Foto: Flickr

Međutim, postoji uporna i razumljiva potreba za informacijama o tome šta se podrazumeva pod „normom“ kod mama koje očekuju svoju prvu bebu. Ovo se posebno odnosi na dojenje, put ka razumevanju da je unos majčinog mleka mnogo kompleksniji od gledanja mililitraže na flašici. Ova tema je vrlo popularna, ali dolazi do velike konfuzije, posebno zato što su mame koje doje u manjini i vrlo često se nađu u situaciji da one ili njihovi zdravstveni radnici porede njihovu bebu sa bebama koje se hrane formulom.

Dojene bebe nisu iste kao bebe koje se hrane formulom. Jedne su hranjene mlekom svoje vrste, druge su hranjene mlekom potpuno druge vrste, tako da uopšte nije iznenađujuće da mogu biti uočene značajne razlike.

Ono što sledi je vremenska linija putovanja kroz dojenje prosečne bebe. Nadamo se da će se pokazati kao korisna alatka koja pruža uverenje novim mamama onda kada im je to potrebno.

Na rođenju:

• Davanjem dovoljno neprekidnog kontakta kože na kožu, vaša beba se može pomeriti ka vašoj dojci i početi da sisa bez asistencije.
• Prvi podoj pomaže da se stabilizuje bebin šećer u krvi i zaštiti bebin stomačić.
• Većina beba će bolje sisati prvi put nego narednih nekoliko dana. Iskoristite to. Instinkt bebe rođene u terminu je da sisa po 20 do 30 minuta nakon rođenja, ako nije uspavana od lekova ili anestezije, koji su dati mami prilikom porođaja. Dojenje u porođajnoj sali ili sobi za oporavak nakon carskog reza, pruža hormonsku podlogu za budući nastanak zrelog mleka.
• Ako ste pretrpeli veći gubitak krvi nego što je očekivano prilikom porođaja ili imate zaostalu posteljicu unutar materice, to može da dovede do problema u proizvodnji mleka.
• Postarajte se da sestre u bolnici znaju da ne smeju da daju formulu vašoj bebi, ukoliko nije strogo neophodno i isključivo uz vaš pristanak.
• Vaša beba će biti izmerena nakon rođenja.
• Kod prvih obroka vaše bebe je bitan kvalitet, ne kvantitet. U ovom trenutku,kao i u narednih nekoliko dana, vaše grudi će proizvoditi male količine kolostruma (oko 3-4 kafene kašičice na dan). Ovo je čisto žuta, koncentrovana sekrecija, koja ima visok sadržaj proteina, masti, vitamina i minerala, kao i antitela koja štite vašu bebu od bakterija i virusnih oboljenja.
• Zato što ne umeju da sisaju efikasno, novorođenčad ponekad sisaju po 15 ili 20 minuta.
• Kako su bebina usta malena u ovom periodu, možda će biti potrebno da stisnete dojku (zamislite da držite sendvič), kako bi beba mogla što lakše da zauzme dobar položaj na bradavici. Kada je vaša beba dobro uhvatila, možete da pustite.
• Vaše novorođenče ne bi trebalo da ima razmak između podoja koji je duži od tri sata. Međutim, možete primetiti da je vrlo uspavano prvih nekoliko dana i možda neće biti zainteresovano za jelo. Ako se ovo desi, morate ga buditi da jede. Kontakt kože na kožu će pomoći u tome.
• Dok dojite, hormon oksitocin pomaže da materica vraća svoj tonus. Možete osetiti blage grčeve, slične menstrualnim, dok se materica skuplja.

Dan 1:

• Tokom prva 24 časa, beba može da pokvasi pelenu jednom ili dva puta. Ovo se dešava zato što je kolostrum koji proizvodite vrlo varljiv i savršen nutrijent za vašu bebu, tako da nema mnogo toga što se eliminiše stolicom.
• U narednih 24 časa, vašoj bebi će se povećavati glad, tako da će imati 8-12 podoja u 24 časa. Mnoge bebe će sisati mnogo češće od ovoga i može vam se učiniti da je beba nezasita. Ovo se dešava zato što je bebin stomak mali i brzo se napuni, ali se brzo i isprazni. Česti podoji su esencijalni za proizvodnju mleka, pa dojite na zahtev, radije nego da gledate na sat.
• Većini novorođenih beba je potrebno 10-45 minuta kako bi završile podoj.
• Može da potraje nedelju ili dve dok se refleks otpuštanja mleka ne sinhronizuje sa vašom bebom. Do tada, vrlo je moguće da bude nestabilan. Nuđenje bebi da sisa kad god primetite iznenadno curenje mleka, pomoći će da se refleks ustali.
• Očekujte barem jednu ili dve mokre pelene prvih nekoliko dana nakon rođenja. Može biti teško da ocenite da li je pelena mokra u početku. Normalno je ako ima prozračnih roze mrlja na peleni. Ako vam je teško da ocenite da li je pelena mokra, probajte da stavite lopticu od vate u nju. Kada beba piški, vata će se biti mokra.
• Tokom ovog perioda, bebina usta su jako senzitivna na bilo kakvu stimulaciju. Cucla, flašica ili sisanje vašeg prsta, stimulišu bebina usta različito od bradavice. Novorođenče može vrlo lako da se navikne na ovu vrstu prevelike stimulacije jezika i tvrdog nepca. Konfuzija može da se dogodi nakon korišćenja cucle ili flašice samo jedanput. Stoga, nastojte da odložite bebin kontakt sa bilo kojim sredstvom za sisanje koji nije dojka dok beba ne napuni 6 nedelja.
• Ove prve nedelje su od kritičnog značaja za dojenje. Česta i efektivna dojenja u ovom periodu pune mlekom mlečne ćelije, postavljajući tako dobru osnovu za optimalnu proizvodnju mleka. U većini slučajeva u kojima je došlo do problema sa dojenjem, njegov začetak se može pronaći u ovom veoma ranom periodu.

Dan 2:

• Danas očekujte najmanje dve mokre pelene.
• Od danas pa nadalje, vaša beba će svakog dana imati najmanje dve stolice veličine kafene kašičice (ili veće).
• Većina beba (bez obzira da li sisaju ili ne), imaće malu količinu žutice, koja počinje nakon 24 časa od rođenja, dostiže svoj vrhunac oko 3. ili 4. dana, i onda postepeno bledi u narednim nedeljama.
• Česti podoji ili izmlazavanja tokom ovih kritičnih dana nakon porođaja, bude receptore osetljive na hormon prolaktin, glavnog uzročnika proizvodnje zrelog mleka. Ako ste odvojeni od bebe, ili beba nije u mogućnosti da sisa, muzite se električnom pumpicom svaka tri sata. Muženje će slati signal vašem telu da nameravate da dojite. Možda ste čuli mantru : „Ako boli, radite to pogrešno“. Dok je veliki bol indikator da postoji problem, neprijatnost umerenog intenziteta je normalna tokom prvih dana, dok se grudi ne priviknu na sisanje. Osećaćete manji trzaj na koji je potrebno da se malo naviknete.
• Nije neobično da novorođenče dugo sisa.
• Bebina stolica se sada menja u zelenkasto-braon boju i može izgledati kao čorba od graška. Sada prelazimo na 2-3 stolice dnevno. Ako beba nije imala stolicu do kraja današnjeg dana, potrebno je da obavestite doktora o tome.

Dan 3:

• Osećate da vam je teško? Niste sami. U nedavno sprovedenoj pedijatrijskoj studiji, 92 posto novopečenih mama kažu da imaju problema sa dojenjem. Polovina mama je prijavilo da ima probleme sa postavljanjem bebe u pravilan položaj, kao i druge probleme, kao što je konfuzija bradavice. 44% njih je reklo da je bol problem. Ostalih 40% je reklo da misli da ne proizvode dovoljno mleka. Zapamtite da ovakve majčinske percepcije nisu odraz fiziološke stvarnosti. Ako se pronađete u većini i osećate kao da imate probleme, kontaktirajte La Lece Ligu ili Udruženje Roditelj.

Dan 4:

• Do sada ste dali svojoj bebi njenu prvu i najlakšu „imunizaciju“ (kolostrum bogat antitelima) i pomogli da njen digestivni sistem radi kako treba.
• Vaša beba će biti ponovo merena u ovom periodu, verovatno će je kod kuće izmeriti patronažna sestra. Beba može da izgubi između 8 i10 posto od porođajne težine dok se privikava na odsustvo svoje voljene placente. Dojene bebe, koje su konzumirale samo nekoliko kašičica kolostruma, generalno izgube više od beba hranjenih na flašicu. Ovaj gubitak je normalan i uobičajen i uskoro ćete videti kako vaša beba dobija na težini. Bebe koje su rođene krupnije, mogu da izgube do 14 ili 15 procenata težine. Veća težina pri rođenju može nastati i usled zadržavanja vode, koja se oslobađa i izbacuje kroz urin. Ove bebe izgube više i potrebno im je duže da povrate prvobitnu težinu. Zapamtite da će u prvim danima vaša beba biti merena na više različitih vaga, koje mogu da pokazuju i različite težine.
• U ovo vreme će vaše mleko „krenuti“ i možete pronaći sebe sa nepoznatim dinjama – svojim grudima koje postaju nadute, prepunjene i tople. Višak mleka je normalan u ovom periodu jer vaše telo uči da predvidi tačno koliko mleka je potrebno bebi (imajte na umu da, ako ste imali carski rez ili ako ste dijabetičar, mleko može da nadođe nekoliko dana kasnije). Ova prepunjenost se obično primiri u narednih 24-48 sati. Kako vaša beba krene da sisa redovnije, telo se prilagođava proizvodnji količine potrebnoj bebi. Prepunjenost je nekim ženama neprijatnija nego drugima i zastupljenija je kada dobijete prvu bebu. Kod naredne bebe, prepunjenost može da se dogodi ranije. Možete staviti ohlađene listove kupusa na grudi kako biste ublažili osećaj prepunjenosti, ali ograničite vreme na 20 minuta, ne više od tri puta dnevno, jer kupus može da smanji proizvodnju mleka.
• Bitno je da kada mleko nadođe, grudi budu redovno pražnjene, kako bi se stimulisale i osigurala dobra proizvodnja mleka.
• Proverite grudi da nemaju slučajno začepljene kanale koji se često dogode u ovom periodu. Izbegavajte nošenje brushaltera tokom faze prepunjenosti, jer on može da pritisne grudi i učini da otok bude još gori.
• Boja mleka će postepeno prelaziti iz žute u belu. U ovom trenutku, vaše kremasto prelazno mleko sadrži visoki nivo masti, laktoze, vitamina i više kalorija od kolostruma. Na slici ispod se vide kolostrum izmuzen 4. dana (levo) i mleko izmuzeno 8. dana (desno).
• Ovih prvih dana vam se može učiniti da su bebini obrasci hranjenja vrlo nepredvidljivi, ali nastavite da ih pratite. Hranite bebu kada se probudi, koliko god ona to želi, dok sama ne završi sisanje.
• U proseku, hranjenja traju 15-20 minuta na svakoj strani, ali su varijacije normalne. Kao i odrasli, bebe mogu da jedu brzo ili sporo. Otpuštanje mleka takođe varira među mamama, neke imaju brže otpuštanje mleka, dok druge imaju sporije, pa samim tim i hranjenje duže traje.
• Vaša beba će sisati samo jednu stranu po podoju, ali je dobro da joj ponudite obe strane.
• Ako niste zadovoljni kako se sve odvija, potražite pomoć što pre. Mnogo je lakše da se otkloni problem rano, nego da se uspostavlja laktacija nedelju dana kasnije. Moja preporuka je da pozovete telefonom La Lece lidera ili da posetite sastanak La Lece Lige ili Udruženja Roditelj.
• Kao rezultat nadolaženja mleka, bebina stolica će biti senf-žuta (ili narandžasta, pa čak i zelena boja je normalna). U ovom periodu, barem jedna pelena treba da bude puna bebine kake i teška za čišćenje. Ova faza „eksplozivne kake“ će se nastaviti u narednih nekoliko nedelja.
• Prošlih nekoliko dana je bilo teško da uočite da li je bebina pelena mokra, sada pelena treba bez sumnje da bude mokra, ipak, urin ne treba da ima jaku boju ili miris.
• Beba bi trebalo najmanje šest puta da proizvede bledo-žutu mokraću.
• Većina beba u ovom periodu u proseku provede 187 minuta sisajući svakog dana, u toku prve dve nedelje svog života.
• Sitnije bebe imaju tendenciju da jedu više od krupnijih.
• Vrlo je moguće da ćete dojiti mnogo puta u toku 24 časa. Uskoro ćete doći do otprilike 20 minuta na svaka tri do četiri sata. Nemojte se plašiti. Ovo učestalo dojenje je samo privremeno, kako se smanji proizvodnja vašeg mleka i kako beba raste, pauze između podoja će postajati duže. Mame koje su posebno nervozne u želji da dojenje bude uspešno, često znaju da budu razočarane ovom učestalošću podoja, misleći da količina mleka koju proizvode nije dovoljna. Ovo nije tačno. Beba sada ima mnogo posla oko jela i rasta i obezbeđuje sebi količinu mleka koja joj je neophodna, tako što stimuliše grudi sisanjem, što joj morate dozvoliti kako bi u tome uspela.

