Potrebno:

• 1/4 belog pilećeg mesa
• 1 paradajz
• pola celera
• pola šake graška
• malo pirinča

Priprema: 

U malo vode skuvati belo meso iseckano na kockice, jedan oguljen paradajz, pola celera iseckanog na kockice, a kasnije dodati pola šake graška /može smrznuti/. Pred sam kraj kuvanja dodati pirinač.

Kuvano izgnječiti/izblendirati i poslužiti bebi. Ukoliko spremate veću količinu za celu porodicu, odvojte deo za bebu, a ostatak začiniti po ukusu.

Recept je preuzet iz knjige “Kuvarski dnevnik bebe Marte“, priručnika o uvođenju čvrste hrane i uobročavanju odojčadi, autora dr.med Marija Mandić

Foto: Pixabay

Alergijska reakcija na neku namirnicu se može pojaviti već na samom početku uvođenja te namirnice, ali i kasnije u bebinoj ishrani posebno ukoliko kod bebe postoji sklonost ka alergijama (bebe koje su atopijski tip). Takođe alergija se može javiti ukoliko se neka namirnica uvede bebi puno pre nego što se to preporučuje, a ovo se posebno odnosi na visokoalergogene namirnice u bebinoj ishrani kao što su bobičasto voće, med, citrusno i koštunjavo voće, kikiriki…

Kako izgleda alergijska reakcija kod bebe? Ako se kod deteta neposredno nakon uzimanja neke, obično za bebu nove namirnice, javi ospa po koži, povraćanje, proliv, bolovi u stomaku, kašalj, gušenje, ekstremna uznemirenost to sve može biti znak alergije na tu namirnicu. Tada se data namirnica momentalno isključuje iz upotrebe; u početku na neki period, a ako zatreba, nažalost i zauvek. Svakako dobro je nakon par nedelja ili meseci probati detetu dati tu namirnicu ponovo, u jako malim količinama, te da se opet isprati reakcija, jer se zna dogoditi da dete jednostavno „izraste“ i da se alergijska reakcija na datu hranu više ne javlja. Alergijska reakcija će svakako biti blaža ako se ona uvede kasnije ili bar u preporučenom periodu uvođenja, zbog većeg stepena razvijenosti i zrelosti digestivnog sistema.

PRAKTIČAN SAVET ( iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte)

Ako je beba bliže godinu dana i do sada nije imala alergijsku reakciju ni na jednu namirnicu moguće je da joj i ove sezone uvedete neko bobičasto voće (maline, jagode, kupine, borovnice, ribizle) u manjim količinama. Međutim ukoliko je pak beba 6, 7 ali i 10 meseci savetuje se da se ipak dočeka sezona iduće godine kada ćete ove zdrave namirnice moći dati sveže ( uvek bolja varijanta nego iz zamrzivača kada beba napuni godinu dana tokom zime).

Savet +:  Svakako je bitno svako bobičasto voće uvoditi pojedinačno, a voćni mix praviti tek pošto se svaka namirnica posebno uvede.

NA ŠTA JOŠ OBRATITI PAŽNJU?

Ukoliko postoji mogućnost uvek je najbolje dati bebi „domaću” malinu, iz „babine bašte” jer se pretpostavlja da je ta malina uzgojena na organski način. Tada je to hrana koja je proizvedena bez upotrebe hemijskih sredstava (bez veštačkih đubriva, hemijskih pesticida i insekticida). Pesticidi u hrani su posebno nepoželjni u hrani za decu jer su mala deca sklonija poremećajima razvoja izazvanih pesticidima zbog ubrzanog rasta i metabolizma. Takođe, mala deca, posebno ona najmanja, unose proporcionalno velike količine hrane po kilogramu telesne težine pa samim tim i te štetne materije s njom. Upotreba ove organske hrane, zbog svega navedenog, svakako najviše ima smisla kod odojčadi jer je tada njihov imuni sistem posebno osetljiv i ranjiv.

Autor: Martina mama, dr med. Marija Mandić, majka troje dece koja je svoje znanje i iskustvo ovim putem želela da podeli sa drugim mamama i tako im olakša period uvođenja čvrste hrane. Više o knjizi i poručivanju možete pročitati ovde

Foto> Pixabay

Kupovina prvih cipela za većinu roditelja je jedan od najuzbudljivijih trenutaka nakon samog rođenje deteta. Neki ne mogu da sačekaju da beba poraste i da samostalno počne da hoda, već i po nekoliko meseci ranije kreću u kupovinu što predstavlja nepotreban materijalni izdatak jer će te cipele ubrzo postati male. Ako je napolju hladno dovoljne su i nehodajuće.

Roditelji za dete uvek žele sve najbolje zato prvoj kupovini cipela najozbiljnije pristupaju. Ali tada nastaje dilema, kako odrediti veličinu, koje su dobre, sa ulošcima ili ne, od poznatog proizvođača čije su cipele i oni nosili kad su bili mali, da li su najskuplje i najbolje? Nema “najboljih cipela” niti “najboljih marki”, takve ne postoje.

Prvi i najvažniji savet je NE KUPUJTE CIPELE DOK DETE NE POČNE SAMOSTALNO DA HODA. To se uglavnom dešava oko prvog rođendana, ali i u narednih šest meseci u zavisnosti od toga kako dete sazreva što je individualni proces.

Prve cipele utiču na formiranje dečijeg stopala

Na trenutak kada će dete napraviti sedam samostalnih koraka bez pridržavanja ne možemo da utičemo spolja, ali kako će kasnije hodati u mnogome zavisi između ostalog od obuće koju će nositi. Prve cipele utiču na formiranje oblika stopala i njegovu funkciju u hodu.

Dečije stopalo je izuzetno osetljivo, kosti i zglobovi su još uvek mekani, a mišići i tetive nedovoljno jaki da izdrže opterećenje težinom tela. Zato cipela mora da preuzme ulogu stabilizatora i spreči deformaciju stopala i u isto vreme obezbedi dovoljnu stabilnost da bi dete hodalo.

Na šta obratiti pažnju prilikom kupovine

Obuća treba da bude od prirodnog materijala, spolja i unutra da se stopalo ne bi preterano znojilo, šivena a ne lepljena (lepak može da izazove alergiju, a i lakše se deformiše). Ako je đon od kože preko njega na prednjem delu cipele i na peti treba da bude zalepljena guma da se dete ne bi klizalo pri hodu po parketu.

Cipela ne sme da bude previše tvrda kako ne bi ograničavala normano savijanje stopala pri hodu ali ni mekana jer neće davati neophodnu stabilnost detetu. Obratite pažnju na deo koji drži skočni zglob, on treba da bude čvrst, dok prednji deo prema prstima mora da bude mekan i dovoljno širok da prsti ne bi bili zbijeni što može da dovede do njihovog deformisanja.

Veličina cipela

Veličina cipele mora da odgovara veličini stopala, ne sme da bude prevelika (zabluda je da treba da se stavi prst pored detetove noge pozadi). Ako u prodavnici nemaju merač kojim se određuje veličina, možete i sami da napravite šablon od kartona kod kuće i da tako budete sigurni da ste uzeli pravi broj. Postavite stopala na karton i olovkom ocrtajte oblik, tako ćete pored dužine imati i širinu stopala što će Vam olakšati kupovinu. U prevelikoj cipeli noga se šeta i dete se nepravilno oslanja što može da dovede do lošeg hoda i do deformiteta stopala, što je kasnije mnogo teže ispraviti. Sa napravljenim šablonom možete da kupite cipele i bez deteta, naročito ako morate da obiđete pola grada da biste našli ono što želite.

Obuća ne sme da bude mala, bez obzira što se roditeljima čini da dete nije dovoljno dugo nosilo cipele da bi kupovali nove, tesna cipela može da napravi veću štetu od prevelike. Pored toga što deca odbijaju da nose takve cipele postoji rizik od pojave deformiteta, žuljeva, nokti se deformišu i urastaju u meko tkivo, cirkulacija je poremećena pa mogu da se jave i otoci na stopalima.

Čičak traka ili pertle

Cipele na pertlanje ili sa čičak trakom još jedna je dilema pri kupovini. Iako su sa čičkom jednostavnije za obuvanje i izuvanje, cipele na pertlanje su mnogo bolje za dete koje je tek prohodalo jer stoje čvrsto na nogama. Ne mogu lako da se skinu pa je manja mogućnost da ih izgubi dok je u kolicima.

Anatomski uložak

Cipele mogu da imaju i anatomski uložak, ali to nije neophodno i ne znači da dete neće imati ravna stopala ako je nosilo ovakvu obuću, jer na pojavu ravnih stopala i spuštenih svodova utiču i mnogi drugi faktori. Ali iz prakse znamo da je pojava ovog i drugih deformiteta (X noge, deformiteti kičme) mnogo manja kod dece koja su do treće godine, a mnoga i do polaska u školu nosila obuću sa anatomskim uloškom.

Planirajte i svoje finansije

U prvim godinama života detetova stopala brzo rastu i verovatno će biti potrebno nekoliko pari cipela godišnje, ali ako se ima u vidu od kakvog je značaja pravilan rast i razvoj stopala ne samo za dečiji uzrast već za čitav život, dobro isplaniran momenat za kupovinu i kvalitetna obuća mogu da ublaže finansijske izdatke.

Ako ne možete iz određenih razloga detetu da obezbedite dobru cipelu jer je skupa, kupite onu koju možete sebi da priuštite, nemojte koristiti cipele koje je drugo dete nosilo bez obzira koliko su kvalitetne bile.

Foto: Freepik

Iako je bela buka zaista popularna, ona nije idealno rešenje. Portal  Mindbodygreen.com piše o tome šta sve treba da znate o korišćenju bele buke.

