebi do godinu dana najvišeih ima u banani, boraniji, grašku, živinskom mesu, žumancu, krompiru, mesu, mlečnim proizvodima, pasulju, ribi, tikvi, šargarepi..

VITAMIN D

Vitamin D se u našim uslovima supstituiše tokom prve godine te ga beba dobija u dovoljnim količinama u period uvodjenja čvrste hrane. Bitan je za rasti metabolizma kostiju.

VITAMIN K

Vitamin K je takođe bitan za “koštano zdravlje”, značajan je za aktivnost moždanih ćelija ali I funkcionisanje kardiovaskulrnog sistema. Najviše ga ima u sirovom peršunu, kelju, spanaću ali i u kuvanom brokoliju  i maslinovom ulju.

VITAMIN E

Vitamin E je najsnažniji liposolubilni antioksidans u ljudskim tkivima. Vezano za ishranu bebe najviše ga ima u maslinovom ulju. Inače je dodavanje vitamina E hrani zakonski regulisano

VITAMIN C

Puno je poznatih priča o vitaminu C i njegovoj važnosti u svakodnevnoj ishrani te bi ovde samo naglasili činjenicu da duže kuvanje smanjuje njegovu  koncentraciju u namirnicama. Stoga kako je već više puta naglašeno, a kako je i prikazano u knjizi Kuvarski dnevnik bebe Marte, namirnice bogate vitaminom C treba bebi davati sveže (npr. jabuka) ili kratko kuvane (krompir,kaša od kruške…) Sok od paradajza je takođe dobar izvor vitmina C .

FOLNA KISELINA

Folna kiselina je neophodna za stvaranje i održavanje novih ćelija, što je značajno u periodu brzog rasta i reprodukcije. U bebinoj ishrani leguminoze su najbolji izvor folata.

Zimski ručak bogat vitaminom A i B

U malo vode sam kuvala batak, nadbatak, pola crvene bundeve, luk i krompir. Kada je bilo gotovo, meso sam iseckala nožem, a povrće zgnječila viljuškom. Gustina sam regulisala tečnošću od kuvanja. Super slatko i hranjivo jelo koje može da se i izblendira ako bebin uzrast i potrebe to zahtevaju

Zimski ručak bogat vitaminom K i E

PIRE OD BROKOLIJA I KARFIOLA- 

( ovo jelo se pomešati i sa maslinovim uljem,ili sa mesom ili sa žumancetom)

Jedan krompir oljuštiti, iseckati na sitno i staviti u šerpu sa malo vode. Kad provri, dodati veće komade karfiola i brokolija koji ne moraju biti prekriveni vodom.Sve kuvati petnaestak minuta u poklopljenoj posudi, do mekog. Na ovaj način se postigne da sve bude skuvano u isto vreme i da zadrži boju i hranljive sastojke.Na  kraju sve izblendirati ili izgnječiti viljuškom. Gustinu regulisati tečnošću od kuvanja.

Zimski ručak bogat vitaminom B i folatima

Grašak i tikvica

Kuvala sam malo pirinča i šaku mladog graška oko dvadesetak minuta. Pred kraj sam dodala pola naseckane tikvice i kuvala do mekog, dok pirinač nije pustio svoju sluz. Sve propasirala kroz cediljku te dobila odličnu kašu.

Knjigu KUVARSKI DNEVNIK BEBE MARTE

priručnik o uvođenju nemlečne dohrane i uobročavanju odojčeta, za sebe ili kao poklon dragim osobama možete naručiti kod autora za 450 rsd

tel: 063-593-068, 024-524-844,   e-mail: KuvarskiDnevnikBebeMarte@gmail.com

Foto: Pixabay

Odreagovala je osipom po čitavom telu. Vrlo brzo smo dobili uput za alergologa, nakon što se isti scenario ponovio nekoliko puta nakon kontakta sa jogurtom. Na testu bockanja je nađena alergija na kravlje mleko i jaja, kao i  na grinje, a nekoliko meseci kasnije i na pšenično brašno.

Ono što roditeljima prvo prođe kroz glavu u ovakvoj situaciji, kada se radi o namirnicama koje su vrlo zastupljene u ishrani, je pitanje: “Šta će dete moći da jede i kako ćemo prilagoditi porodični jelovnik?” Mislim da je taj prvobitni šok normalno stanje, posebno u porodicama gde skoro svako jelo sadrži mleko, jaja i psenično brašno.

Ono što sam naravno počela da radim je da se edukujem o drugim načinima ishrane, kombinovanju namirnica, tražila recepte, između ostalog veganske i one koji u sebi ne sadrže pšenicu. Moram priznati da je ovo bio pravi izazov za mene, jer nisam znala mnogo o drugačijoj ishrani od one na koju sam navikla. Iščitavala sam deklaracije u prodavnicama, tražeći nešto što ipak možemo da kupimo povremeno. Morala sam da planiram svaki njen obrok, da unapred smišljam šta će jesti, spremam, pakujem za poneti ako planiramo da idemo negde.