Foto: Flickr

Ovo se naročito odnosi na bebe koje su isključivo dojene – uprkos tome što je iskoristljivost gvožđa iz majčinog mleka odlična, kada beba počne da unosi nemlečnu hranu, često dolazi do reakcije između sastojaka te hrane i gvožđa iz mleka, i nastaju soli, koje su slabo rastvorljive, pa je i njihovo “preuzimanje” iz creva mnogo manje. S druge strane, iskoristljivost gvožđa iz mesa, tzv. “hem-gvožđa”, takođe je velika, za razliku od iskoristljivosti drugih oblika gvožđa iz biljnih izvora, koja je vrlo mala (spanać, kopriva, leguminoze…).

Upravo to je razlog da se doskorašnja preporuka da se sa uvođenjem mesa u bebinu ishranu započne kada beba napuni 7 meseci malo izmeni, te prema najnovijim stavovima meso treba da bude među prvim namirnicama koje se uvode u bebin meni sa punih 6 meseci. Praktično bi to značilo da, odmah nakon uvođenja jedne ili dve vrste povrća, treba uvesti i meso. I dalje se za početak preporučuje piletina ili ćuretina, a zatim i junetina, teletina i jagnjetina.

Što se ribe tiče, preporuke su se i ovde izmenile. Naime, iako se riba svrstava u osam namirnica koje su najčešći uzročnici alergija na hranu, smatra se da odlaganje uvođenja u ishranu do punih 12 meseci ne dovodi do smanjenja učestalosti ove alergije.

Aktuelna preporuka je da se već sa 9 meseci može početi sa davanjem tzv. „bele ribe“ (to su ribe koje sadrže manje masnoća: oslić, zubatac, škarpina, pastrmka, list, smuđ, deverika, štuka, u odnosu na „plave ribe“: sardela, sardina, tuna, bakalar, skuša, losos, haringa i šaran). Riba je bogata proteinima, sadrži male količine „loših“ masnoća, i neprevaziđen je izvor esencijalnih masnih kiselina, naročito omega-3 masnih kiselina. Zbog svega navedenog, preporučljivo je da se najmanje dva puta nedeljno nađe na meniju, kako odraslih, tako i onih najmlađih.

Kako pripremati meso?

Uvođenje mesa obično počinje davanjem „supice“, tj. povrća i tečnosti koje se kuvalo/pripremalo sa mesom. Svrha ovakvog davanja jeste postepeno „upoznavanje“ sa proteinima iz mesa, koji su novi za bebin organizam. Nakon 3-4 dana „supice“, može se početi sa blendiranjem komadića mesa sa povrćem. Obzirom da su bubrezi odojčeta još uvek nezreli, ne treba preterivati sa ukupnom dnevnom količinom mesa. U početku je dovoljno 10-15g, zatim 30g, a krajem prve godine oko 50g. Obroku koji sadrži meso (ručak) ne treba nikada dodavati mlečne proizvode, jer se tako stvaraju slabo rastvorljive soli, koje smo već spomenuli, i sprečava resorpcija gvožđa i drugih minerala iz creva. Iz istih razloga ne treba davati bebi mleko (niti je dojiti) pola sata pre i sat vremena posle ručka (izuzetak od ovog pravila su bebe koje su na samom početku uvođenja nemlečne hrane, sve dok ne počnu da uzimaju prave nemlečne obroke, nego samo probaju po kašičicu-dve; za njih je i dalje mleko glavni obrok).

Najbolji način za pripremu mesa (i povrća) je svaki koji omogućava čuvanje što većeg procenta hranljivih sastojaka – pečenje u foliji ili kuvanje na pari. Pečenje u foliji ima još jednu prednost – nakon ručka nema sudova za pranje!

Da bi meso bilo sočnije, možete ga marinirati pre termičke obrade. U nekim nacionalnim kuhinjama, meso se marinira u jogurtu ili mleku pre pripreme, ali, obzirom na remećenje resorpcije gvožđa, mi preporučujemo da probate sa sokom od jabuke. Ne samo što će omekšati meso, nego će mu dati i lep i privlačan ukus. Osim toga, bebe vrlo rado jedu meso u kombinaciji sa voćem, sa ili bez povrća.  U “marinadu” možete dodati i začine koje je beba već probala (mislimo na začinsko bilje, ne na fabričke, gotove začine).

Prilikom pripreme mesa, bitno je voditi računa da meso ni u kom slučaju ne ostane sirovo. To je jedan od razloga zašto se ne preporučuje priprema mesa u mikrotalasnoj pećnici (jer se u njoj neravnomerno kuva).

U početku, meso treba nakon termičke obrade dobro usitniti, tj. ispasirati, i to ne samo da bi beba bezbedno mogla da ga pojede, nego i zato što se iskoristljivost hranljivih materija na taj način povećava. Meso je najlakše izblendirati nakon što se dobro ohladi i iseče na komadiće. Ukoliko blendirate toplo meso, dodajte malo tečnosti koja vam je preostala nakon pripreme, kako biste dobili glatkiju teksturu kašice.

Koja mesa treba izostaviti sa bebinog menija?

Suhomesnati proizvodi, viršle, paštete, kao i meso iz tzv. „fast-food“ restorana nije prikladno za bebu, jer, osim prevelike količine soli, sadrži i brojne aditive, konzervanse i slične štetne dodatke, a često i proteine mleka ili tragove drugih potencijalno alergogenih materija. Osim toga, način pripreme, čuvanja, rok trajanja i termička obrada često su nedovoljno poznati i nepouzdani.

Alergijske reakcije na meso?

Kao i nakon uvođenja svake namirnice u bebinu ishranu, moguća je pojava blaže ili intenzivnije alergijske reakcije. Izuzev ribe i morskih plodova, ostala mesa ne spadaju u česte uzročnike alergija. Da bismo bili sigurni, i na ove namirnice treba primeniti „pravilo četiri dana“- jedna nova namirnica na svaka četiri dana. Na ovaj način ćemo lakše utvrditi na koju namirnicu je beba loše odreagovala.

Simptomi i znaci alergije su: otok usana, jezika i lica, crvenilo, osip po koži, zviždanje u grudima, bolovi u stomaku, povraćanje i proliv. U slučaju pojave otoka lica, problema sa disanjem i intenzivnog povraćanja i/ili proliva, neophodno je dete što pre odvesti u dežurnu pedijatrijsku ustanovu.

Dr Ivana Veljić

Foto: Canva

Ipak, sprovedene su nove studije koje su pokazale da štucanje može da bude korisno i za razvoj dečijeg mozga. Svaki put kada beba štuca pokrenu se tri moždana talasa, jedan veliki i dva manja, koji pomažu bebama da nauče da regulišu disanje, objavili su lekari u novom istraživanju u časopisu Clinical Neurophysiology.

Postoje pretpostavke da štucanje nije samo smetnja, nego da ono igra važnu ulogu u razvoju mozga, posebno onih delova koji su zaduženi za disanje. Prema sprovedenoj studiji, bebin mozak memoriše osećaj štucanja, oseća kretanje dijafragme i na taj način tokom života mozak kontroliše disajne pokrete.

U sprovedenoj studiji posmatrano je 13 beba od kojih su neke bile terminske, a neke prevremeno rođene. Elektrode su merile moždanu aktivnost putem EEGa. Senzori pokreta su bili postavljeni na stomaku deteta i pružali su informacije o štucanju. Snimci ove dve vrste merenja su vremenski povezani kako bi istraživači mogli da utvrde povezanost između štucanja i određene vrste moždanih aktivnosti. Posle detaljne analize ovih snimaka pokazalo se da je svaki pokret štucanja povezan sa složenim obrascem moždane aktivnosti.

Istraživači su otkrili da su kontrakcije mišića dijafragme povezane sa tri moždana talasa, od kojih je treći sličan onome koji se javlja kada dete čuje buku. Svaka kontrakcija dijafragme izazvala je dva početna negativna potencijala povezana sa dogadjajima  pretežno u središnjoj regiji mozga, dok treći talas ima snažan pozitivni potencijal u središnjoj regiji, povezan sa čulom sluha. Postoji predpostavka da mozak novorđenčeta možda povezuje zvuk štucanja sa osećajem koji dete ima kada se kontrahuju mišići dijafragme tokom štucanja. Prva dva talasa prema predpostavkama iz ovog istraživanja mogu da budu  povezana sa sa aktivnošću mozga i centrima koji kontrolišu disanje.

Sprovedena studija je pokazala da kontrakcija dijafragme možda na neki način stvara značajne sinapse u mozgu već tokom trudnoće, posebno na kraju trudnoće i do deset nedelja pre rodjenja, a poznato je da bebe štucaju i u stomaku.

Štucanje – česta pojava kod novorodjenčadi pruža aferentni doprinos razvoju senzornog korteksa kod prevremeno rodjene dece i kod dece rodjene u terminu. Nema dokaza da je štucanje posle perioda odojčeta korisno jer se zapisi ove vrste u mozgu kreiraju tokom detinjstva u najranijem periodu.

Ova studija daje mogućnosti za sprovodjenje nekih narednih studija koje bi pokazale značaj drugih pokreta tokom perioda novorođenčeta za razvoj mozga.

Priredila Dr Milena Nikolić, pedijatar

Foto: Canva

Taj mišić se otvara kako bi dete moglo da guta, podrigne i povrati, pa se odmah potom zatvara. Ako je taj mišić stalno ili povremeno opušten, hrana i želudačna kiselina mogu lako da se vrate nazad u jednjak i da izazovu tegobe. Jačina ovog mišića je obično bolja kako dete raste a u prvoj polovini prve godine je slab i tegobe su izraženije.