1. Istraživanje pokazuje bela buka pomaže bebama da utonu u san u roku od nekoliko minuta

Ovo je tvrdnja koja će sigurno privući pažnju roditelja koji imaju problema sa spavanjem bebe. Jedno starije istraživanje obuhvatilo je 20 beba koje su imale između dva i sedam dana i nasumično su ih podelili u dve grupe. Jedna grupa beba bila je izložena beloj buci, dok druga nije. Većina beba iz prve grupe (80%) zaspala je u roku od pet minuta, dok je samo 25% beba koje nisu imale belu buku zaspalo za to vreme.

“Bela buka maskira povremene zvukove u kući koji mogu probuditi bebu, poput motora automobila, zatvaranja vrata, pranja posuđa. Takođe, bela buka bebama može biti “signal za spavanje”. Drugim rečima, kada beba čuje zvuk, on joj postaje refleks za spavanje na isti način na koji uključen televizor deluje na odraslu osobu”, kaže psihološkinja za spavanje Lynelle Schneeberg.

2. Međutim, mnogi uređaji za belu buku preglasni su za bebe

Istraživanje je otkrilo da mnogi popularni uređaji za belu buku koji se prodaju, su preglasni za novorođenče kada se jačina poveća. Nekoliko modela zvučnih uređaja korištenih u punoj jačini premašilo je 50 dBA, što je trenutno preporučena granica buke za dojenčad.

Istraživači preporučuju roditeljima da glasnoća ne bude visoka. Jačina bele buke treba da bude postavljena što niže, a nikad glasnije od jačine razgovora, kaže Kevin Franck, doktor nauke, direktor audiologije u Massachusetts Eie and Ear.

3. Uređaj uvek držite najmanje dva metra od bebe koja spava

Ista studija objavljena u časopisu Pediatrics preporučila je baš ovu udaljenost, uz  podešenu jačinu emitiovanja.

“Postavite zvučni aparat za bebe što dalje od novorođenčadi i nikada u krevetac”, kaže Lynelle Schneeberg.

Iako je preporučena udaljenost dva metra, u redu je pomeriti uređaj za belu buku još dalje od bebe, ako imate prostora.

4. Isključite aparat za belu buku nakon što beba zaspi

Zvuči primamljivo ostaviti emitiovanje bele buke tokom cele noći, ali to se zaista ne preporučuje.

“Koristite uređaj samo neko određeno vreme”, savetuje Schneeberg. Ona preporučuje upotrebu tajmera ili isključivanje nakon što beba zaspi, pod uslovom da ste vi još uvek budni.

5. Smanjujte upotrebu bele buke kako beba raste

Sve što se koristi za promenu ponašanja moglo bi prerasti u naviku koje se teško kasnije osloboditi. Vašoj bebi može postati teško da se odvikne od bele buke i možete doći u situaciju da bez nje ne može zaspati.

“Preporučujem da se bela buka koristi tokom prvih šest meseci života ili dovoljno dugo dok se bebin san ne učvrsti. Zatim smanjujte upotrebu kako bi dete moglo spavati normalno i pored uobičajene buke u kući,  da može zaspati u bilo kom trenutku i okruženju. Većina nas nije odrastala spavajući s belom bukom i sve je bilo u redu”, kaže Schneeberg.

Stručnjaci poručuju da uređaj za belu buku može biti velika pomoć bebama da se uspavaju, samo se pobrinite da zvuk nije preglasan.

Foto> Pixabay

Kod novorođenih bebe se u prvim satima po rođenju uspostavlja fleksioni  tonus ruku i nogu. Vremenom počinje da preovladava tonus ekstenzora (opružača), krajem 4,5 meseca kada se bebe opružaju. U daljem toku sazrevanja se uspostavlja ravnoteža tonusa  jedne i druge grupe mišića. Kako ovaj proces kao i svi drugi procesi sazrevanja nije uvek ujednačen imamo slučajeve  povišenog ili sniženog tonusa u prvim mesecima života.

Kod prevremenih ili težih porođaja, rizičnih trudnoća,  bebe nekada imaju povišeni tonus mišića ili hipertonus. Ove bebe su previše čvrste, krute što nekada zavara roditelje jer im deluje da je njihova beba izuzetno napredna. Šake su jako stisnute u pesnice i ovo se zadržava i nakon trećeg meseca kada treba da budu otvorene.

Često se događa da i na najmanju stimulaciju (zvučnu, svetlosnu, mehaničku) prenaglašeno odreaguju. Nekada  beba može da zauzme sedeći položaj već u prva tri meseca ako se uhvati za ruke. Ovu reakciju roditelji uglavnom dočekaju sa oduševljenjem misleći da je beba već spremna za sedenje što nikako nije dobro na tom uzrastu. Ako je postavite na stomak verovatno će se okrenuti na leđa iako je to treba da radi tek sa osam meseci kada je u pitanju normalan motorni razvoj. U narednim mesecima verovatno će početi da se izvija u most u pokušaju da dođe do igračke kao i dok je prepovijate glavu će zabacivati u nazad.

 Da bi roditelji pravilno postupali sa bebom neophodno je da ih fizioterapeut obuči postupcima koji će dovesti do normalizacije tonusa. Usmeravanjem glave na dole, savijanjem  nogu i ruku napred  tonus će se smanjiti što će detetu omogućiti da u opuštenom položaju napravi pokrete koje inače ne može.

Pravilnim uzimanjem, nošenjem, adekvatnim položajima pri povijanju, korigovanjem položaja pri spavanju i odgovarajućom stimulacijom problem hipertonusa može uspešno da se prevaziđe što će omogućiti normalan motorni razvoj bebe.

Foto: Pexel

Pripreme, odluke, radosti i strepnje samo su deo celog procesa koji počinje onim magičnim periodom od devet meseci. Pored toga, kako opremiti bebinu sobu, priprema za porođaj, održavanje dobrog zdravstvenog stanja i jedno od pitanja koje buduće majke sebi često postavljaju vezano je za ishranu bebe. Većina majki odlučuje da doji svoje bebe i to je ono što je za jedno maleno živo biće najkorisnije, najzdravije i najbolje što jedna žena može dati od sebe u prvim danima i mesecima detetovog života.  Ukoliko majka iz objektivnih razloga ne može da doji, mlečna formula (adaptirano mleko) je neuporedivo bolje i bezbednije za bebu od kravljeg mleka!

Ukoliko je dojenje uspostavljeno, ono treba da se nastavi i tokom druge godine.

Roditelji često imaju dilemu da li po prestanku dojenja beba treba da nastavi sa kravljim mlekom ili sa mlečnom formulom. Brojni su razlozi zbog čega je mlečna formula pravi izbor za dete sve do treće godine života.

1. Velika količina proteina iz mleka u najranijem periodu dovodi do gojaznost

Mlečne formule sadrže proteine u količini koja je prilagođena bebinim potrebama i naravno njenom uzrastu. Sa druge strane, upotreba kravljeg mleka kod ovako male dece može dovesti do kasnijih problema sa zdravljem i pre svega gojaznošću. Zbog čega?

Naime, kravlje mleko ima daleko više proteina od adaptiranog a sami molekuli tih proteina su veći i automatski teži za varenje. Preterani unos proteina u najranijem periodu dovodi do gojaznosti tokom života. Veoma je važan i odnos proteina koji se nalazi u sastavu mleka ili mlečne formule. Sve kvalitetnije mlečne formule sadrže proteine u odnosu koji je potreban za pravilan rast i razvoj. U formulama sa oznakom 2 i 3 odnos proteina se menja i svaka od ovih formula je namenjena za određeni period rasta.

 2. Veliki alergijski potencijal kravljeg mleka

Kao što smo već napisali, proteini kravljeg mleka su veći i teži za varenje od proteina koji se nalaze u adaptiranim formulama. Upravo iz tog razloga, proteini kravljeg mleka, imaju veliki alergijski potencijal, zbog čega se korišćenjem kravljeg mleka u ranom periodu odrastanja povećava verovatnoća za nastanak alergije na kravlje mleko. Ako jedan od roditelja ima alergiju na hranu, ili ako stariji brat ili sestra imaju podatak o alergiji na kravlje mleko, rizik se višestruko povećava. Mlečne formule imaju proteine razdeljene na delove koji su prilagođeni – “adaptirani” za decu koja sa majčinog prelaze na kravlje mleko, po čemu su mlečne formule i dobile popularan naziv adaptirano mleko.

3. Kravlje mleko sadrži male količine gvožđa

Iako se misli drugačije i često možemo da čujemo putem različith reklama da je kravlje mleko veoma zdravo, puno vitamina i minerala, zapravo je situacija drastično drugačija. Pre svega, količina gvožđa u kravljem mleku je minimalna, pa čak i zanemarljiva. Kravlje mleko sadrži velike količine soli koje ne dozvoljavaju korišćenje gvožđa iz drugih namirnica kao na primer iz mesa. Gvožđe ulazi u sastav crvenih krvnih zrnaca koja su važna za prenos hranljivih materija do svih delova tela, a usled njegovog nedostatka može da dođe do pojave anemije. Za razlliku od kravljeg mleka, u mlečnim formulama je smanjena količna soli i dodato je gvožđe, što je još jedan od razloga zbog čega je važno da se do treće godine života koriste mlečne formule prilagođene za uzrast. Količina mleka koju dete pije varira sa uzrastom, ali svakako dete do godinu dana ne bi trebalo da pije više od litar mleka ili mlečne formule na dan, a od prve godine najviše do pola litra dnevno.