Sve to se u početku može učiniti komplikovanim. Ali vrlo brzo se naviknete i to postane deo svakodnevnice iz koga proizilaze razni benefiti.  Kako biste sebi olakšali svakodnevnicu, počinjete da se hranite slično kao dete koje je alergično, samim tim, menjate svoje navike i one postaju zdravije. Kako je manje industrijske hrane koju dete sme da jede i primorani ste da spremate mnogo više, dete sa alegijama se zdravije hrani. Alergija na mleko podrazumeva da ne smeju da se jedu čokolada i razni slatkiši, što je svakako dobro za dete, jer kasnije uvodite veštačke šećere, što povoljno utiče na detetov razvoj. Tako da, ako se nađete u sličnoj situaciji, a takvih je u današnje vreme sve više, sve je više alergija na hranu kod male dece, pokušajte da sagledate pozitivnu stranu cele te situacije.

Često se dešava da je roditeljima jako teško zbog činjenice da vrlo malo dete ne sme da jede slatkiše zbog alergije. Kod nas je bilo baš obrnuto, bili smo jako srećni zbog toga, jer je to značilo da niko drugi neće smeti ni krišom da joj daje. Mala deca ne bi trebalo do treće godine, zbog razvoja mozga i imuniteta, da jedu slatkiše. U inostranstvu je to potpuno normlano, sećam se i da mi je mama rekla da je tako bilo i kad smo sestra i ja bile male, a kod nas danas, bebe jedu sve i svašta…

Ono što bih posebno želela da istaknem je dojenje. Znam da postoje zamenska veštačka mleka za alergičnu decu, ali to su veštačka mleka. Dojenje je u našem slučaju bilo od presudnog značaja za zdravlje mog deteta, staž je bio dve godine i nikada nije imala problema ni sa sekretom iz nosa, ni sa bronhitisom, što je vrlo često slučaj kod alergične dece. I ono što je najbitnije, te dve godine nisam uopšte razmišljala o tome što ne sme mlečne proizvode, dobijala je moje mleko, koje je svakako najzdravija varijanta.

Moja beba je odmah u porodilištu otekla i dobila ekceme i osip od dohrane. Nažalost, niko od lekara nije prepoznao to kao reakciju na formulu i mi smo iz porodilišta izašle sa preporukom da je dohranjujem… Srećom, nisam to dugo slušala, svega par dana i prestali smo da je koristimo. Pitanje je šta bi bilo da smo nastavili… Tek kasnije, kada je potvrđena alergija i kada sam doktorki pokazala slike iz porodilišta, shvatili smo šta se desilo. Tako da, obratite pažnju i na ovakve simptome, jer nisu retkost.

Namirnice koje danas jedemo su daleko lošijeg kvalietata nego ranije, posebno ove na koje se najčešće javljaju alergije. Tako da je odlaganje unošenja istih zbog alergija zapravo dobra stvar za zdravlje vašeg deteta. Volela bih isto i da skrenem pažnju na obazrivost kod uvođenja namirnica u ishranu, slušajte preporuke i savete, nemojte davati ranije. Možda se vašem detetu neće ništa desiti, a možda baš hoće. Zašto rizikovati zdravlje deteta? I ukoliko primetite neku reakciju, idite kod lekara i insistirajte da se dete testira. Iako se alergije na hranu prerastu, moje dete je sa dve i po godine preraslo i sada jede normalno sve, to nije razlog da se čeka sa testiranjem. Organizam deteta koje je alergično se bori stalno sa alergenima koje unosi. Bolje je sačekati da preraste, ali za to vreme ga držati “čistim” od namirnica koje mu smetaju, kako bi se izbeglo nepotrebno opterećivanje, koje posle može da se odrazi na imumitet ili razvoj nekih drugih alergija, npr. respiratornih ili slično.

Napisaću vam spisak stranica i sajtova na kojima sam pronalazila recepte, kako bih olakšala onima kojima je potrebna inspiracija za kuvanje. Istakla bih grupu Zdrava hrana za naše bebe koja se nalazi na Facebook-u. Tu sam naučila najviše o ishrani beba i pre otkrivanja alergije. O tome kako se namirnice uvode u ishranu beba i kada, kako se kombinuju, koje su zdrave, a koje ne, kako se potapaju i spremaju žitarice, kao i o tome kako se menjaju jaja u receptima, koje vrste mleka postoje i kako mogu i kod kuće da se spremaju. Tako da je od mene najtoplija preporuka za njih. Na Hrono kuhinja sajtu sam pronalazila recepte za peciva i hlebove, na sajtu Alergija i ja vrlo korisne savete. Knjiga Moj prvi zalogaj je nešto što je obavezno pročitati pre uvođenja čvrste hrane, na Instagramu sam pronašla sjajne stranice kao što: bebinjamnjam, ignjatovamama, veselizalogaji, mali_hukac, a verujem da ima još nekih za koje ne znam, gde možete pronaći odlične ideje, čak i vrlo zanimljive i kreativne.