Neposredno posle obroka kod bebe dolazi do vraćanja hrane, bljuckanja i povraćanja. GER se smatra normalnom pojavom kod odojčadi do osmog meseca, najduže do kraja prve godine života. To je fiziološka pojava koju ima više od 50% beba u prva dva meseca života. GER se smatra normalnom pojavom ukoliko beba i pored bljuckanja normalno napreduje, ako nema pratećih respiratornih smetnji.

Faktori koji dovode do pojave refluksa kod beba su tečna ishrana, kratak jednjak, ležeći položaj, želudac smanjene rastegljivosti, česti obroci i privremeno nezreli mišić na spoju jednjaka i želuca. Kako odojče raste ono sve duže sedi, jednjak se izdužuje, hrana postaje gušća, želudac sve rastegljiviji a sazreva funkcija mišića sfinktera i simptomi GER-a prolaze u najvećem broju slučajeva do kraja prve godine života.

Koji su simptomi pedijatrijskog GER-a?
Simptomi zbog kojih se roditelji javljaju pedijatru su bljuckanje manje ili veće količine hrane posle svakog obroka, povraćanje i nemirno spavanje posle hranjenja, razdražljivost bebe i neprekidni plač. Može da se dogodi da beba odbija hranu iako je gladna i da unosi malu količinu mleka, posle čega odmah počinje da bljucka.

Kako pomoći bebi koja ima GER ?
Bebe koje pate od refluksa, se stavljaju u krevetić pod uglom od 60 stepeni kako bi sila Zemljine teže pomogla da hrana ne izlazi iz želuca. Savet je da se beba drži uspravno kada je budna. Osnovu za lečenje GER-a čini adekvatna hrana i tehnika ishrane deteta. GER se redje javlja kod dojenih beba a bebama i deci se daju češći, manji i gušći obroci.
Za bebe koje su na prirodnoj ishrani potrebno je držati bebu u usprvanom položaju posle podoja (10 do 15 minuta). Spavanje na levom boku (uz lako podignuto uzglavlje) najbolji je položaj za prevenciju GER-a.

U slučaju da je beba na ishrani mlečnom formulom pedijatar će posle pregleda savetovati adekvatnu formulu prilagodjenu ovim simptomima.
Kod većine beba sa blažim oblikom refluksa spoj jednjaka i želuca sazri, ojača i dete se oporavi do kraja prve godine bez komplikacija. Krajnji rezultat je najčešće zdravo dete.

U periodu između četiri sata popodne i 10 sati uveče, mnogi roditelji primetiće, ili su već primetili, da njihove bebice postaju prilično razdražljive i plačljive. Sve strategije smirivanja u ovom periodu prestaju da budu efikasne, a beba vam se može učiniti neutešnom.

Ovakvo ponašanje, koje obično počinje između 4. i 6. i završava se oko 12. nedelje bebinog života, mnogim roditeljima, posebno mamama, može biti veoma frustrirajuće, te se mnoge s razlogom pitaju da li rade nešto pogrešno.

Zbog čega su bebe uznemirene?

Ipak, iako čudno, ovakvo razdražljivo ponašanje je sasvim normalno, iako nije poznato šta ga tačno uzrokuje.

Postoji nekoliko teorija koje uglavnom imaju veze sa sistemom preopterećenja.

Jednostavno rečeno, male bebe mogu biti previše stimulisane, a budući da je njihov nervni sistem još uvek nedovoljno razvijen, postoji određena granica onoga što on može da podnese.

Na kraju dana, kada su već umorne i do kada se u njihovom malom svetu već puno toga izdešavalo, bebama je već svega dosta. Njihovo dobro raspoloženje i zadovoljstvo pretvaraju se u suze i vrisku.

Druga teorija je slična.

Naime, pretpostavlja se da se na ovaj način bebe oslobađaju viška energije, odnosno da je plač njihov način oslobađanja od stresa.
Neki istraživači veruju da je bebin stomačić još uvek nerazvijen i da mu je potrebno oko 12 nedelja (tri meseca) da se razvije. Hranjenje, varenje i pražnjenje su aktivnosti na koje je potrebno navići se, a u međuvremenu, vaša beba imaće potrebu da svima u svojoj blizini kaže kako sve to podnosi.

Prema mišljenju čuvenog pedijatra, doktora Harvija Karpa, bebina prva tri meseca života mogu se smatrati četvrtim trimestrom trudnoće. Iste uslove koje je beba imala dok je bila u stomaku (kao što su nežno ljuljanje, osećaj toplote i sigurnosti, šumovi) bi trebalo ponavljati i neko vreme nakon što dođe na svet.

Roditelji mogu imati sumnju da sa njihovom bebom nešto nije u redu, jer “nemoguće je praviti toliku buku osim ako nešto katastrofalno nije u pitanju”.

Ono što je bebama u ovakvim trenucima zaista potrebno jeste da se naspavaju. Njihovo malo telo je umorno i treba im da se odmore. Međutim, trik je u tome što nisu u stanju da se opuste. Roditelji takođe mogu da ne primete signale da je vreme za spavanje i da, umesto da umire svoje čedo i naprave opuštajuću atmosferu za spavanje, još više ga stimulišu i animiraju.

Stoga, obratite pažnju na svoje dete pa ćete primetiti kada je zaista pospano. Vremenom će se ove navike menjati, ali mogu se primetiti određeni šabloni.

Uz česta pitanja o tome kada beba počinje da sedi, puzi i hoda, mnoge roditelje zanima boja očiju njihovog deteta. Hoće li bebine oči ostati tako svetle? Hoće li beba na kraju imati tatine plave oči? Ili će biti kao mama, smeđih očiju? Zašto tvoje dete ima puno tamniju boju očiju od svoje braće i sestara? I zašto se bebama uopšte menja boja očiju?

Kada se bebe rode, posebno one svetle puti, imaju svetlu boju očiju zbog jako malo melanina u očima. Melanin je pigment koji daje boju očima, koži i kosi. Količina melanina u dužici, obojenom delu oka, određuje koju boju očiju će osoba imati. Genetika određuje koliko melanina ili pigmenta će osoba imati u svom telu.

DNK koji vaša beba prima od vas i vašeg partnera određuje hoće li oči biti smeđe, plave, zelene ili druge boje. Dete se može roditi sa plavim očima (jer oči ponekad ne proizvode puno ili uopšte ne proizvode melanin dok je beba u materici), ali nakon rođenja – svetlo podstiče proizvodnju melanina, zbog čega se boja očiju može promeniti tokom vremena.

Važno je razumeti da nije boja pigmenta ta koja uzrokuje promenu. Ne postoji plavi, sivi, zeleni ili smeđi pigment u oku, kažu stručnjaci, i dodaju kako je jedini pigment koji imamo u očima smeđi, a količina tog pigmenta određuje hoće li nečije oči biti svetlije ili tamnije. Bez obzira na nauku, čini se kao jednostavna jednačina. Jedan roditelj sa smeđim očima plus drugi roditelj sa smeđim očima jednako je jedna beba sa smeđim očima, zar ne? Ne nužno.

Postoje višestruki geni u našem telu koji doprinose boji očiju. Čak i ako oboje roditelja imaju smeđu boju očiju, moguće je da beba na kraju ima plave oči, ako roditelji imaju gene za plave oči negde u genetskoj konstituciji, odnosno ako imaju mutirani gen koji se može preneti kroz niz generacija kao recesivan. Niko ne može da zna koju boju očiju će imati dete kad odraste. Kako roditelj s jednom bojom očiju može imati gene za drugu boju očiju? Kroz svoje bake i deke, naravno.

Bebina boja očiju zavisi, ne samo od boje očiju mame i tate, već i od boje očiju svojih baka i deda. Tako, ako vi i vaš partner oboje imate smeđe oči, a vaša beba ima zelene, baba ili deda mogli bi biti razlog tome. Čak i tada nemojte misliti kako su sva predviđanja čvrsto određena.

Niko, uključujući i lekara, ne može da predvidi koju boju očiju će imati vaše dete kada poraste. I što god vaša beba jede, radi ili koliko je malo ili puno izložena svetlosti, takođe, ne znači ništa. Sve je stvar genetike, ničeg više. Ali, treba zapamtiti da ako je beba rođena sa smeđim očima, to znači da već ima količinu melanina određenu genetskim kodom, odnosno, detetova boja očiju se više neće menjati.

Najveću promjenu najvjerovatnije ćete primetiti od šestog do devetog meseca života

Stručnjaci tvrde kako ćete najveću promenu najverovatnije primetiti od šestog do devetog meseca života. Tokom nekoliko sedmica ili meseci, mogli biste da primetite kako bebina boja očiju postaje tamnija. Promena je toliko postepena da možda nećete ni primetiti sve dok se jednog dana vaše dete ne probudi i iznenadi vas sa drugačijom bojom očiju.

Do 12. meseca, većina beba ima svoju trajnu boju očiju iako stručnjaci govore kako se kod neke dece boja očiju može menjati sve do šeste godine. Ipak, takvi slučajevi su retki i promena se ne događa preko noći. U svakom slučaju, bebina boja očiju promeniće se bez ikakvog uticaja na vid ili neke druge probleme sa očima. Ali, ako se boja očiju promeni kod samo jednog oka ili ako primetite da su bebine oči mutne, svakako posetite pedijatra ili dečjeg oftalmologa.

Mondo

 Foto: Canva

Za dete svaki dan je avantura. Kupovina jabuka, hleba u prodavnici, pranje automobila ili podizanje stvari sa hemijskog čišćenja može biti fantastična prilika za učenje novih reči.

Svake večeri pre spavanja razgovarajte o događajima proteklog dana. Rezimiranje dnevnih događaja može biti posebno korisno za roditelje jer pomaže da uhvate aktivnosti deteta.

Ako vaše dete govori još uvek u frazama od jedne ili dve reči, rečnik možete bogatiti postavljanjem konkretnijih pitanja.

Ako dete kaže da je bilo na igralištu, saznajte više o tome postavljanjem pitanja: Ko vas je odveo tamo? Sa kim si se igrao? Коju igru najviše volite? Postavite pitanja tako da onа zahtevaju više od odgovora da ili ne.

Pauzirajte tokom čitanja priče. Posle stotog čitanja “Crvenkape”, nemojte se iznenaditi ako je vaše dete zapamtilo priču. Evo načina da ga pustite da zasija i da uvežbava svoje verbalne veštine. Počnite čitati priču – ili bilo koju od njegovih omiljnenih recitacija – а zatim povremeno pauzirajte, tako da dete može popuniti praznine. Podstaknite ga ako je potrebno. Svaki put kada pročitate knjigu, pauzirajte na drugom mestu u priči тако da svaki put izgovara nove reči.

Igrajte se. Govoriti je beskrajno privlačno kada se to radi kroz igru. Mlađoj deci će se dopasti igrica pod nazivom “Šta je ovo?” Kada ste u novom okruženju – kafiću, aerodromu, na pijaci, pitajte decu: “Šta je ovo?”. Izazivajte decu da dođu do tačnog imena. Da bi ga sprečili da postane frustrirano, počnite sa nabrajanjem – “maca, kolač – sigurna sam da znaš”. Onda svaki put u nekom trenutku završite nekom rečju koja nije očekivana. Ako ne zna, šapnite odgovor i pustite da samo kaže. Onda mu objasnite šta je i čemu služi predmet. (“То је kišobran, nosimo ga kada pada kiša, štiti nas od kiše…”)

Starijoj deci treba ponuditi nešto složeniju igricu pod nazivom “Šta će se posle dogoditi?” Počnite da pričate priču svom detetu i zamolite ga da vam kaže kako se priča završavа. Ako vaše dete nije dovoljno verbalno, možete mu pomoći postavljanjem nekoliko pitanja “Da li misliš da je pas pobegao?”, “Gde misliš da je pas otišao?” ili “Ko je došao sa njim?”