Humana PROBALANCE mlečne formule su savremene mlečne formule koje bebama pružaju pažljivo izbalansiranu ishranu. PROBALANCE je rezultat posvećenosti da bebama pružimo ishranu koja obezbeđuje njihov prirodan razvoj: pažljivo izbalansiranu, sa svim potrebnim hranljivim sastojcima i u količinama koje su prilagođene uzrastu bebe.
Za razliku od visoko adaptiranih formula, kakve su Humana mlečne formule, kravlje mleko ne zadovoljava fiziološke i nutritivne potrebe odojčeta i malog deteta u prve dve godine života. Kada su adaptirane formule u pitanju, odnos proteina, masti, vode i minerala u mlečnoj formuli je sličan kao u majčinom mleku, a ono što je najbitnije jeste da je sličniji nego u kravljem mleku. Mlečne formule HUMANA iz Nemačke su adekvatna alternativa majčinom mleku ukoliko majka ne doji i kao takve obezbeđuju pravilan razvoj odojčeta i malog deteta.

4. Omega 3 i omega 6 masne kiseline za razvoj mozga kod beba

Za razliku od kravljeg mleka, mlečne formule sadrže optimalan odnos i količinu omega 3 i omega 6 masnih kiselina koje su značajne za kognitivni razvoj odojčeta. Pored toga, Omega 3 i omega 6 masne kiseline veoma su bitne za razvoj bebinog mozga, nervnih ćelija i vida. Kod kravljeg mleka, ovaj odnos jednostavno nije optimalan i ne odgovara bebinim potrebama. U mlečne formule su dodati vitamini A, C, D i mnogi drugi kao i mikroelementi kao što je cink koji u kombinaciji doprinose dobrom funkcionisanju imunog sistema.

Upravo iz svega toga, možemo da kažemo da ukoliko mama ne doji svoju bebu, adaptirane formule su jedini pravi izbor. Roditelji se često odlučuju za kravlje mleko iz finansijskih razloga, jer je povoljnije u odnosu na mlečnu formulu, ali u ovom periodu bebinog i detetovog rasta treba voditi računa pre svega o razvoju i zanemariti finansijski momenat.

Ukoliko se roditelji i pedijatar odluče da je bebi potrebna mlečna formula u ishrani, savetuju se za korišćenje mlečne formule prijatnog ukusa koje mogu da prate svaku fazu napredovanja bebe. Šta to znači kada kupujete adaptirano mleko? Ukoliko iz bilo kog razloga mama nema dovoljno mleka ili ne može da doji svoje dete od šestog meseca do prve godine treba da pije mlečne formule sa oznakom 2, a mlečne formule broj 3 kada beba napuni 10 ili 12 meseci. Mlečne formule sa oznakom 3 se preporučuju tokom cele druge godine, do trećeg rođendana i predstavljaju pravi izbor kod dojenih beba kao pravilan prelaz na korišćenje kravljeg mleka tokom odrastanja.

Podela po mesecima nije striktna u dan i može da se završi sa započetom formulom a onda da se predje na narednu u sledećih nekoliko dana u odgovarajućem periodu kada se potroši prethodna.

Nova Humana pakovanja MY PACK sa PROBALANCE mlečnom formulom imaju sigurnosnu nalepnicu na poklopcu, a zaštitna barijera osigurava bezbednost i svežinu praha. Lako se otvara i sipa jednom rukom, čak i kada mama u drugoj ruci drži bebu ili radi još neki od poslova istovremeno.

Nema bolje hrane od majčinog mleka ali ako već beba mora da bude na mlečnoj formuli treba se opredeliti za formule sa pažljivo odabranim hranljivim sastojcima u pravilnom odnosu, sa najkvalitetnijim sastavom proteina i prebioticima sličnim majčinom mleku. Zato kada birate mleko za svoju bebu, birajte je pažljivo, baš kao što ste birali i bebino ime. U pitanju je hrana koja će učestvovati u izgradnji jednog malog organizma koji tek upoznaje svet. Izborom dobre i kvalitetne ishrane deteta dugoročno delujete na zdravlje svog deteta i poboljšavate njegov imunitet. A svi znamo da je samo zdravo dete – srećno dete.

Tekst je pisan u saradnji sa brendom Humana

Foto:  Hankster

Australijanka Rebeka Sparou je mama troje dece, zbog čega je njen živoz bučan, haotičan i veoma ispunjen. Međutim, ona je posvećena isključivo ispunjavanju želja i potreba svoje dece, zbog čega ne posvećuje dovoljno pažnje sebi i svom životu, kao ni jednom od njegovih glavnih aspekata – prijateljima. Otkad je na svet donela svoje mališane, ona je, po svom mišljenju, veoma loša prijateljica.

Zbog čega je tako?

“U nekom trenutku, kada nisam obraćala pažnju, postala sam užasna drugarica. Ona vrsta drugarice na koju ljudi počnu da se žale tokom večere kada prestanu da diskutuju o tome hoće li Ali proganjati Timovu zadnjicu kao u ‘Fatalnoj privlačnosti’ u emisiji ‘Neženja'”, počinje svoju priču Rebeka.

“Ona vrsta grozne drugarice koja nikada ne odgovara na telefonske pozive. Ili i-majlove. Ili na SMS poruke. Ona vrsta drugarice koja ‘LAJKUJE’ vaš post na Fejsbuku čim ga postavite, ali koja 20 sekundi kasnije ne odgovora na vašu poruku. Ona vrsta drugarice koja je patetično nepouzdana.

Sigurno znate o kom tipu drugarice pričam. To je ona koja uvek kaže: ‘Naravno, doneću tri salate na roštilj u subotu’, a onda PONOVO zakasni i dođe samo sa flašom Pepsi Maksa (OPET) koju je usput kupila u prodavnici niz ulicu. A onda ode ranije zbog bla, bla, bla . Ili još gore, jednostavno se ne pojavi.

Imali ste takvu drugaricu.  I ja sam imala takvu drugaricu. A sada, iznenada, JA JESAM, dođavola, baš ta drugarica.

Oh, Bože!

I nisam potpuno sigurna kako sam dospela u ovu situaciju.

Jer ja sam nekada davno bila divna drugarica. Sećala sam se svih važnih stvari. Vašeg rođendana. Rođendana vašee dece. Godišnjice smrti vašeg oca. Imena šefa u kog ste bile zaljubljene pre dve godine, a koji je premešten u drugi grad. Sve sam otkazala da bih bila sa vama tog subotnjeg popodneva kada je vaš pas uginuo. Sredila sam vam radnu biografiju kada ste aplicirale za posao. Pomerila sam planine da bih nam obezbedila prvi red (ok, treći) za Princov koncert. Bila sam sva svoja i pouzdana. Slala sam rođendanske čestitke POŠTOM, ZA IME BOGA!

Ali to je bilo nekada.

Sada sam duboko, duboko u rovu sa troje dece. I moja sposobnost da održavam prijateljstva je, čini se, izvetrila zajedno sa mojom sposobnošću da odem kod frizera. Ili da pričam telefonom sa bilo kim duže od 2min i 47sek. Ili da gledam bilo koju TV emisiju posle 20.30 sati, a da ne zaspim u roku od 10 minuta.

Dok se mučim da držim pod kontrolom nabavku namirnica, kuvanje i pranje veša i još veša i još veša i sakupljanje 3 miliona komada %$*&^%# Lego kockica sa tepiha i da odsedim da odgledam omiljene emisije svoje četvorogodišnje ćerke koje NIKAKO DA SE ZAVRŠE i podojim svoju bebu staru osam nedelja dok hranim kašicom svoje osamnaestomesečno dete, koju ono više voli da maže po kosi, i pokušavam da odrecitujem čitavu pesmicu svom četvorogodišnjem detetu koje je OČAJNO da čuje… i-mejlovi i SMS-ovi od prijatelja i kolega i neke umetnice iz Njujorka koja želi da me stavi na listu za svoju izložbu samo pristižu.

Oni su kao vanzemaljci. Što više otvaram, odgovaram na njih i brišem ih – sve ih je više. Osećam se kao Vil Smit u filmu ‘Dan nezavisnosti’. Okej, ne baš. Mislim, ne – uopšte. Ali, shvatate šta želim da kažem.

Ni ne nadam se da ću ih sve pročitati. U stvari, ponekad – gotovo uvek – se ne nadam da ću pročitati ijednu. I, verujte mi, mene to nervira daleko više nego što nervira vas.

A onda, na kraju dana, kada su sva deca konačno zaspala i ja znam da bi trebalo da odgovaram na pozive, istina je da sve što želim da radim je da sednem na krevet, gledam besmislen televizijski program i ne progovaram. Isključena sam. Upotrebila sam sve svoje reči. Okej, to nije istina. Ali rekla sam reči ‘ne’ i ‘ostavi to’ i ‘uh, uh, uh’ i ‘sad ću da ti dođem!’ oko pet miliona puta. Do 19 sati, nemam više ništa nikome da pružim koliko god to želela. Do 19 sati, više ne mogu da podnesem ni zvuk sopstvenog glasa.

Ali nemojte misliti da ne mislim na vas. Mislim. Pokušavam da ostanem informisana na Fejsbuku. Pratim vaše novosti. LAJKUJEM vaše slike, što je kao neki lenj način da vam pokažem da mi je stalo. Pokušavam da vas zovem i držim zvonjavu čitavih 45 sekundi kada mogu. I još uvek navijam za vas. Samo to radim iz svoje kuhinje s uznemirujućom količinom povraćke na pidžami (A sada je 13 sati i ja sam još uvek u pidžami. Da li me pratite? Moj život sada je zološki vrt.)

Ono čemu se zapravo nadam, dok plovim ovim novim teretom majčinstva, jeste da ćete našem prijateljstvu dati privremeni odmor. Neku vrstu odmora posle duge službe. Znate kako čekamo nekoliko meseci da počne nova sezona omiljene serije? E, BAŠ TAKO! Jer, iako sam sada užasna drugarica, neće uvek biti tako.