Ćaskanje telefonom – većina dece fascinirana je telefonom mnogo pre nego što nauče da komuniciraju. Iskoristite tu fascinaciju za učenje novih reči. Kada vas prijatelji ili neko pozove, pustite dete da se javi. Zamolite pozivaoca da postavlja jednostavna pitanja. “Možeš li reći baki šta je danas bilo za ručak? Da li je bio krompir ili spanać? Da li se igraš medom ili kuvaš ručak.”

Ohrabrite dete da nastavi da govori čak i ako ne razumete ono što govori, slušajte ga, održavajte kontakt očima, pretpostavite šta je htelo da kaže, ponovite za njim u smislu potvrde pretpostavjeni odgovor. To će ga motivisati da nastavi da govori.

Čitajte svakodnevno, za manju decu koristite knjige sa što manje detalja, komentarišite slike, imenujte predmete. Ako vaše dete kaže za kucu “av av”, ponovite za njim i proširite rečenicu “jeste kuca laje, av av.”

Pevajte pesmice, pokazujte istovremeno “Ovako se ruke peru.. Kad si srećan..Ivin voz…”

Igrajte se igre sakrivanja. Pokažite igračku a zatim stavite u dzep i pitajte “Gde je auto otišao?” Videćete koliko zabave ćete priuštiti detetu dok pokušava da nađe igračku. 

Umesto da deci oduzimate plastične posude, kuhinjsku krpu, četku za kosu, pustite da se sa njima igraju, da kuvaju, hrane lutku, češljaju je. Razumevanje načina korišćenja predmeta koreliše sa sposobnošću deteta da koristi reč i izrazi ideje. Ono počinje da razmišlja o tome kako stvari rade i kakav će biti rezultat njegovih akcija.

Napisala: Tanja Timotić, defektolog-logoped

kontakt: 062 8062-264

Foto: Canva

Mama Regan neretko ističe da su joj u životu važne dve stvari. Prva je majčinstvo, a druga je njen posao – pisanje. U pismu koje je napisala, Regan je poručila svim mamama da svaki slobodan trenutak iskoriste i provedu ga sa svojom bebom.

“U trenutku kada sam pogledala krevetac da proverim da li spavaš, shvatila sam da imam vremena da završim kućne poslove, da ispraznim mašinu sa sudovima, a verovatno imam vremena i da uključim mašinu za veš. Ipak, u trenutku kada te gledam kako dišeš dok spavaš, shvatam da bi trebalo da budem samo pored tebe.

Zato što si ti moje dete zauvek, a moja beba si samo godinu dana.

Otrčala sam u kuhinju po kafu, u žurbi sam zgrabila mafin sa stola i vratila se kod moje bebe. Gledajući kako se pomera i polako se budi, shvatila sam da bi trebalo da legnem pored njega, jer on je moje dete zauvek.

Moj telefon neprestano zvoni, mejlovi stižu celo jutro. Kladim se da sigurno 5-10 ljudi čekaju da se javim, moram da se pobrinem za račune koji stižu sledeće nedelje. U svesci imam već unapred isplaniranu agendu aktivnosti koje me čekaju. S obzirom na to da sam prethodnu noć organizovala aktivnosti, danas ih moram ostvariti. Realizacija obaveza se odvija tako što shvatam da bi trebalo samo da legnem pored svoje bebe.

Ipak je on moja beba samo godinu dana, a dete ceo život.

Užurbanim korakom sam krenula iz sobe, u sebi sam osećala grižu savest jer ću te zapostaviti na nekoliko minuta. Želela sam da iskoristim ovo vreme kada spavaš. Nekoliko trenutaka kasnije ponovo sam se zatekla pored kreveca, zagledana u tebe. Nagnula sam se kako bih bila sigurna da još uvek dišeš dok se tvoje maleno telo jedva pomera. Dok sam dodirivala tvoju sićušnu ruku i tako pažljivo stavljala svoju, shvatila sam da bih trebala da legnem pored tebe .

Jer si moje dete zauvek, ali samo moja beba godinu dana.

Kad sam posegnula da te podignem nakon što si počeo da se meškoljiš, uzela sam te i položila na svoja prsa. I tada sam shvatila da bi trebalo češće da provodim vreme sa tobom i da ležim pored tebe, čak i dok spavaš.

Jer si moje dete zauvek, ali samo moja beba godinu dana.

Uzdahnula sam. Raznežila sam se dok si tiho, ali precizno stezao svoje sitne prste oko mojih i dok su ti oči i dalje bile zatvorene. Počeo si da se osmehuješ tako lagano kao da misliš u sebi – eto je. Konačno me je poslušala. Ona je ovde. Ona je pored mene. Dobar je osećaj imati je u svojoj blizini.

Ipak si moje dete zauvek, ali samo moja beba godinu dana.”

Regan je pismo posvetila svojoj bebici i ukazala na važnost trenutaka provedenih sa njim. Tim pismom je želela da uputi poruku svim mamama da ne postoji ništa važnije od momenata provedenih sa decom, bilo da su bebe ili odrasli.

Yumama

Foto: Flickr

Najpoznatije su muskatna i hokaido tikva (bundeva). Muskatna bundeva je duguljasta, „sa stomakom“, oblikom podseća na tamburicu. Hokaido bundevu opisuju kao narandžastu bundevu loptastog oblika, crvene kore sa tvrdim tkivom, koje ukusom podseća na kesten. I stvarno je tako. Iz iskustva iznosim da je Muskatna mnogo bolja kada se peče, a hokaido je bolja kuvana.

“Nutritivna tj. hranjiva vrednost bundeve je izuzetno velika jer meso bundeve sadrži niz dragocenih i lekovitih sastojaka. Pored manjih količina belančevina, ugljenih hidrata i masti ono sadrži niz vitamina i to karotin ili provitamin A, vitamin C i vitamine iz grupe B  (B1, B2, B3, B6), zatim niacin, folnu kiselinu i druge. Od mineralnih sastojaka najzastupljenini u mesu bundeve su: kalijum, fosfor, kalcijum i gvožde.  Sadrži i oligo i mikroelemente, pektin, celulozu i druga biljna vlakna što sve zajedno potvrđuje njenu veliku ulogu u pravilnom rast i razvoju naših beba.”

U bebinu ishranu bundeva se uvodi već na samom početku uvođenja čvrste hrane, oko petog-šestog meseca. Na zadovoljstvo mnogih beba bundeva se može koristiti za pravljenje i slanih i slatkih kaša, za ručak ili pak za užinu, ili doručak.

Svakom jelu dodaje određenu količinu slatkoće i čini ga hranjivijim. Obzirom na svoju boju, prema Multimiks principima formiranja obroka, najbolje ju je kombinovati sa povrćem drugih boja (krompir, blitva…), pirinčem i raznim vrstama mesa koja se daju bebi. Dužina kuvanja zavisi ne samo od vrste bundeve nego i od veličine komada na koje je bundeva isečena pre kuvanja. Naravno veći komadi se mogu kuvati i dvadesetak minuta dok su kockice bundeve skuvane za nepunih 5 minuta.

Foto: Canva

Šta je prehlada i kako nastaje ?

U jesenjim i zimskim mesecima najčešći uzrok posete  dečjem lekaru je pojačana sekrecija i  zapušenost nosa i blago povišena telesna temperatura. Kod nas se najčešće ovaj skup simptoma naziva „prehladom“. Ovo je najčešća infektivna bolest kod dece. Najčešći uzroci prehlade su virusi. Prenose se kapljično i zato se ova vrsta infekcije najčešće javlja kod dece u kolektivima.

 Koji su simptomi bebine prehlade?

Simptomi bebine prehlade mogu biti:

• Curenje iz nosa
• Zapušenost nosa
• Otežano I čujno disanje na nos, praćeno povremenim hrkanjem 
• Gubitak apetita i otežana ishrana (naročito kod beba )
• Kašalj sa iskašljavanjem
• Povišena telesna temperatura  do 38C
• Poremećaj opšteg stanja (uznemirenost, pospanost)

Koliko dugo može da traje prehlada?

Simptomi prehlade kod dece najčešće su prisutni  5-7 dana.  Šta će se desiti nakon obične „prehlade“ kod bebe i mlađeg deteta zavisi pre svega od imuniteta deteta i patogenosti uzročnika. Znamo iz iskustva da većina dece fazu nazalne hipersekrecije brzo prođu bez značajnijih tegoba, neka deca ostaju „slinava“ dugo bez drugih tegoba, dok se kod treće grupe dece razvijaju ozbiljne kliničke slike infekcije gornjih disajnih puteva uz bakterijsku superinfekciju.

Da li se odmah obratiti lekaru?

Ukoliko se radi o bebi uzrasta do 6 meseci, treba se odmah javiti dečjem lekaru radi daljih saveta, naročito ako beba do tada nije bila bolesna. Ukoliko dete osim nazalne sekrecije (curenje iz nosa), zapušenosti ima i druge tegobe, obavezno se obratiti Vašem lekaru.

Da li može doći do komplikacija i kada?

Komplikacije prehlade se javljaju češće što je dete mlađe i što je imunitet deteta slabiji. Najčešće dolazi do širenja infekcije u okolne regije: Eustahijeva tuba, uvo, adenoid , ždrelo, bronhije… ili je moguća bakterijska superinfekcija. Zbog ovih komplikacija je bitno dete odvesti na vreme lekaru.

Da li je neophodan bris ždrela, nosa?

Bris nosa i ždrela treba raditi isključivo po savetu dečjeg lekara i to u situacijama kada prehlada traje duže od očekivanog ili ne reaguje na prepisanu terapiju. 

Da li antibiotici mogu da pomognu?

Antibiotik ne pomaže kod prehlade izazvane virusima, već naprotiv povećava se mogućnost razvoja rezistencije određenih bakterija (otpornosti) na antibiotik. Ukoliko se sumnja na bakterijsku infekciju Vaš lekar će detetu uključiti antibiotik prema indikacijama. 

Kako da olakšamo detetu disanje i ublažimo simptome prehlade ?

Prva mera je toaleta nosa tj.ispranje nosne šupljine sprejom morske vode i eliminacija prekomernog nosnog sekreta – izduvavanjem nosa ili aspiracijom kod beba i mlađe dece..

Kod virusnih prehlada koje su praćene povišenom telesnom temperaturom preko 38.5C, neophodno je snižavanje telesne temperature ( lekovi za snižavanje telesne temperature deluju i na bolove, ali i na samu virisnu upalu), kao i intenzivna rehidratacija (povećati količinu tečnosti koje dete unosi, jer se tečnost gubi zbog curenja sekreta iz nosa i znojenjem pri visokim temperaturama) 

Kod dece treba biti izuzetno obazriv pri izboru sredstava za dekongestiju (otpušavanje nosa). Ukoliko je dete starije i ako Vam dečji lekar nakon pregleda posavetuje mogu se koristiti vazokonstriktorne kapi, ali maksimalno u trajanju do 5 dana.  Ne savetuje se da roditelji po svom izboru koriste vazokonstriktorne kapi kod dece zbog neželjenih efekata. Takođe se ne savetuju inhalacije određenim lekovima koji se koriste za donje disajne puteve, jer nemaju efekta na nosnu sluznicu. 

Uvek treba započeti terapiju preparatima koji mogu na biljnoj bazi smanjiti otok nosne sluznice ili hipertonom morskom vodom.

Kao prirodno rešenje za olakšano disanje beba(od 0 meseci) i male dece kod prehlade preporučuje se upotreba prirodnih balzam gelova koji sadrže kombinaciju biljnih ulja bora, srebrne jele i mirte jer na prirodan i bezbedan način otpušavaju gornje disajne puteve
Malu količinu balzam gela nanesite ispod nosića,na grudi i leđa deteta . Pod uticajem telesne temeperature aktivni sastojci iz balzam gela isparavaju i beba ih inhalira, smanjuje se otok sluznice nosa , razredjuje se gusti nagomilani sekret , smanjuje kašalj i olakšava bebino disanje . Tokom dana više puta ponoviti a naročito pred spavanje kako bi beba mirno spavala tokom noći. Na taj način možete mnogo da pomognete Vašoj bebi i olakšate joj disanje .

Fitobalm gel-prirodni balzam gel  sadrži jedinstvenu kombinaciju biljnih ulja bora, srebrne jele i mirte …..pročitaj više

U najvećem broju slučajeva primena ovih mera je dovoljna  ukoliko je imunitet deteta dobar i ukoliko tegobe prehlade prolaze za 5-7 dana. 

Prim.dr Katarina Stanković

Dečji otorinolaringolog
Služba za otorinolaringologiju
Šef  Kabineta za endoskopsku i lasersku hirurgiju
Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije “Dr Vukan Čupić”  Novi  BeogradMedicinski fakultet u Beogradu završila 1999.godine. Specijalistički ispit iz otorinolaringologije 2005.godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Primarijat na osnovu velikog broja radova u domaćim i stranim časopisima 2017.godine.

Uže oblasti interesovanja: dečja otorinolaringologija, dijagnostička endoskopija gornjih i donjih disajnih puteva kod dece, endoskopska hirurgija disajnih puteva kod dece, urgentna dečja otorinolaringologija.         

Osnivač  i Sekretar Srpske Asocijacije Pedijatrijske Otorinolaringologije – SAPO od 2011.godine

Šef Kabineta za endoskopiju i lasersku hirurgiju gornjih disjanih puteva kod dece Instituta za majku i dete od 2014.godine

Tekst pisan u saradnji sa kompanijom Phramalife

Foto: Pixabay

Prema podacima iz tabele sastava namirnica izdate od strane Katedre za Higijenu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu kuvani karfiol sadrži sličnu količinu kalcijuma kao i sveža cvekla, kalijuma kao limun, magnezijuma kao sveža kajsija, gvožđa više nego sveži paradajz, a vitamina C čak više nego zrela ribizla odnosno kao brokoli. Brokoli je pak, bilo svež bilo kuvan, bogatiji ovim elementima od karfiola i to je još jedan razlog zašto bi u periodu njegove sezone brokoli mogao biti omiljeno zeleno povrće Vaše bebe.

Brokoli i karfiol se uvode oko sedmog bebinog meseca, najpre sa već do tada uvedenim namirnicama, a kasnije i oba zajedno. Termički se obrađuju kratko, posebno ukoliko se kašici dodaju samo cvetovi ovih biljaka, bez stabljike. Tada ih je dovoljno dodati pri kraju jela i kuvati još desetak minuta. Svakako pre pripreme treba proveriti da li su cvetići dobro oprani jer se može desiti da se u njih zavuče ne samo prašina nego i po neki insekt.

Obe ove namirnice se odlično slažu sa drugim povrćem i zbog svoje boje i zbog svoje teksture. Slede primeri korišćenja brokolija i karfiola u bebinoj ishrani iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte, priručnika o uvođenju čvrste hrane bebama koji sadrži savete i recepte za bebinu ishranu od prvog zalogaja do godinu dana, a jednim svojim delom pisana je u obliku Dnevnika gde je opisana bebina ishrana dan za danom i obrok za obrokom.

Zeleni pire od karfiola i blitve

KOMENTAR: ovo jelo neobične boje se može davati bebi već sa sedam meseci i to bez žumanceta, a nakon osmog meseca i sa žumancetom.

RECEPT:

Sastojci:

• šaka cvetova karfiola
• četiri lista blitve
• dve kašike pirinča
• kašika maslinovog ulja
• kuvano žumance

Priprema:

1. U malo vode kuvati pirinač. Kad je polukuvan, nakon desetak minuta kuvanja, dodati šaku cvetova karfiola i kuvati još pet minuta.
2. Tada dodati četiri lista blitve koji su prethodno oljušteni od bele drške i sve kuvati još pet minuta.
3. Po potrebi se može dodavati voda ukoliko pirinač svu upije, ali ne previše.
4. Nakon kuvanja, sve izblendirati, dodati kašiku maslinovog ulja i umešati kuvano žumance.

Pire od brokolija i karfiola

KOMENTAR: ovo jelo se daje bebama od sedam meseci, a može se pomešati i sa mesom ( oko 7. meseca) ili sa žumancetom (nakon 8. meseca).

RECEPT:

Sastojci:

• jedan krompir
• pola šake cvetova karfiola
• šaka cvetova brokolija

Priprema:

1. Krompir oljuštiti, iseckati na sitno i staviti u šerpu sa malo vode. Kad provri, dodati veće komade karfiola i brokolija koji ne moraju biti prekriveni vodom.
2. Sve kuvati petnaestak minuta u poklopljenoj posudi, do mekog. Na ovaj način se postigne da sve bude skuvano u isto vreme i da zadrži boju i hranljive sastojke.
3. Na kraju sve izblendirati ili izgnječiti viljuškom. Gustinu regulisati tečnošću od kuvanja.

Pilav sa karfiolom

KOMENTAR: ovo jelo je ukusno i za ostatak porodice

RECEPT:

Sastojci:

• pileće belo meso
• šargarepa i peršun
• šaka cvetova karfiola
• 1-2 kašike pirinač

Priprema:

1. Pileće belo meso, šargarepu i krompir kuvati u manjoj količini vode. Kad je pri kraju kuvanja, a ukoliko ima previše tečnost,i odsuti bujon u posebnu posudu jer će se njime kasnije regulisati gustina pilava
2. Zatim dodati šaku cvetova karfiola, a ubrzo i kašiku-dve pirinča i kuvati do mekog, desetak minuta
3. Gustinu pilava regulisati odasutom tečnošću od supice ( bujonom).
4. Meso sitno naseckati i izgnječiti viljuškom sa ostalim povrćem i pirinčem.

Knjigu KUVARSKI DNEVNIK BEBE MARTE

priručnik o uvođenju nemlečne dohrane i uobročavanju odojčeta, za sebe ili kao poklon dragim osobama možete naručiti kod autora za 450 rsd

tel: 063-593-068, 024-524-844,   e-mail: KuvarskiDnevnikBebeMarte@gmail.com

Foto: Pixabay

Neke bebe razvijaju se brže od drugih, neke malčice sporije ali je važno da roditelji znaju da svaka beba ima svoj ritam.

4. MESEC

• glavicu drži samostalno, vrat je stabilan, u položaju na stomaku podiže glavicu

• hvata predmete koji se stave u ruku, ako su lagani drži ih i istražuje oblik, teksturu

• razgleda predmet stavljen u ruku i pokušava da ga stavi u usta

• pogledom prati kretanje predmeta

• na govor majke odgovara gukanjem i klicanjem

• traži pogledom majku koja ga zove

• smeje se

5. MESEC

• razgleda okolinu pogledom, prati predmete, okretanjem glave traži izvor zvuka

• interesuje se za boje, teksture, kretanje pogledom

• uzima zvečku i predmete iz blizine, čvrsto drži predmete u ruci i stavlja ih u usta

• sve predmete iz ruku stavlja u usta (ispituje svet oralno)

• u položaju na stomaku odiže se na laktove i glavicu okreće u smeru interesovanja na jednu i drugu stranu, pokušava da održi ravnotežu kada želi da dohvati nešto, težinu tela prebacuje na kolena i drugu ruku – istovremeno podiže i ruku i nogu na stomaku

• vokalizuje dva ili više glasova

• radosno se smeje – pozitivna emoticionalna reakcija na sve ljude iz okruženja

• zauzima lagani polusedeći položaj, pokreti su jači i sigurniji, pokušava da dohvati predmete izdizanjem

6. MESEC

• Sedi samostalno kratkotrajno ili uz lagani oslonac, glavicu drži stabilno

• na položaju u stomaku zauzima pripremni položaj za puzanje i oslanja se na ispružene ruke

• prevrće se sa stomaka na ledja

• skraćuje vreme dnevnog spavanja na oko 16 sati, veći su periodi budnosti

• razlikuje poznate od nepoznatih osoba

• pokazuje znake ljutnje ( kada se uzme igračka, kada je sam)

• obraća pažnju na govor drugih, interesuje se za uzimanje hrane

Foto: Canva

U gradovima je, najviše u jutarnjim časovima, prisutna magla koja se zadržava i tokom celog dana. Maloj deci kao i odraslima nije uvek prijatno kada borave napolju. Zagađenje je zimi veće nego u ostalim delovima godine zbog niskog atmosferskog pritiska i odsustva vetra koji čisti vazduh a zbog različitih vidova grejanja koji se koriste i povećanog broja automobila na ulicama. 

Zagađenost vazduha i dugotrajno udisanje štetnih čestica mogu da dovedu do oštećenja pluća i usporenja rasta. Sprovedene su brojne studije koje su pokazale uticaj mesta u kome žive deca kao i količine saobraćaja u gradovima i dužine izloženosti štetnim materijama u odnosu na pojavu problema vezanih za pluća i alergija kod dece i odraslih.

Do pre nekoliko godina čestice u vazduhu nisu bile razdeljene u kategorije. Međutim  zagađivači su sada  podeljeni na različite veličine u odnosu na uticaj čestica na disajne puteve, zbog čega one nose oznake kao što su PM10, PM 2.5… Za najsitnije čestice  (PM 2.5) studije su pokazale da dugotrajna izloženost može da dovede do hronične opstruktivne bolesti pluća i nekih oblika karcinoma kasnije tokom života. Azot monoksid ima štetni uticaj na pluća a hronična izloženost može da dovede do fibroze pluća.

Kvalitet vazduha se meri svakodnevno i može da se proveri stanje u određenom gradu preko brojnih sajtova (www.waqi.info , www.aqicn.org , www.air-quality.com …) i na ovim sajtovima se mogu uočiti promene kvaliteta vazduha u realnom vremenu za mnoge opštine u Srbiji. 

Kvalitet vazduha se označava Indeksom kvaliteta vazduha ( AQI – air quality index) i prema ovoj kategoriji zagađenost vazduha je podeljena u nekoliko stepena zagadjenja. 

Da li roditelji mogu da urade nešto povodom zagadjenja vazduha?

Roditelji bi trebalo da se svakodnevno putem dostupnih sajtova provere nivo zagadjenja u gradu u kojem žive ili na opštini. Vrednosti zagađenja su najveće ujutru i uveče, menjaju se tokom dana i treba ih pratiti. Ove vrednosti mogu da pomognu roditeljima kada je najbolje da decu izvedu napolje. Po vrednostima za opštinu u kojoj porodice žive a shodno svojim mogućnostima, roditelji treba da procene kada je zagadjenje najmanje tokom dana i tada izvode decu napolje.

Park i šuma su najbolje opcije za boravak napolju

Za šetnju i boravak napolju sa bebama i malom decom uvek je najbolje odabrati park ili šumu u kojima je vazduh čistiji a ukoliko nema mogućnosti za boravak na zelenim površinama treba birati igrališta koja su udaljena od prometnih saobraćajnica. Najbolje je izbegavati boravak napolju za bebe i malu decu u vreme kada je najveća količina vozila na ulicama. 