Pronaćiću svoj izlaz iz magle. Počeću ponovo da spavam. Sakriću igračke svojoj ćerki.

Nemojte još da odustanete od mene. Jer ću se vratiti sa osvetom. Obećavam.”
Rebeka Sparou

Foto: Pixabay

Prema istraživanju koje je 2013. godine objavio Current Biology, bebe mlađe od šest meseci odmah bi se umirile i prestale da plaču kad su ih majke uzele u naručje. Srčani puls im je opadao u odnosu na bebe koje su bile u krilu majki koje sede.

Ova reakcija beba ne odnosi se samo na ljude. Sličan obrazac vidljiv je i kod nekih drugih sisara, prenosi hrvatski Index.

Za potrebe tog istraživanja naučnici su pratili ponašanje 12 zdravih beba u dobi od mesec dana do šest meseci. Cilj je bio utvrditi koji je najefikasniji način umirivanja uplakane ili uznemirene bebe, a pokazalo se da je to nošenje.

Naučnici su zaključili da je uzrok ovakvog ponašanja urođen mehanizam za opstanak koji je bitan deo interakcije između majke i deteta. Nošenje podstiče fiziološke reakcije koje pomažu da se beba umiri.

Drugim rečima, ako vaša beba počne da plače, dobro je uzeti je u naručje. Tako ćete saznati da li je samo uplašena ili je ipak gladna.

Bebac

Svaka beba je različita. Neke bebe će se odvići  od noćnog hranjenja s četiri meseca, a neke s dve godine. Odvikavanje zavisi kako do roditelja tako i do deteta, pa ako ste umorni od noćnog ustajanja, razmislite o nekim stvarima  pre nego počnete odvikavati dete od noćnog hranjenja

Smanjite  svoja očekivanja
Znate onu poznanicu koja vam je rekla da je njen sin spavao celu noć bez buđenja u uzrastu od osam nedelja? Ona koja pokazuje u vaš trudnički stomak i govori: ‘I ti ćeš pustiti mamu da spava, zar ne, maleni?’. Samo se osmehnite, kimajte glavom i pristojno ignorišite ovakve priče. Jer svaka beba je jedinstvena, i iako bi vaše dete moglo prespavati noć sa svega par meseci, isto tako bi moglo tražiti hranu tokom noći dok ne napuni dve godine. Smanjite svoja očekivanja o tome kakav će vam život biti, i  sačekajte dok ne upoznate svog mališana i njegove potrebe i želje.

Osam sati nije uvijek realno
Znamo da doktori preporučuju minimalno osam sati sna, ali to jednostavno nije realno za sve roditelje. Umesto da koristite osam sati kao merilo, promenite svoja očekivanja u pet ili šest sati, kako se ne biste osećali kao da podbacujete u svojoj ulozi roditelja.

Budite sigurnu da poznajete svoje telo i svoje granice
Malo sna je iscrpljujuće za sve roditelje, i dok ne postanete roditelj, nema šanse da znate koliko vas može oslabiti i iscrpiti nedostatak sna. Nekim danima osećaćete se poletno i puni adrenalina i moći ćete izdržati dugo s malo prospavanih sati, a neke dane osećaćete se kao da sa sobom vučete dzak od 10 kilograma ceo dan.

Postporođajna depresija i teskoba mogu se pogoršati nedostatkom sna i onemogućiti majci da izađe na kraj s nespavanjem. Trudite se da prepoznate signale koje vam šalje vaše telo i raspitajte se za pomoć ako ne možete savladati nedostatak sna.

Zašto se beba budi tokom noći?
Uzmite u obzir dublje uzroke zbog kojih se vaše dete budi po noći:

Mentalni i emocionalni: Maloj deci treba vremena da bi ‘obradila’ svoje dane, posebno ako su imala novo ili uzbudljivo iskustvo.
Ako nisu imala prostora za to pre svog odlaska na spavanje, ovo bi mogao biti jedan od uzroka zašto se bude tokom  noći. Jedna od dobrodošlih stvari za dodati u rutinu je pridati veći značaj događajima poput spremanja za krevet i odevanja pidžame, kao i pranja zubića. To pomaže deci procesuirati i razumeti iskustva te im pomaže da spavaju mirno i bezbrižno.

Fizički: Deca treba da imaju puno prilika za trčanjem, kretanjem i maksimalnom korištenju svog tela.
Ako vaše dete provede puno vremena sedeći (npr., tokom  kišnog dana ili dugog putovanja automobilom), mogli bi noć provesti više budni nego spavajući. Imajte to na umu za vreme takvih dana i pobrinite se da vaše dete ima mogućnost da potroši svoju energiju pre odlaska u krevet.

Prehrambeni: Da li je vaše dete pojelo veću količinu prerađene hrane, veštačke hrane pune aditiva ili konzervansa?

Ako dete jede neposredno pre odlaska na spavanja, razmislite i o svojoj prehrani. Da li ste popili šolju kafe kasnije i nakon toga ga dojili? Vođenje dnevnika o ishrani i snu deteta može vam pomoći da prepoznate određene obrasce koji povezuju njihovu ishranu sa spavanjem. Ako primetite da se dete posebno budi tokom noći i ispušta gasove, razmislite o tome što su jeli tokom dana i mogli biste dobiti odgovor na često buđenje tokom noći.

Da li je mleko ono što je detetu potrebno?
Neka deca se iskreno probude zbog hrane, a neka se probude zbog drugih razloga i više su nego srećna  što ih možete dojiti ili im dati flašicu kako bi se smirili.

Ovo su neki od saveta kada je vreme da odviknete dete od noćnog hranjenja:

Ako hranjenje traje više od pet minuta, dete zaista želi mleko. Da li mu je potrebno ili ne, to je drugo pitanje. U tom slučaju, odvikavajte ih od mleka postepeno, u razdoblju od nedelju dana ili više, i umesto mleka prvo ponudite vodu kako bi ih pokušali zadovoljiti.
Ako hranjenje traje manje od pet minuta, odmah ga zamenite s tešenjem poput ljuljuškanja, nunanja i tapšanja i postepeno smanjujte taj period nakon što prođe sedam do deset noći.
Još jedan znak da je dete spremno za odvikavanje hranjenja tokom noći jeste  kada se budi u različito vreme. Npr., oko 11 uveče i 3 ujutro jednu noć, a drugu noć oko 1 ujutro i 4 ujutro.

Budite  spremni na par teških noći i neka  partner pomogne
Ako ste u mogućnosti, neka vam partner pomogne na način da spava u detetovoj sobi nekoliko noći zaredom. Kad god se dete probudi, tata mu nežno može objasniti da mama spava i da mu on može donijeti malo vode ako je žedno. Tatina prisutnost će umiriti dete i ohrabriti ga. Svaka noć će biti sve lakša i dete će se buditi  ređe kako noći prolaze sve dok se potpuno ne navikne.

Budite  dosledni i zapamti da će više discipline manje zbunjivati dete
Čak i kad uspešno odviknete svoje dete od noćnog hranjenja, budite spremni na regresiju spavanja ako i kad detetu počinju izbijati zubići ili kad se razboli. Ponekad je to neizbežno i posebno je teško jednom kad napokon počnete spavati tokom noći, ali srećom, potrebna je jedna do dve noći negodovanja i sređene rutine koja će im pomoći razumeju da nema više noćnog hranjenja. Zapamtite, najviše ih volite tako da im šaljete jasne signale i pomažete im da noć provedu u mirnom i bezbrižnom snu bez prekida.

Miss7mama

Foto: Pixabay

Današnja istraživanja ukazuju na to da razvoj ljudskog mozga zavisi od okruženja u kome dete raste i iskustava koja stiče isto onoliko koliko i od genetike. Baby handling (pravilno postupanje sa bebom) omogućava razvoj i ostvarenje punih potencijala dece.

Mozak mora sa periferije da primi dovoljnu količinu odgovarajućih stimulanasa, koji će biti obrađeni kako bi se formirali normalni obrasci funkcionisanja, što se postiže pravilnim postupanjem sa bebom u svakodnevnim rutinama.

Jedna od rutna je i menjanje pelena, što se dešava više puta tokom dana i noći. Od načina na koji to odrasli rade zavisi kako će se beba razvijati. Često se više pažnje poklanja tome koje pelene se koriste, jednokratne ili pamučne, od kakvog su materijala, koju kremu odabrati, a mnogo manje se vodi računa o načinu kako se to sprovodi sa bebom.

Roditelji za nekoliko dana postanu spretni u menjanju pelena, što najčešće znači da to rade sve brže jer se pokreti automatizuju, a za bebu to postane neprijatno iskustvo, jer nema dovoljno vremena da se prilagodi svim promenama koje se tada dešavaju. Ostaje bez odeće i pelene koja je štiti, dolazi do nagle promene temperature vazduha, kontakt golom kožom sa podlogom za presvlačenje je iznenadan, brisanje vlažnim maramisama ili pranje vodom je takođe veliki stres jer se dešava prebrzo i često bez ikakve najave.

Vrhunac stresa je hvatanje za noge i podizanje karlice u vazduh. To prvo znači da beba ostaje bez oslonca, što aktivira primitivne reflekse i pojačava njihovu aktivnost. Umesto da se vremenom integrišu u svrsishodne pokrete, ovi refleksi su i dalje prisutni, što se odražava na spontanu aktivnost deteta. Dete izvodi i dalje brze, nagle, nesvrsishodne refleksne pokrete umesto usmerenih, sporijih, ciljanih kretnji rukama i nogama.