Svakodnevno izvođenje uz proveru stepena zagađenosti vazduha

Ukoliko je vazduh veoma zagađen preporučuje se skraćivanje boravka deteta napolju a najbolje je vrednosti zagađenja pratiti tokom dana i dete izvesti kada je zagađenje najmanje. Ukoliko je neophodno sa detetom da se izađe napolje i kada je zagadjenje veliko najbolje je prekriti kolica bebi pelenom ili zaštitom za kišu. Za stariju decu može da pomogne šal ili maska za lice. 

Boravak dece napolju je neophodan svakodnevno, zbog čega je preporuka da se odaberu parkovi i šume, posebno ukoliko je nekoliko dana za redom vazduh u vašem gradu ili opštini zagadjen više nego očekivano. Dobra opcija je i šetnja i boravak u prirodi ili nekoj planini blizu grada vikendom kada je porodica na okupu kako bi se organizam regenerisao i umanjio štetni uticaj zagađenja. Šetnja pored reke može da bude dobra opcija jer je vazduh manje zagađen pored vode. 

Kako u stanu ili kući održati čist vazduh?

Potrebno je redovno proveravati prostorije u kojima borave deca nekoliko puta tokom dana kako bi vazduh u kući ostao čist. Kada je zagađenje u gradu veliko ne preporučuje se držanje otvorenih prozora u stanu.

Neki roditelji se odlučiju da kupe  uredjaje za prečišćavanje vazduha i oni mogu da budu dobra varijanta za porodice u kojima deca već imaju problem sa plućima kao i prevencija pojave disajnih problema. 

Zabranjeno pušenje u prostorijama u kojima borave deca

Važno je da se u prostorijama u kojima borave deca ne puši kako bi se makar na ovaj način smanjilo zagadjenje vazduha i izloženost štetnim materijama.  Za čišćenje kuće najbolje je koristiti ekološka sredstva a preporučuje se kuvanje na struju i grejanje koje nije na drva i ugalj zbog zagadjenja. Dobra opcija su biljke u stanu koje pomažu da kvalitet vazduha bude bolji.

U kući je potrebno redovno brisati prašinu i usisavati, a iz stana treba izbaciti sve nepotrebne plišane igračke, ćebad, tepihe, zavese i prekrivače koji mogu da zadržavaju prašinu. 

Dojenje i raznovrsna ishrana čuvaju organizam od zagađenja

Studije su pokazale da je najbolja zaštita za bebe od dejstva štetnih  čestica iz vazduha dojenje. Majčino mleko smanjuje dejstvo najsitnijih PM 2.5 čestica iz vazduha i ugljen dioksida kod beba najmanje tokom prva 4 meseca. Kada dete počne sa nemlečnom ishranom potreno je da ishrana bude raznovrsna i bogata vitaminima i mineralima.

Kao zaključak ovog teksta nameće se boravak u zelenilu, parkovima, šumama, na planini daleko od saobraćajnica i velikih izvora zagadjenja svakodnevno kada su roditelji u mogućnosti. Šume i priroda pomažu imunom sistemu da bude jači, da se oporavi od štetnog dejstva spoljašnjih faktora i predstavljaju mesta u kojima je vazduh manje zagadjen. Nadjite svoje omiljeno mesto i osetite sve blagodeti boravka u prirodi.  

Foto: Flickr

Odstupanje od osnovnih pravila pravilne ishrane mogu da dovedu do gojaznosti ili pothranjenosti sa brojnim posledicama po zdravlje, rast i razvoj deteta, reči su pedijatra dr A. Polivke.

Raznovrsnost ishrane obezbeđuje se mešanjem različitih namirnica u jednom obroku, tokom celog dana, ali i njihovom pravilnom obradom. Od vašeg znanja, strpljenja, volje i mašte zavisi kako ćete osmisliti ručak svoje bebe, pa tako i jelovnik za ceo dan.

Posebno zimi, kada je cilj zadržati što više vitamina u namirnicama koje dajemo bebi ,voće i povrće se daje ili u svežem stanju  ili kratko termički obrađene. Svakako treba obratiti pažnju na to da se namirnice kuvaju u minimalnoj količini vode te i tu vodu iskoristiti u pripremi kaše, te na taj način se unesu svi vitamini i minerali iz datih namirnica. Tokom zimskih meseci izbor svežih namirnica voća i povrća je sveden na minimum te na najbolji način treba iskoristiti one koje nam tada stoje na raspolaganju. Pre svega su tu od voća jabuka, banana, kruška, a od povrća bundev, krompir, šargarepa, persun, karfiol….

VITAMIN A                                                           

Vitamin A spade u liposolubilne vitamine i o njegovoj važnosti govori I činjenica da je 1967. za otkriće biohemijske uloge ovog vitamina u fotohemiji vida dodeljena Nobelova nagrada. Stoga je on neophodan u procesu viđenja, rasta i funkcionisanja ćelija sluzokože, za reprodukciju i imuni odgovor. Najbolji izvor vitamina A u bebinoj ishrani (prema autorima knjige Ishrana i Zdravlje Medicinskog fakulteta u Novom Sadu) šargarepa, krompir, bundeva, ali i kupus i brokoli. Voće i povrće narandžaste boje su bolji izvor beta-karotena nego zelenolisnato povrće. Bitno je naglasiti i to da za dobru apsorpciju vitamina A i beta-karotena potrebnoje prisustvo masti u ishrani.

VITAMINI IZ GRUPE B

Vitamini iz B grupe se međusobno razlikuju po hemijskom sastavu, a podstiču metabolizam ,održavaju zdravlje kose, mišićnog tonusa, poboljšavaju rad imunog sistema, povoljno utiču na nervni sistem, podstiču deobu ćelija i nastanak crvenih krvnih zrnaca. U namirnicama koje se daju bebi do godinu dana najvišeih ima u banani, boraniji, grašku, živinskom mesu, žumancu, krompiru, mesu, mlečnim proizvodima, pasulju, ribi, tikvi, šargarepi..

VITAMIN D

Vitamin D se u našim uslovima supstituiše tokom prve godine te ga beba dobija u dovoljnim količinama u period uvodjenja čvrste hrane. Bitan je za rasti metabolizma kostiju.

VITAMIN K

Vitamin K je takođe bitan za “koštano zdravlje”, značajan je za aktivnost moždanih ćelija ali I funkcionisanje kardiovaskulrnog sistema. Najviše ga ima u sirovom peršunu, kelju, spanaću ali i u kuvanom brokoliju  i maslinovom ulju.

VITAMIN E

Vitamin E je najsnažniji liposolubilni antioksidans u ljudskim tkivima. Vezano za ishranu bebe najviše ga ima u maslinovom ulju. Inače je dodavanje vitamina E hrani zakonski regulisano

VITAMIN C

Puno je poznatih priča o vitaminu C i njegovoj važnosti u svakodnevnoj ishrani te bi ovde samo naglasili činjenicu da duže kuvanje smanjuje njegovu  koncentraciju u namirnicama. Stoga kako je već više puta naglašeno, a kako je i prikazano u knjizi Kuvarski dnevnik bebe Marte, namirnice bogate vitaminom C treba bebi davati sveže (npr. jabuka) ili kratko kuvane (krompir,kaša od kruške…) Sok od paradajza je takođe dobar izvor vitmina C .

FOLNA KISELINA

Folna kiselina je neophodna za stvaranje i održavanje novih ćelija, što je značajno u periodu brzog rasta i reprodukcije. U bebinoj ishrani leguminoze su najbolji izvor folata.

Zimski ručak bogat vitaminom A i B

U malo vode sam kuvala batak, nadbatak, pola crvene bundeve, luk i krompir. Kada je bilo gotovo, meso sam iseckala nožem, a povrće zgnječila viljuškom. Gustina sam regulisala tečnošću od kuvanja. Super slatko i hranjivo jelo koje može da se i izblendira ako bebin uzrast i potrebe to zahtevaju

Zimski ručak bogat vitaminom K i E

PIRE OD BROKOLIJA I KARFIOLA- 

( ovo jelo se pomešati i sa maslinovim uljem,ili sa mesom ili sa žumancetom)

Jedan krompir oljuštiti, iseckati na sitno i staviti u šerpu sa malo vode. Kad provri, dodati veće komade karfiola i brokolija koji ne moraju biti prekriveni vodom.Sve kuvati petnaestak minuta u poklopljenoj posudi, do mekog. Na ovaj način se postigne da sve bude skuvano u isto vreme i da zadrži boju i hranljive sastojke.Na  kraju sve izblendirati ili izgnječiti viljuškom. Gustinu regulisati tečnošću od kuvanja.

Zimski ručak bogat vitaminom B i folatima

Grašak i tikvica

Kuvala sam malo pirinča i šaku mladog graška oko dvadesetak minuta. Pred kraj sam dodala pola naseckane tikvice i kuvala do mekog, dok pirinač nije pustio svoju sluz. Sve propasirala kroz cediljku te dobila odličnu kašu.

Knjigu KUVARSKI DNEVNIK BEBE MARTE

priručnik o uvođenju nemlečne dohrane i uobročavanju odojčeta, za sebe ili kao poklon dragim osobama možete naručiti kod autora za 450 rsd

tel: 063-593-068, 024-524-844,   e-mail: KuvarskiDnevnikBebeMarte@gmail.com

Foto: Pixabay

Deca do druge godine sklonija hipotermiji i organizam im lakše gubi toplotu, tako da ih za šetnju treba obući slojevito u pamučnu odeću i pokriti ih jer leže pa im je hladnije.

“Već sa mesec dana beba i po zimi može da ide napolje, ali ako je u pitanju nedonošče, šetnje je bolje odgoditi kad su napolju minusi. Bebi treba povremeno opipati ruke da se uverite da joj nije prehladno. Zimi je najbolje šetati oko podneva, a ne izlaziti kad je magla, mraz ili jaki vetar. Ne treba šetati ni uveče”, pojašnjava pedijatar, dr Đovana Armano. Takođe dodaje da dnevna šetnja nikako ne podrazumeva boravak u šoping centrima.

Tokom prvih zimskih izlazaka bebama je dovoljno do pola sata, a kako beba raste, izlaske treba posetepeno produžavati. Deca starija od dve, tri godine mogu napolju biti i duže od jednog sata ako su fizički aktivna.

Bebama zimi u šetnji često curi nos, što je normalna reakcija na hladan vazduh. Tada im je potrebno brisati područje oko usana kako se vlažna koža ne bi oštetila. Iz istog razloga bilo bi bolje da beba nema dudu u ustima jer se ispod nje skuplja slina.

“Najniža temperatura kad se može šetati zavisi od starosti bebe i vremenskih uslova. Skandinavci izlaze i na -15, ali mi nismo na to navikli. Ne bih preporučila da najmanji izlaze kad je ispod nule”, rekla je dr Armano.

Jedna od najčešćih grešaka koje roditelji prave je neadekvatno oblačenje dece – i to češće predebelo nego pretanko.

Bebe obavezno napolju moraju da imaju kapu jer se 25 posto telesne toplote gubi preko glave, ali to ne znači da i u zatvorenom moraju da budu predebelo obučeni.

Tako može da dođe do oštećenja termoregulacionog sistema pa će dete kasnije biti zimogrožljivo i sklonije prehladama. Većoj deci koja skaču i trče treba obući sloj manje jer će se preznojiti, a odeća treba da bude nepromočiva.

“Lako ćete prepoznati ako je bebi hladno. Plakaće, ruke će biti ledene, a može i da drhti. Ako roditelji uoče ove znake, dete treba da odvedu kući, zagreju ga i daju mu topli napitak. Ako se beba duže vreme smrzava, može da klone, prehladi se, bude razdražljiva i postane osetljivija na viruse i bakterije”, kaže dr Armano.

24.sata

Foto: Canva

Šta bi sve trebalo roditelji da urade pred bebin dolazak kući i koje pripreme nikako ne bi trebalo da preskoče, pitali smo dr Mariju Petrić, specijalistu pedijatra:

– Obično se pre porođaja sredi kutak u kome će novi član boraviti. Ceo ambijent bi trebalo da deluje smirujuće, ali istovremeno i stimulativno na bebin razvoj. Sveže okrečena soba u beloj ili pastelnim nijansama bez previše detalja i ukrasa delovaće umirujuće. Na zidu iznad kreveca ne bi trebalo da vise slike ili police sa knjigama. Takođe, vodite računa da utičnice ne budu u blizini mesta spavanja i presvlačenja – kaže dr Petrić.

Ne bi trebalo preterivati sa kupovinom odeće, jer će je beba brzo prerasti, a i dobiće mnogo na poklon. U početku je dovoljno nekoliko igračaka, jačih kontrasta boja.

– Plač, osmeh i govor tela su načini pomoću kojih beba razgovara sa nama. Osmeh je za svakoga lako razumljiva i prihvatljiva ekspresija osećanja. Ranije se smatralo da prvi svesni osmeh nastaje oko šeste do osme nedelje života, a u poslednje vreme da se može javiti već nakon druge nedelje – objašnjava dr Petrić.

Tonalitet plača
Plač ima razna značenja. Nelagoda bilo koje vrste, glad, pospanost, dosada, nervoza ali i bol, sve se može manifestovati plačem. Roditelji vrlo brzo nauče da razlikuju tonalitet, pa samim tim i vrstu plača. U tumačenju pomaže i govor tela. Kada je beba pospana trlja oči, gleda u daljinu, gubi interesovanje za razgovor i kontakt, da se izvija unazad, zeva…

Koje su najveće zablude roditelja vezane za prvi zajednički period u domu, u čemu najčešće greše?

– Guranje ruku u usta ne znači uvek da je beba gladna. To može da bude način da samu sebe smiri, slično kao i kada joj se da cucla. Tako uči da su ruke deo njenog tela i da bi mogla da ih upotrebi za nešto drugo, recimo hvatanje – kaže dr Petrić.

Bebu treba polako uvesti u ritam života porodice. To znači da ne treba menjati uslove života u kući. Preko dana, ona će spavati na svetlu, sa dignutim roletnama, u normalnom zvučnom okruženju. Noću svetlo nije potrebno. Može koristiti mami prvih nekoliko noći, detetu ono ne smeta, ali za uspostavljanje normalnog ritma beba treba da zna kada je dan a kada noć.

– Razgovor i nošenje, razvoj privrženosti, držanje na stomaku, samo su neki od elemenata koji su neophodni za stimulaciju pravilnog i harmoničnog razvoja deteta od prvih dana. Prijaju mu viši tonaliteti glasa, lagano i jasno pričanje sa širokim otvaranjem usta. Ona ne može tokom normalnog razgovora u sobi da odvoji glas od pozadinske buke. Zato je potrebno bebi pričati, dok je u relaksiranom položaju sa glavicom lagano savijenom unapred i rukicama ka grudnom košu – objašnjava doktorka.

Koliko dobro sasvim mala beba čuje, vidi, raspoznaje oblike, boje?

– Po rođenju mamu odmah prepoznaje po glasu. Novorođenče može da prepozna muziku koju je mama slušala tokom trudnoće ili istu priču koju joj je čitala. Može da je smiri muzika uspavanke, ali i takozvani beli zvuci kao što je zvuk miksera, fena, usisivača – kaže Petrićeva.

Nosite bebu!
Nošenjem ostvarujemo blizak kontakt koji uliva sigurnost i smirenost detetu. Otkucaji maminog srca, glas i ritam disanja su svakoj bebi dobro poznati. Šetnjom joj menjamo uglove gledanja i polako ulazi u naš svet koji postaje sve više i njen. Nošenjem i šetanjem bebu ne možemo da razmazimo jer njen nivo svesti još nije toliko zreo da manipuliše nama.

Neposredno po rođenju, vid bebe je zamućen, nema razvijen dubinski i trodimenzionalni vid, ali pokret i likove na razdaljini do oko 25 centimetara vidi. To je obično razdaljina maminog lica tokom dojenja. Granica između bele, crne ili crvene boje su interesantne za novorođenče. Smatra se da već drugog dana po rođenju ono može da poveže mamin glas sa njenim likom.

Kenjkav ili vriskav?
– Kako spava? Kako jede? Kako se ponaša? To su najčešća pitanja koja postavljamo roditeljima da bi procenili opšte stanje deteta. Sam plač može ukazivati na to da beba ima neke tegobe. Vriskav, dugotrajan, iscrpljujući, iz sna ili pak nezadovoljan, kenjkav, bez snage – pitamo roditelje.

Prisutnost novorođene bebe u kući već sama po sebi nalaže opsežnije higijenske mere.

– Posete bi trebalo da se odlože do smirivanja pika pandemijskog talasa. Savetovala bih poseban oprez za eventualne posete osoba koje imaju veći broj kontakata ili manju mogućnost njihovog kontrolisanja – kaže doktorka.

Novosti

Foto: Canva

Ipak, sprovedene su nove studije koje su pokazale da štucanje može da bude korisno i za razvoj dečijeg mozga. Svaki put kada beba štuca pokrenu se tri moždana talasa, jedan veliki i dva manja, koji pomažu bebama da nauče da regulišu disanje, objavili su lekari u novom istraživanju u časopisu Clinical Neurophysiology.

Postoje pretpostavke da štucanje nije samo smetnja, nego da ono igra važnu ulogu u razvoju mozga, posebno onih delova koji su zaduženi za disanje. Prema sprovedenoj studiji, bebin mozak memoriše osećaj štucanja, oseća kretanje dijafragme i na taj način tokom života mozak kontroliše disajne pokrete.

U sprovedenoj studiji posmatrano je 13 beba od kojih su neke bile terminske, a neke prevremeno rođene. Elektrode su merile moždanu aktivnost putem EEGa. Senzori pokreta su bili postavljeni na stomaku deteta i pružali su informacije o štucanju. Snimci ove dve vrste merenja su vremenski povezani kako bi istraživači mogli da utvrde povezanost između štucanja i određene vrste moždanih aktivnosti. Posle detaljne analize ovih snimaka pokazalo se da je svaki pokret štucanja povezan sa složenim obrascem moždane aktivnosti.

Istraživači su otkrili da su kontrakcije mišića dijafragme povezane sa tri moždana talasa, od kojih je treći sličan onome koji se javlja kada dete čuje buku. Svaka kontrakcija dijafragme izazvala je dva početna negativna potencijala povezana sa dogadjajima  pretežno u središnjoj regiji mozga, dok treći talas ima snažan pozitivni potencijal u središnjoj regiji, povezan sa čulom sluha. Postoji predpostavka da mozak novorđenčeta možda povezuje zvuk štucanja sa osećajem koji dete ima kada se kontrahuju mišići dijafragme tokom štucanja. Prva dva talasa prema predpostavkama iz ovog istraživanja mogu da budu  povezana sa sa aktivnošću mozga i centrima koji kontrolišu disanje.

Sprovedena studija je pokazala da kontrakcija dijafragme možda na neki način stvara značajne sinapse u mozgu već tokom trudnoće, posebno na kraju trudnoće i do deset nedelja pre rodjenja, a poznato je da bebe štucaju i u stomaku.

Štucanje – česta pojava kod novorodjenčadi pruža aferentni doprinos razvoju senzornog korteksa kod prevremeno rodjene dece i kod dece rodjene u terminu. Nema dokaza da je štucanje posle perioda odojčeta korisno jer se zapisi ove vrste u mozgu kreiraju tokom detinjstva u najranijem periodu.

Ova studija daje mogućnosti za sprovodjenje nekih narednih studija koje bi pokazale značaj drugih pokreta tokom perioda novorođenčeta za razvoj mozga.

Priredila Dr Milena Nikolić, pedijatar

Foto: Canva

Razloga za prekidanje sna nikad dosta, a roditeljima niko ne može da garantuje kada će se to definitivno okončati. Od potrebe da ih nahranimo, utešimo kada se noću bude, presvučemo ih ukoliko su se upiškili, ali i tešimo decu školskog uzrasta kada imaju noćne more… spisak je dug, a roditelj treba i mora da bude tu.

U jednoj studiji na Oksford univerzitetu dobijeni su rezultati da je potrebno najmanje šest godina da bi se roditelji vratili na obrasce spavanja pre rođenja prvog deteta.

Većini odraslih potrebno je od 7 do 8 sati sna kako bi se dovoljno odmorili i pripremili za sledeći dan. Ako dug vremenski period spavate manje od 6 sati može se reći da ste hronično neispavani. Ovo stanje ostavlja posledice po vaše fizičko i mentalno zdravlje, kao i kognitivne funkcije.

Posledice po fizičko zdravlje

Mogu biti vidljive promene na koži i pojava podočnjaka. Hronično nespavanje ili isprekidano spavanje direktno utiču na smanjeno stvaranje kolagena i elastičnost kože.

Povišen krvi pritisak

Nezdravija ishrana i dobijanje na kilaži zbog češćeg konzumiranja slatkiša i hrane sa previše masti. Preumorno telo češće daje signal da su mu ovakve namirnice potrebne da bi se “izdržalo” dan

Zamućen pogled i vrtoglavica

Tri puta veća šansa za prehladu usled pada imunog sistema

Posledice na kognitivne funkcije

Istraživači su utvrdili da čak i jedna loše prespavana noć može da se odrazi na funkcionisanje narednog dana tako što smanjuje sposobnost rasuđivanja, rešavanja problema, razumevanja sagovornika ili pročitanog teksta.

Posledice po mentalno zdravlje

Jedna loše prespavana noć najčešće sa sobom donosi loše raspoloženje sledećeg dana. To je očekivano i univerzalno za većinu ljudi. Međutim, kada je reč o hroničnom nespavanju, poznato je da se to stanje može dovesti u vezu sa razvojem anksioznosti i depresije kod osobe.

Osim toga, manjak spavanja direktno se može odraziti na kvalitet odnosa u porodici tako što ćete imati manje “živaca” da izađete na kraj sa neposlušnim dvogodišnjakom ili da se sa partnerom dogovorite oko podele poslova u kući. Ako primetite da u ovim situacijama “niste baš svoji” ili kao ranije, zapitajte se koliko dnevno spavate i da li je možda u tome problem.

Šta raditi u situaciji hroničnog nespavanja?

Kao i u mnogim drugim situacijama u roditeljstvu, i u ovoj je lakše reći nego uraditi. Osnovna stvar je da prepoznate da se nespavanje zaista odražava na vaše svakodnevno funkcionisanje, i da umesto stava “navikla sam” smislite kako da barem malo unapredite ovaj veoma važan deo dnevnog funkcionisanja. Da li možda da reorganizujete životne prioritete, pa da od pojedinih zahteva koje sad imate prema sebi privremeno odustanete? Kvalitetniji san vam je potreban za ono krucijalno, a to je briga o sebi i svojoj porodici.