Drugi negativan efekat povlačenja nogu u vis prilikom menjanja pelene su mikrotraume pri istezanju mišića leđa u lumbalnom delu i moguće pomeranje pršljenova kičmenog stuba. Ove povrede, iako nisu vidljive u ovom uzrastu, kasnije kod dece i odraslih mogu da se manifestuju bolovima i nepravilnim položajem kičmenog stuba, što potvrđuju fizioterapeuti koji se bave koštano-mišićnim problemima kod dece i odraslih. Poznato je da je najčešći razlog obraćanja lekaru odraslih u čitavom svetu upravo problem bola i ukočenosti u lumbo-sakralnom delu leđa.

Kada se beba pri menjaju pelena okreće u položaj na bok potpuno je bezbedno, a ona istovremeno dobija i informacije o pravilnim obrascima okretanja na stranu i kako da se iz ležećeg položaja na leđima okrene na stomak.

Naučno je dokazano da je najveća plastičnost mozga 2-3 meseca pre i 6-8 meseci posle rođenja. Upravo je ovo i najvažniji period u razvoju motoričkih obrazaca kod deteta. Sa navršenih 7 meseci, dok je na leđima, beba sama odvaja karlicu od podloge i stavlja stopala u usta. Do tada je jako važno da ovaj pokret ne izvodimo pasivno i time ugrozimo normalan motorni razvoj i trajne povrede do kojih može da dođe nepravilnim postupanjem sa bebom.

Yumama

Foto: Canva

“Deca se gaje na podu. Dete ne treba ništa učiti”

Fizioterapeut Ljiljana Katunac koja je 22 godine radila u Klinici za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” u Beogradu i veliki deo svog rada provela na dečijem odeljenju, nedavno je privela kraju regionalno istraživanje o skoliozi čija se recenzija sada čeka u Hrvatskoj.

Kako je rekla, rezultati ukazuju na to da je 65 odsto ispitane dece koja imaju skoliozu preskočilo puzanje u svom razvoju jer veliki broj roditelja izbegava da stavi dete na pod, a pravilan razvoj kičme definitivno umnogome zavisi od puzanja.

– Ne dopada mi se kad vidim da roditelji nepotrebno troše novac na različite hodalice, ogradice i ostala pomagala, a u suštini sve to sputava normalni motorni razvoj koji je svojevrsno čudo jer beba kad se rodi ne može ništa samostalno da uradi, a već sa godinu dana ona može da uhvati staklenu ili plastičnu čašu i odmeri kojom snagom treba da je drži – kaže Ljiljana Katunac

Prema njenim rečima, ako beba preterano rano sedi ili stoji, mišići kičmenog stuba to ne mogu da izdrže.

– Kroz razlišite položaje i ponavljanje pokreta mozak prepoznaje oblik kičme, kao i mišiće i meka tkiva oko nje i na taj način razvija pun potencijal kičmenog stuba i mišića leđa. – ističe Katunac.

Budući da joj je skolioza druga ljubav i specijalnost, upravo je to bio razlog da Ljiljana Katunac napravi vezu između motornog razvoja u prvih godinu dana i skolioze. Istraživanje dugo već vodi sama, ali je saradnja sa doktorkom Đurđicom Kesak-Ursić iz poliklinike OTOS iz Osijeka i Almom Ćurtović, Bobath instruktorom iz Specijalne bolnica za zaštitu djece s neurorazvojnim i motoričkim smetnjama “Goljak” iz Zagreba čitavu priču podigla na mnogo viši nivo.

– Ljudi pogrešno shvataju – ja nisam našla uzrok skolioze. Onaj ko to bude učinio, dobiće Nobelovu nagradu budući da je ona tolika ne poznanica. Međutim, mi smo joj se približili jer sada znamo da kičmeni pršljenovi u pubertetu počinju nejednako da rastu, ali zašto se to dešava – ne znamo – ističe.

– Usmerili smo istraživanje ka tome da deca koja preskoče puzanje i nemaju uredan motorni razvoj budu bolje praćena od pedijatara. Dakle, samo da se njima pruži informacija da bi ta deca možda češće trebalo da idu na sistematske i da se roditeljima skrene pažnja o čemu treba da vode računa u razvoju kako bi se naravno, ukoliko se pojavi bilo kakav kičmeni deformitet, reagovalo na vreme.

Katunac ističe da je i kod skolioze, i kod kifoze (koja je vrlo nezgodan deformitet) vreme od ključnog značaja – ova stanja se pojavljuju najčešće u pubertetu i u roku od 3 godine se mora intervenisati kako ne bi došlo do doživotnih oštećenja kičme.

– Deca se gaje na podu. Dete ne treba ništa učiti. Druga je stvar kada primetite da nešto nije u redu, pa treba da intervenišete. Ono što svaka majka treba da dobije još u porodilištu jeste uputstvo za tzv. baby handling i da zna kako da uzme bebu, kako da je spusti, kako da je nosi. Važno je da ne ometa motorni razvoj već da taj “handling” bude pomoć tom motornom razvoju.

Jedna od većih grešaka koje mame prave jeste način na koji uzimaju bebu dok leži na leđima.

– Kada beba leži na leđima, a mame podvuku ruke pod potpazužne jame i podignu dete, tako u tom horizontalnom položanju. Nikako! Ni vi tako ne ustajete iz kreveta. Beba se uzima tako što se okrene na bok jer i vi tako ustajete iz kreveta. Beba mora da upozna sve aspekte svog tela. Prvo se okrene na bok i onda se podigne.

Najvažnije je do godinu dana pustiti dete da samo razvije svoju motoriku jer će samim tim smanjiti i mogućnost povreda kasnije u životu.

– Dete koje puzi ima odlične zaštitne reakcije. Na primer, imate dvoje dece – jedno koje je puzalo i drugo koje nije. Dete koje je puzalo i koje pada u najgorem slučaju lomi ruku jer će da je postavi da se zadrži. Dete koje nije puzalo nema dobre protektivne reakcije i uglavnom udara glavom. Jasna je razlika – zaključuje Ljiljana Katunac u razgovoru za “Telegraf”.

Foto: Pixabay

PRAKSIJA je sposobnost da se koristi senzorni stimulans kao osnova za određivanje ciljeva, planiranje i sekvencioniranje novih aktivnosti.

Razlika između praksije i akcije je ta što se praksija odnosi na novu akciju, onu koja se prvi put vidi, dok akcija može biti već viđena/poznata. Praksija uključuje planiranje i sekvencioniranje novog motornog akta.

Praksija predstavlja most između kognitivnih i motornih sposobnosti i obuhvata dva koraka senzorno-integrativnog procesa – organizaciju i izvođenje odgovora na senzorni stimulans.

Zavisi od motornih sposobnosti ali nije sinonim za njih. „Praksija je za fizički svet isto što i jezik za socijalni svet – omogućava interakciju“ (Ayres, 1985).

Praksija obuhvata tri nezavisna koraka: ideaciju, motorno planiranje i izvršavanje.

Ideacija – formulisanje cilja akcije, onoga što je moguće/izvodljivo u okruženju.

Motorno planiranje – specifično shvatanje kako da se ostvari cilj kroz rešavanje problema.

Drugi korak je najočiglednija senzorna komponenta. Zavisi od svesnosti o telu (telesne šeme) koja je dobijena iz senzornog feedbeck-a ranijih pokreta. Kada se krećemo konstantno primamo proprioceptivne i taktilne stimulanse što postaje osnova za kasnije akcije u kojima smo uključeni. Telesna šema neprestano integriše nova senzorna iskustva na kojima možemo da baziramo nove motorne aktivnosti.

Telesna šema je većim delom nesvesna i automatizovana kao i motorno planiranje bazirano na njoj. Za decu sa problemima u motornom planiranju mnoge naučene aktivnosti (kao što je penjanje uz stepenice) su naporne i zahtevaju koncentraciju jer se zadatak nikada ne automatizuje.

Izvršavanje – praktično sprovođenje planirane akcije ili izvršavanje radnje je treći nezavisni korak praksije. Uspešno izvršavanje zahteva koordinaciju i motoričke veštine podjednako kao i ideaciju i motorno planiranje.

Fleksbilnost i kreativnost kod dece urednog razvoja su znak njihove praksije, načina pristupa novim situacijama. Praksija se pojavljuje iz interakcije između deteta i njegovog okruženja, ne postoji specifičan razvojni raspored praksije.

DISPRAKSIJA – deca sa dispraksijom imaju problem sa ideacijom ili sa motornim planiranjem kao i sa izvođenjem radnje. Odsustvo fleksibilnosti i kreativnosti su najjači pokazatelji dispraksije.

Uočavanjem dispraksije fokusiramo pažnju na probleme dece koja imaju teškoće u korišćenju senzornih imputa kako bi delovali fleksibilno i kreativno u izvođenju novih motornih aktivnosti.

Snežana Milanović

diplomirani fizioterapeut

SI pedagog, SI Baby terapeut

Foto: Flickr

“Vratne gume za bebe me smrtno plaše i nadam se da o njima na isti način razmišljaju i roditelji jer su oni potencijalne zamke za smrt”, rekao je Kyran Quinlan, vanredni profesor pedijatrije u Medicinskom centru Univerziteta Rush i bivši predsednik Američke akademije pedijatara.

Vratne gume su postale popularne jer mnogi smatraju da bebe s njima izgledaju jako slatko, a roditelji na društvenim mrežama mahom objavljuju fotografije svojih beba koje se kupaju s njima. U većini slučajeva roditelji ne ulaze u vodu s bebom nego se oslanjaju na sigurnost gume.

Uglavnom se koriste u bazenima ili tokom kupanja u kadi. Iako je kupanje za bebe dobro, stručnjaci upozoravaju da kupanje sa gumom nije poželjno.

“Opuštanje na predmetima koji plutaju može biti odlično za odrasle osobe koje su pod stresom, ali to nije ono što bebe žele i trebaju, niti fizički niti emocionalno. Ova aktivnost se u potpunosti kosi s pravom svrhom dečijeg kupanja, što je ljudski kontakt – povezivanje s detetom kako bi ono moglo istražiti vodu na siguran i način u opuštenoj atmosferi”, kazala je Kaylë Burgham iz Udruženja učitelja plivanja.

Američka akademija pedijatara savetuje roditelje da izbjegavaju naduvane predmete koji plutaju.

“Postoje potencijalni rizici povezani s čestim korištenjem predmeta za vrat jer ih lišava slobode kretanja što može imati dugoročne posledice”, rekao je Francoise Freedman, utemeljitelj Udruženje Birthlight.

Klix.ba

Foto: Pixabay

Alergijska reakcija na neku namirnicu se može pojaviti već na samom početku uvođenja te namirnice, ali i kasnije u bebinoj ishrani posebno ukoliko kod bebe postoji sklonost ka alergijama (bebe koje su atopijski tip). Takođe alergija se može javiti ukoliko se neka namirnica uvede bebi puno pre nego što se to preporučuje, a ovo se posebno odnosi na visokoalergogene namirnice u bebinoj ishrani kao što su bobičasto voće, med, citrusno i koštunjavo voće, kikiriki…

Kako izgleda alergijska reakcija kod bebe? Ako se kod deteta neposredno nakon uzimanja neke, obično za bebu nove namirnice, javi ospa po koži, povraćanje, proliv, bolovi u stomaku, kašalj, gušenje, ekstremna uznemirenost to sve može biti znak alergije na tu namirnicu. Tada se data namirnica momentalno isključuje iz upotrebe; u početku na neki period, a ako zatreba, nažalost i zauvek. Svakako dobro je nakon par nedelja ili meseci probati detetu dati tu namirnicu ponovo, u jako malim količinama, te da se opet isprati reakcija, jer se zna dogoditi da dete jednostavno „izraste“ i da se alergijska reakcija na datu hranu više ne javlja. Alergijska reakcija će svakako biti blaža ako se ona uvede kasnije ili bar u preporučenom periodu uvođenja, zbog većeg stepena razvijenosti i zrelosti digestivnog sistema.

PRAKTIČAN SAVET ( iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte)

Ako je beba bliže godinu dana i do sada nije imala alergijsku reakciju ni na jednu namirnicu moguće je da joj i ove sezone uvedete neko bobičasto voće (maline, jagode, kupine, borovnice, ribizle) u manjim količinama. Međutim ukoliko je pak beba 6, 7 ali i 10 meseci savetuje se da se ipak dočeka sezona iduće godine kada ćete ove zdrave namirnice moći dati sveže ( uvek bolja varijanta nego iz zamrzivača kada beba napuni godinu dana tokom zime).

Savet +:  Svakako je bitno svako bobičasto voće uvoditi pojedinačno, a voćni mix praviti tek pošto se svaka namirnica posebno uvede.

NA ŠTA JOŠ OBRATITI PAŽNJU?

Ukoliko postoji mogućnost uvek je najbolje dati bebi „domaću” malinu, iz „babine bašte” jer se pretpostavlja da je ta malina uzgojena na organski način. Tada je to hrana koja je proizvedena bez upotrebe hemijskih sredstava (bez veštačkih đubriva, hemijskih pesticida i insekticida). Pesticidi u hrani su posebno nepoželjni u hrani za decu jer su mala deca sklonija poremećajima razvoja izazvanih pesticidima zbog ubrzanog rasta i metabolizma. Takođe, mala deca, posebno ona najmanja, unose proporcionalno velike količine hrane po kilogramu telesne težine pa samim tim i te štetne materije s njom. Upotreba ove organske hrane, zbog svega navedenog, svakako najviše ima smisla kod odojčadi jer je tada njihov imuni sistem posebno osetljiv i ranjiv.

Autor: Martina mama, dr med. Marija Mandić, majka troje dece koja je svoje znanje i iskustvo ovim putem želela da podeli sa drugim mamama i tako im olakša period uvođenja čvrste hrane. Više o knjizi i poručivanju možete pročitati ovde

Foto: Canva

Mada ne postoji univerzalni lek za univerzalnu muku roditelja, a to je kako da uspavaju bebu koja uporno plače, bez obzira na to što je zdrava, suva i sita, Robert Hamilton, američki pedijatar, tvrdi da jedan savet, ipak, deluje.

– Tajna se krije u posebnom položaju u kojem se drži beba – kaže lekar sa 30 godina iskustva u radu sa decom.

LJuljajte je pdo uglom od 45 stepeni.

Morate da prekrstite bebine ručice na njenim grudima, a zatim pažljivo, pridržavajući je u predelu grudnog koša, da je ljuljate pod uglom od 45 stepeni, gore-dole. Budite sigurni da će vaša beba zaspati za nekoliko sekundi.

Hamilton tvrdi da ako odmah zaboravite na ljuljanje mališana u kolicima, nošenje po sobi i pevanje pesmica, i pokušate sa ovim savetom, sačuvaćete sebe i uspeti čak i da odspavate uz bebu.

Novosti

Foto: Pixabay

Teško je tačno proceniti učestalost (prevalencu) infantilnih kolika, a pokazalo se da čak do 40% beba ima grčiće.

Ovo je uvek aktuelna tema, pa evo odgovora na 11 najčešćih pitanja roditelja.

1. Da li su bebini grčevi bolest?

Infantilne kolike (grčevi kod beba) NISU bolest! Radi se o bezazlenoj i prolaznoj pojavi koja spada u funkcionalni poremećaje, a NE u bolesti! Većina roditelja (naročito kod prvog deteta) reaguje velikim strahom i uznemirenjem zbog dugotrajnog bebinog plakanja, 15-20% roditelja konsultuje lekara zbog kolika, a neretko se bebe u prvim nedeljama života bezrazložno vode u dežurne pedijatrijske bolnice.

2. Šta uzrokuje grčeve kod beba?

Pošteno je reći da se NE zna tačan uzrok! Ipak, šta god da je primarni uzrok (nezrelost bebinih creva, poremećaj mikrobioma – crevne flore, nepodnošenje ili alergija na hranu…), finalna posledica jesu gasovi u crevima – nagomilani „gasni mehurovi“ rastežu zid creva, nadražuju nervne završetke koji prenose bol i tako počinje plakanje i uznemirenost! Ova nadutost može pogoršati i bljuckanje. Jedan broj beba razvija snažne kolike u prvim minutima podoja, a praćene su plačem i prekidanjem obroka, što frustrira i mamu i bebu, iako se radi o bezazlenoj pojavi!

3. Kako ih prepoznati?

Od 1954. postoji dobro poznata definicija infantilnih kolika koje je sažeto u pravilu trojke: dete plače bar tri sata dnevno, najmanje tri dana nedeljno, tokom najmanje tri nedelje, a ubrzo se nadovezala i „trojka“ da sve ovo traje u prva tri meseca života. Poslednjih godina je „pravilo trojke“ modifikovano, a eksperti su se složili i napravili Rimske kriterijume, koji su zapravo modifikacija starog  „pravila trojke“: smanjeno je trajanje na jednu nedelju (umesto tri), a produženo je trajanje kolika do uzrasta od 5 meseci.

4. Treba li bebu voditi na pregled?

Kad beba lepo jede i napreduje (dobija u težini) NE treba ići na pregled, pošto grčići NISU bolest! Dobar apetit i  dobro napredovanje bebe je glavna karakteristika FUNKCIONALNOG poremećaja i to JESTE razlika u odnosu na bolesti koje uzrokuju slabiji napredak bebe!

5. Kako pomoći bebi?

NEMA dileme da se bebi MORA pomoći, a tretman kolika ima TRI važna aspekta podrške roditeljima (uz objašnjavanje manevara koji mogu pomoći bebi sa kolikama), korekcija ishrane i terapija lekovima.

Prvi korak je da roditelji razumeju da se NE radi o bolesti, već o funkcionalnom poremećaju koji će proći i da se roditelji nauče manevrima koji mogu pomoći bebi: ruka na stomačić (lako ugrejan termofor može da pomogne), „nosanje“ bebe, lagano ljuljuškanje, savijanje nožica ka grudima, takozvana „bela buka“. Beba NIKAKO ne sme da se snažno drmusa – to je opasno! Pokazalo se da skretanje paženje – igranje sa bebom takođe pomaže!

Korekcija ishrane je drugi aspekt borbe sa kolikama. Pre svega odnosi na majku koja doji bebu – pokazalo da se kod beba sa izraženim kolikama majka treba da smanji unos hrane (ili još bolje da potpuno izbaci) koja ima izražen alergijski potencijal: jaja, orašasti plodovi, soja, riba, pšenično brašno…posle nekoliko dana (ponekad i duže) se može očekivati boljitak! Kod beba koje koriste mlečnu formulu je retko potrebna promena formule, a to mora proceniti pedijatar, a roditelji NE treba na svoju ruku da menjaju formulu kod bebe koja dobro napreduje!

6. Ima li leka koji može da potpuno suzbije grčeve?

Ne postoji lek (ili čaj ili biljni ekstrakt) koji POTPUNO može eliminisati infantilne kolike!  Preparati mogu da ublaže kolike i to je cilj – da se pomogne bebi da ih lakše prebrodi.

Dve grupe preparata se (na osnovu istraživanja, ali i višedecenijskog iskustva) široko koriste u tretmanu kolika kod beba probiotski preprarati (ova terapija više pomaže bebama koje su na majčinom mleku, nego bebama koje koriste mlečnu formulu) i simetikon – Infacol

7. Kako pomaže Infacol?

Infacol sadrži simetikon – lek koji je anti­flatulent.  Deluje tako što pomaže da se mali mehurići gasa spajaju u veće koje  beba u vidu vetrova onda lako izbacuje.Ovako se smanjuje rastezanje crevnog zida, a to ublažava bol koji kolike izazivaju. Ovaj efekat smanuje i nadutost bebinog stmačića, a to pomaže da beba manje podriguje i bljucka.

Kod oko tri četvrtine beba efekat nastupa u prva 24 sata terapije, a kod skoro 90% beba posle 7 dana terapije.

8. Kad se može početi sa davanjem Infacola?

Radi se izuzetno bezbednom leku, koji ne sadrži šećer, alkohol i boje! Resorpcije iz creva NEMA, pa nema ni bilo kakvih sistemskih efekata, a neželjni efekti su na nivou placeba! Zato je Infacole odobren za davanje od prvog dana života, a tretman se obično počinje kada počnu infantilne kolike.

9. Kako se daje Infacol?

NEMA više brojanja kapi!

Jedna puna kapaljka (0,5 ml) se daje pre svakog obroka, a u retkim situacijama (kod ekstremnog plakanja i uznemirenosti) se doza kratkotrajno može duplirati – 1 ml pre obroka.

10. Koliko dugo se može davati Infacol?

NE postoji vremensko ograničenje, a treba ga davati bar 7 dana u kontinuitetu, čak iako se čini da su grčevu prestali.

11. Može li se Infacol kombinovati sa probioticima?

Imajući u vidu mehanizam dejstva simetikona, on se može bezbedno kombinovati sa probiotskim preparatom! Moglo bi se reći da imaju sinergistički efekat – zajednički pomažu bebi koja ima grčeve!

Pisano u saradnji sa brendom Infacol

Foto: Canva

Sprovedene su brojne studije koje su pokazale da je održavanje adekvatne hidracije organizma trudnice važno i za bebu i za mamu. Posle porođaja, majka dojilja takođe mora unostiti dovoljno tečnosti, radi očuvanja sopstvenog zdravlja, ali i zbog dobre laktacije – stvaranja majčinog mleka.

Koja je najbolja hrana za novorođenu bebu?

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije, ali i svih respektabilnih pedijatrijskih udruženja su jasne – dojenje predstavlja najbolji način ishrane odojčeta od rođenja. Dojenje je od neprocenjivog značaja za zdravlje majke i deteta. Dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe, emocionalna stabilnost i pospešuje imunitet bebe. Majčino mleko u svom sastavu ima oko 90% vode i predstavlja jedinu hranu koja je bebi potrebna u prvim mesecima života kako beba ne bi bila gladna i žedna.

Kako treba dojiti bebu?

Bebi majčino mleko prvi put treba ponuditi odmah po rođenju u prvih pola sata, najkasnije u prvih šest sati od rođenja. Potreban je određen period i podrška dojenju kako bi mama i beba pronašle svoj ritam hranjenja i bile uspešne i istrajne.

Beba se doji na zahtev, kad god poželi, što pospešuje stvaranje mleka. U porodilištima koja su baby friendly pravilna stimulacija stvaranja mleka počinje od najranijeg perioda podojima na zahtev, bez velike pauze između dva obroka laktacija se uspostavlja u prvih mesec- mesec i po dana. Veoma je važna pravilna hidracija porodilje kako bi se laktacija uspostavila što ranije.

Pravilno je da beba pojede svo mleko iz jedne dojke a onda pređe na drugu i pojede koliko želi. Pri sledećem podoju kreće se sa dojkom kojom je dete završilo prethodni podoj. Mama između podoja treba da bude adekvano hidrirana.

Proces laktacije treba pokrenuti na pravi način kako bi dojenje bilo uspešno.

Mama treba da bude opuštena kako bi uspostavila nežan kontakt sa svojom bebom

Mama treba da se dovoljno odmara, šeta i da imaju podršku okoline. Stres i briga majke dovode do smanjenja stvaranja mleka.

 Neophodno je da se mama hrani redovno i raznovrsno.  Potrebe za energijom kod dojilja su povećane zbog čega je potrebno povećanje energetskog unosa za 300-500 kcal dnevno( dodatna šolja mleka, jogurta ili kuvano jaje).

Preporuka je zdrava, uravnotežena ishrana – tri glavna obroka i dve voćne užine, bez slatkiša i prostih šećera.

Potrebe za proteinima kod mame dojilje su povećane zbog čega mama u svojoj ishrani treba da ima meso, ribu, sir, jaja, mleko, jogurt, sveže voće i povrće.

Postoje određene namirnice za koje se veruje da povećavaju stvaranje mleka: ovas, lan, leblebije, hmelj, kopriva – ove namirnice treba u većem odnosu uvrstiti u dnevni jelovnik.

Neophodna je pravilna hidracija majke koja doji svoje dete. Obavezno je uzimanje dovoljne količine tečnosti tokom dana. Unos tečnosti kod dojilja treba svakodnevno povećati za po 2 čaše više nego inače (preporučeno 2-2,5 l tečnosti dnevno). Mama dojilja treba da pije vodu, čajeve i prirodne sokove. Tečnost u toku dana je bolje nadoknaditi specijalno pripremljenim čajevima za dojilje nego mlekom. Dovoljna količina čaja je 2x200ml dnevno.

Majke koje doje imaju veću potrebu za tečnošću kako bi nadoknadile povećanu potrošnju telesne vode za laktaciju (stvaranje mleka). Količina proizvedenog mleka zadovoljava potrebu odojčeta, ali može da dovede do dehidracije majke ukoliko ona ne unosi dovoljnu količinu tečnosti, a jedna od direktnih posledica je smanjenje produkcije majčinog mleka.

Šta dojilja, pored vode, treba da pije?

Zdrava hrana, dovoljno sna i dovoljno tečnosti su tri stuba dobre laktacije!

Humana čaj za dojilje je specijalno prilagođen za pospešivanje stvaranja veće količine mleka i dobru hidraciju majke dojilje. Preporučuje se da čaj koriste trudnice i porodilje koje doje svoju decu. Dovodi do bolje hidracije organizma i obezbeđuje pravilno funkcionisanje organizma i održavanje homeostaze. Tokom trudnoće i dojenja, kada su potrebe za tečnošću veće nego inače, važno je obratiti pažnju na količinu tečnosti koja se svakodnevno unosi.

Humana čaj za dojilje sadrži kombinaciju različitih biljaka koje potpomažu stvaranje mleka. To je aromatični čaj sačinjen od pažljivo odabrane mešavine najkvalitetnijeg lekovitog bilja i voća. Obogaćen je vitaminom C, za bolji imunitet.

Ne sadrži konzervanse niti veštačke arome i boje. Biljke koje se koriste za pripremu ovog čaja se gaje bez pesticida. Uskoro će se na našem tržištu pojaviti novo višejezično pakovanje za lakše raspoznavanje.

Prednost Humana čaja za dojilje je formulacija koja obezbeđuje dobru hidriranost i veću proizvodnju mleka. Priprema se jednostavno – rastvaranjem 2 pune kafene kašičice čaja u obliku granulata u 200 ml vode. Za postizanje najboljih rezultata i nadoknadu povećanih potreba preporučuje se uzimanje 2-3 puta dnevno čaše Humana čaja za dojilje.

Humana čaj za dojilje pruža podršku uspešnom dojenju a njegova konzumacija dodatno pomaže da se zadovolje povećane potrebe za unosom tečnosti tokom perioda trudnoće i dojenja. Uspostavljanjem dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo između podoja.

Tekst je pisan u saradnji sa brendom Humana

Foto: Kulden

Ovo je test kojim lekar na pregledu proverava prisustvo refleksa i to roditelji ne smeju da rade kod kuće. Nasuprot tome treba maziti nadlanice kako bi je stimulisali na otvaranje šaka što beba i sama povremeno spontano radi. Prevlačenje plišanih igračaka preko bebinih nadlanica takođe dovodi do opuštanja i otvaranja šaka.

1 mesec – beba uglavnom drži šake zatvorene ali nisu stalno stisnute u pesnice.

2 meseca – beba počinje da pruža ruke ka majčinom licu ali kako ne može da je dohvati otvaraće šake. Zato treba stavljati plišane igračke, najbolje šarenu loptu ispred bebinih ruku.

Razvoj pokreta ruku prolazi kroz različite faze, beba najpre fiksira, zatim prati igračku pa tek onda priža ruke. Za ovu složenu aktivnost neophodna je stabilnost glave, vrata i trupa u prostoru da bi preko vidnih i akustičnih mehanizama mogla da napravi pokret ka predmetu.

3 meseca – refleksno stiskanje pesnica postepeno se gubi i bebine šake se susreću ispred njenog lica, počinje da se igra prstima, da ih gleda i stavlja u usta i tako se upoznaje sa svojim telom. Veći deo vremena kad je budna provodi sa obema rukama u ustima. Ovo je važan momenat bebinog razvoja i nikako ga ne treba ometati stavljanjem cucle u usta ili rukavica na ruke. Beba stiče važna iskustva o sebi i stvarima koje je okružuju upravo preko usta.

Ako sa tri meseca još uvek ima čvrsto stisnute pesnice obavezno na to treba skrenuti pažnju njenom lekaru.

4 meseca – po prvi put beba voljno hvata pruženu igračku. Da bi to mogla da uradi treba joj dati zvečku sa polukrugom ili u obliku obruča, jasnih boja i to sa strane kako bi poluotvorenom šakom mogla da je uzme. Beba će staviti preko zvečke i drugu šaku a onda će je strpati u usta. Nemojte davati bebi igračku pastelnih boja  jer treba da je vidi kada je stavi ispred lica uspostavljajući koordinaciju oko – šaka.

U ovom uzrastu treba okačiti igačke ispred bebe (bebi gimnastika) kako bi ih dohvatala i igrala se njima jer samo ponavljanjem pokreta naučiće da ih kontroliše pa će oni vremenom biti sve skladniji.

5 meseci – beba uvežbava hvatanje igračaka i to radi sve svesnije uz bolju koordinaciju oko – ruka. Sada je palac opružen i učestvuje u hvatanju. Kada uhvati kocku posmatra je i premešta u drugu ruku što znači da je uspostaljena funkcija otpuštanja. Ukoliko pri pokušajima da uhvati igračku bebi to ne polazi za rukom obavezno se zbog toga obratite lekaru.

6-7 meseci – beba sada treba sama da se okrene sa leđa na stomak. Da bi ovo mogla da uradi pre toga treba da počne da hvata igračke preko sredine tela na drugoj strani. U pokušaju da dohvati igračku težina tela se automatski prebacuje na bok što dovodi do okretanja. Beba hvata igračku celom šakom, okreće je u rukama ka srednjem prstu i palcu. Ovo je poslednji momenat kada u potpunosti treba da iščezne refleks hvatanja.

Da bi roditelji mogli pravilno da stimulišu razvoj funkcija šake i ruke moraju da znaju  da prepoznaju i na pravi način zadovolje razvojne potrebe deteta.

Foto: Canva

Kao i u sportu i u mnogim oblastima života, priprema je pola posla. Da biste se pripremili za dolazak mališana u Montesori duhu, nekoliko osnovnih smernica iz klasičnog Montesori repretoara će vam puno pomoći u tim ranim danima koji su već sami po sebi prepuni izazova. Idealno je da i vi budete pripremljeni i da okruženje za bebu takođe bude unapred promišljeno i pripremljeno. Prvi dani su od velikog značaja, pa će svaki detalj koji ste unapred osmislili imati velike pozitivne efekte na život vašeg mališana. Montesori pristup uvek ukazuje na to da pored funkcionalnosti i reda uključimo i princip lepote i jednostavnosti u okruženje malog deteta, jer ono upija svoje okruženje samim svojim postojanjem.

Montesori okruženje prepoznaje četiri različita segmenta okruženja za bebu, a to su prostor za spavanje, prostor za ishranu, prostor za negu i prostor za aktivnost.

Prostor za spavanje
Na početku bebe puno spavaju, ali se taj period smanjuje kako one rastu. Izvorni Montesori pristup preporučuje da bebe imaju madrac na podu za spavanje, kako bi imale dovoljno prostora za pokret. Ako vam je ovo suviše radikalno, svakako ćete morati da obezbedite krevetac za vašeg mališana i odredite mesto za njega.

Marija Montesori je patentirala topponcino, malu pokretnu mekanu podlošku, koja obuhvata bebu dok je držite ili dok leži, kad je spuštate na spavanje ili kada je dodajete nekome, činjeći je bezbednom, a to sasvim malim bebama veoma prija.

Montesori metod savetuje da bebe idu na spavanje kad su pospane, da se bude kad su odmorne i da ustanu kada žele.
Zato je između ostalog i savet da bebe spavaju na niskom krevetu-madracu da bi ovu slobodu mogle da ispolje. Ideja Montesori pristupa je da se i kod spavanja, kao i kod svih aktivnosti, razvija samostalnost, pa što pre naučite bebu da se sama uspava, to ćete joj učiniti veću uslugu. Ovo je savet koji najteže prihvatamo, jer intuicija mamama govori da bebu maze najviše na svetu. Zdrav san svakako je temelj naše dobrobriti ne samo u tom najranijem uzrastu, nego tokom čitavog života.

Prostor za hranjenje
Bebama prvo treba mleko, pa onda čvrsta ishrana. Za podoje je potrebno naći mirno mesto. Mirno mesto znači mesto bez buke, gde mama i beba mogu da budu fokusirane na sam čin dojenja ili pijenja mleka iz flašice. Montesori metoda prepočuje da to vreme ne koristite za neku drugu aktivnost, nego da se upravo fokusirate na vašu bebu. To mesto treba da bude i veoma udobno za vas. Znamo da to nije lako, jer podoji na početku traju i do 40 minuta, i veoma su česti, ali to je za dobrobit vaše bebe, a i vama će biti ne samo korisno već osnažujuće da se povezujete sa malim bićem.

Sa 6 meseci kada beba polako počinje da sedi, može da se počne sa malim stolom i stolicom koji su takođe specijalno dizajnirani u Montesori duhu za potrebe mališana. Visina stola i stolice je prilagođena najranijem uzrastu i može da se koristi do treće godine. Stolica može da se podvuče pod sto i time je beba «osigurana» da ne padne. Omogućivši detetu da sedi za stolom koji je prilagođen njemu, čime postaje ravnopravniji sa odraslom osobom, šaljete poruku da cenite njega kao ličnost i da želite da podstičete njegovu samostalnost, što su vrednosti Montesori pristupa.

Prostor za negu
Periodi kada prepovijamo bebu su idelani za interakciju. Bebama se obraćamo pravilnim jezikom, pričamo sa njom kao da nas razume. To postavlja temelje za kasniji pravilan razvoj govora i psihosocijalni razvitak. Bebe su društvena bića od samog rođenja, a odnos sa mamom ima direktan uticaj na ceo život. Ono što nas Montesori pristup podseća je da budemo dobro pripremljeni, odnosno da unapred pripremimo sve što je potrebno za kupanje, prepovijanje i negu bebe. Bebine stvari treba da stoje uredno složene, jer time utiremo put ka kasnijem usvajanju reda kao jednog od fundamentalnih vrednosti.

Rituali nege i spavanja deo su stvaranja predvidivih obrazaca, koji rezultuju u osećaju sigurnosti i predvidivosti za bebu.
Beba treba da bude obučena jednostavno, tako da može da se kreće nesmetano. Najbolje je bebu oblačiti u komotne stvari od prirodnih materijala. Montesori metod inače preporučuje korišćenje pamučnih pelena, zato što bebe tako osećaju da li su mokre ili ne, što će kasnije omogućiti lakše navikanje na nošu. Ne treba zaboraviti da je mamina dobrobit takođe veoma bitna za bebu, pa treba proceniti šta je u vašem slučaju bolja opcija. Skidanje pelena je rezervisano za drugu godinu, kada je senzitivni period za to najizraženiji.

Bebin napor da održi pažnju počinje već u prvim nedeljama života. Naš zadatak je da primetimo i zaštitimo senzitivni period za formirnanje pažnje, jer time postavljamo temelje za kasniji uspeh u učenju i socijalizaciji.

Prostor za aktivnost
To je veoma bitan deo života jedne bebe. Stanovi i kuće nam uopšte nisu prilagođeni mališanima. Zato treba učiniti svestan napor da se deo sobe ili stana/kuće opredeli za bebinu aktivnost.

Na počeku je mamino lice glavna igračka. Takođe, mamin glas i mamino pevanje, bez obzira na vokalne sposobnosti, najvažnija je muzika za bebine uši na samom početku. Bebe već sa 2 meseca počinju da izgovaraju prve glasove, pa je brbljanje u ovom najranijem uzrastu, zapravo početak učenja i izražavanja sposobnosti govora.

Montesori okruženje je nezamislivo bez ogledala. Beba se od najranijeg uzrasta ogleda i stiče sliku o sebi i prostoru oko sebe. Tada je bitno i bebu držati na stomaku, jer to pouzdano utiče na dalji razvoj.
Kako beba napreduje, iz dana u dana, igračke i aktivnost su prilagođeni njenom uzrastu – razvoju mozga i šake. Montesori pristup zastupa ideju da je bebi potrebno omogućiti podsticajno okruženje, ali to nikako ne znači šareno i bučno, već upravo na samom početku, mirno, tiho, neutralnih boja. Postepeno se u bebin život uvode visilice, zvečke, loptice, i tako dalje. Pažljivo promišljanje šta bebi dajemo znači da razumemo da je njen um upijajući, i neselektivan, pa upija sve ono što ga okružuje te da se razvija u ritmu koji je priprodno determinisan, nezavisno od naših želja. Na primer, na samom početku bebi su potrebne visilice koje omogućavaju fokusiranje pogleda – crno bele Munari visilce, a kasnije, od 2. ili 3.meseca visilice u različitim nijansama boje – Gobi visilice. Od 3. meseca beba može da dohvati predmete, pa se tako i visilice menjaju. Više o Montesori igračkama pisaću u sledećem tekstu.

Sposobnost održavanja fokusa i zadržavanje pažnje jedno je od najvažnijih tekovina detinjstva.
Bebin napor da održi pažnju počinje već u prvim nedeljama života. Naš zadatak je da primetimo i zaštitimo senzitivni period za formirnanje pažnje, jer time postavljamo temelje za kasniji uspeh u učenju i socijalizaciji.

Za malo dete, igra je zapravo učenje. Obezbeđujući bebi optimalno okruženje, stvarate prostor da joj pružite upravo ono što joj je potrebno da bi se pravilno razvijala. Ono što je najvažnije i što samo vi možete da joj pružite – beskonačnu ljubav, razumevanje i zadovoljavanje njenih potreba tako će biti još skladnije i lepše, jer ćete i vi biti odmorniji da joj sve to na najbolji način pružite. Nagrada koja sledi je dete koje razvija svoje pune potencijale, zadovoljno i radosno.

O autoru teksta: Tijana Adamov Ignjatović, osnivač i direktor CSR Koncept Inkubatora ŽutePatalone namenjenog kreiranju koncepata društvene odgovornsosti i osnivač Inicijative za proučavanje detinjstva čiji je cilj osnivanje prvog Instituta za proučavanje detinjstva.

Fondacija Novak Đoković