Ovo su ideje kako možete da unapredite san:

Odredite vreme kada svakog dana idete u krevet

Bilo bi veoma poželjno da osmislite kada ležete da odmorite i naspavate se (onoliko koliko vam deca u toku noći dozvole). Izbegavajte da ostanete dugo budni kako biste nadoknadili sve što niste uspeli u toku dana. Ukoliko ostanete dugo budni, na taj način teško ćete uspeti da uhvatite i malo kvalitetnog sna, a sledećeg dana ćete otežano funkcionisati i tako dalje i tako dalje. Pokušajte da spavanje postavite mnogo više u listu prioriteta nego što je bilo do sad.

“Dremnite” kad god možete

Kratko spavanje (30 minuta) može doneti mnoge blagodeti po vaš organizam i funkcionisanje. Kada beba spava, dajte sebi za pravo da joj se pridružite ukoliko osećate da bi vam prijao odmor. Jasno je da to nije moguće uvek, ali ako imate svest o tome koliko je važno, verovatno ćete se pre opredeliti za taj korak.

Buđenje na smenu

Ukoliko je moguće dogovorite sa svojim partnerom da “dežurate” po smenama odnosno da on bude zadužen za jedan deo noći, a vi za drugi. Na taj način uspećete oboje da barem jedan deo noći dođete do kvalitetnog sna.

12 sati sna neće rešiti problem

Povremeno će se desiti da dobijete vreme da se doooobro naspavate. Nažalost, to nije pravi način da nadoknadite propušten san u prethodnim danima i najčešće ćete se i sami osećati čudno i ne baš odmorno. Umesto toga, trudite se da imate osam sati sna svakog dana.

Jeste teško, ali nije nemoguće. Brigom o sebi i svojim osnovim potrebama, brinete i o drugima.

Bebac

Rast ploda u maminom stomaku i povećanje volumena krvne plazme dovode do povećane potrebe za tečnošću tokom trudnoće, posebno u poslednjem trimestru.

Sprovedene su brojne studije koje su pokazale da je održavanje adekvatne hidracije organizma trudnice važno i za mamu i za bebu koju nosi. Posle porođaja, majka dojilja takođe mora unostiti dovoljno tečnosti, radi očuvanja sopstvenog zdravlja, ali i zbog dobre laktacije – stvaranja majčinog mleka. 

Obezbeđivanje dovoljno kvalitetnog mleka za bebu počiva na tri stuba: zdrava hrana, unošenje dovoljno tečnosti i dovoljno odmora. Dakle, mame dojilje treba da se dovoljno odmaraju, da šetaju i da imaju maksimalnu podršku okoline. 

Ishrana majke dojilje

Neophodno je da se mama hrani redovno i raznovrsno. Potrebe za energijom kod dojilja su povećane zbog čega je potrebno povećanje energetskog unosa za 300-500 kcal dnevno (dodatna šolja mleka, jogurta ili kuvano jaje). Zdrava, uravnotežena ishrana podrazumeva tri glavna obroka i dve voćne užine, bez slatkiša i prostih šećera. Potrebe za proteinima kod mame dojilje su povećane zbog čega mama u svojoj ishrani treba da ima meso, ribu, sir, jaja, mleko, jogurt, sveže voće i povrće. Postoje određene namirnice za koje se veruje da povećavaju stvaranje mleka: ovas, lan, leblebije, hmelj, kopriva – ove namirnice treba u većem odnosu uvrstiti u dnevni jelovnik.

Majka dojilja mora da uzima dovoljno tečnosti – neophodna je pravilna hidracija

Majke koje doje imaju veću potrebu za tečnošću kako bi nadoknadile povećanu potrošnju telesne vode za laktaciju (stvaranje mleka). Količina proizvedenog mleka zadovoljava potrebu odojčeta, ali može da dovede do dehidracije majke ukoliko ona ne unosi dovoljnu količinu tečnosti, a jedna od direktnih posledica je smanjenje produkcije majčinog mleka.

Zato majka dojilja treba da unosi 2 do 2,5 litre tečnosti dnevno, a u uslovima visoke ambijentalne temperature i više! Majka NE treba da čeka da ožedni, već da redovno unosi tečnost i da NE dozvoli da ožedni! Žeđ je kod dojolje, skoro uvek, znak blage dehidracije.

Šta dojilja, pored vode, treba da pije?

Mama dojilja treba da pije vodu, čajeve i prirodne (sveže ceđene) sokove. Tečnost u toku dana je, pored vode, bolje nadoknaditi specijalno pripremljenim čajevima za dojilje.

Humana čaj za dojilje je specijalno prilagođen za pospešivanje stvaranja veće količine mleka i dobru hidraciju majke dojilje. Preporučuje se da čaj koriste trudnice, od trećeg trimestra trudnoće i majke dojilje tokom celog perioda laktacije.

Humana čaj za dojilje pomaže optimalnu hidraciju organizma i obezbeđuje pravilno funkcionisanje organizma i održavanje homeostaze. 

Humana čaj za dojilje sadrži kombinaciju različitih lekovitih biljaka koje potpomažu stvaranje mleka. To je aromatični čaj sačinjen od pažljivo odabrane mešavine najkvalitetnijeg lekovitog bilja i voća. Obogaćen je vitaminom C, za bolji imunitet.

Ne sadrži konzervanse niti veštačke arome i boje, a biljke koje se koriste za pripremu ovog čaja se gaje bez pesticida. 

Prednost Humana čaja za dojilje je formulacija koja obezbeđuje dobru hidriranost i veću proizvodnju mleka. Priprema se jednostavno – rastvaranjem 2 pune kafene kašičice čaja u obliku granulata u 200 ml vode. 

Za postizanje najboljih rezultata i nadoknadu povećanih potreba preporučuje se uzimanje 2-3 puta dnevno čaše Humana čaja za dojilje.

Humana čaj za dojilje pruža podršku uspešnom dojenju a njegova konzumacija dodatno pomaže da se zadovolje povećane potrebe za unosom tečnosti tokom perioda trudnoće i dojenja. Uspostavljanjem dojenja beba dobija sve neophodne sastojke za taj period i nije potrebno davati ništa drugo između podoja.

Tekst je pisan u saradnji sa brendom Humana

Foto: Canva

Dakle, šta vam je važnije – da malo oslobodite svoje ruke i vreme ili da sprečite da vaše dete ima problem u razvoju? Verujemo da vam je ovo drugo važnije. U svakom slučaju, trebalo bi biti.

Bebama je potrebna RAVNA površina na kojoj će provoditi svoje vreme i dok se mnogi roditelji danas svojski trude da podstaknu i ubrzaju prirodan razvoj svog deteta istovremeno čine abnormalno velike greške .

Bebe treba da leže na leđima kako bi naučile da se okrenu na stomak. Za početak. Da bi se počele da se podižu prvo na ručice pa se odguruju nogicama da bi, kada za to dođe vreme bile spremne da krenu napred. Ili nazad. Svejedno je. Neće naravno nijedno zdravo dete ostati bez tih stepenica u razvoju jer teško je verovati da se dete od tri godine ne bi znalo okrenuti s leđa na stomak, no to zaista nije jedina činjenica koja ukazuje na veliku štetnost korištenja jajeta, sedalica, ljuljaški.

Verujemo – čvrsto verujemo da sve današnje bebe nisu baš stalno i konstantno u jajetu, ali ako samo preletimo pogledom sve te silne Fejsbuk profile s ponosnim roditeljima malih prinčeva i princeza, u 80 posto slučajeva vidimo fotografije njih u jajetu, kolicima, ljuljaškama, kolicima… Gde su nestale fotografije beba s poda ili s kreveta? Je li postalo sramota dete staviti na pod, pogotovo danas kada imamo toliko širok izbor ovakvih super pomagača? A na pitanje zašto to uopšte nabavljaju svojoj deci najčešće se kaže – pa to imaju svi, beba se u tome zabavlja, zavezana je pa ne može ispasti, uostalom, tako i ja imam malo vremena. Sve pet, samo – sve to nudi i običan, ravan čist pod.

Evo što na to kažu pedijatri
Bebe treba da odrade svoje – na ravnoj podlozi kako bi sa svojih otprilike 11 meseci imali dobro razvijenu važnu S krivulju tela, koja u slučaju dugotrajnog korišćenja nosiljki postaje čudna S krivulja. To je krivulja koja polazi od lepe zaobljene dečje glavice, preko vrata putuje do donjeg dela leđa te se nastavlja sve do fleksibilnih nogica koje se mogu pomerati i postavljati u razne sedalne poze.

Današnja deca sve manje imaju Ѕ, a sve više S krivulju koja polazi od spljoštenih, ravnih glavica, izbočuje se duž kičme te završava na kukovima i kolenima koji skupa s rukama tokom razvoja nisu stekli dovoljno dobru snagu kako bi podržavali dete u puzanju. Šta više, bebe vezane u raznim sedeljkama koje prate anatomiju malog tela, ne dozvoljavaju njihovim nogicama i kolenima da se uopšte ispruže kako treba. A to su samo posledice koje su vidljive golim okom i pedijatar ih može uočiti odmah. Tu su i druge posledice – preteran pritisak na još uvek nedovoljno razvijenu kičmu što će dete osetiti kasnije u životu te slabiji razvoj brojnih centara u mozgu koji su zaduženi za kvalitetno funkcionisanje čoveka. Tu je i sve slabiji periferni vid jer je beba usmerena da gleda samo napred jer ako i pokuša gledati u stranu pogled joj zaustavljaju bočne stranice sedeljke.

Zapravo, ta preterana upotreba sedeljki pomaže samo bebi da se što pre postavi u sedeći položaj jer joj to sugeriše njihova anatomska postava pa se beba već jako rano počinje sama izdizati kako bi bolje videla svet oko sebe. Pa recimo i to, da ih prečestom upotrebom sedeljke (voze se u sedeljkama, pa se odmah prebace u jaje dok su u kući, pa u ljuljašku kada jaje postane dosadno, pa nakon toga malo na rukama i već je vreme za spavanje. Konačno mesto gde se beba može propisno istegnuti), bebe doslovno prerano tera samo na sedenje. Pozu koja je jedna od najnezdravijih (u životu uopšte).

S poda neće nigde pasti
Jedan od razloga koji se najčešće spominje u ovoj temi je činjenica da bi beba mogla lako pasti s neke povišene površine pa je stoga sigurnija kada je svezana u ljuljaški, nosiljci, viperu, kako ih god već nazivali. No, s poda neće pasti nigde. Ni s kreveta ako je zaštićena velikim jastucima, jedino što tada može učiniti je pokazati svoju znatiželju i želju za kretanjem. Prirodnu želju za prirodnim razvojem prema kretanju. Jer jedino će tako razvoj njihove muskulature i centara u mozgu biti prirodan, bez straha od mogućih posledica.
Verujemo da mnoge od vas možda nisu nikada pročitale ovakvo stanje stvari pa ako i vi koristite ovakva pomagala, probajte ih koristiti što manje. Nekada zaista dobro dođu, ali neka to onda bude zaista u samo takvim neophodnim situacijama.
Ako imate novorođenče koje se još uvek nigde ne miče, ne brinite – neće samo tako pasti s kreveta.
Ako pak imate malo veću bebu – stavite je na pod. Možda joj isprva neće biti jako zabavno, biće joj naporno, ali drage mame, sve baš sve bebe moraju proći tu fazu razvoja.
Sve je moguće ako se hoće. Znate to i same, pa zato bolje odmah skonite sva ta moderna pomagala, jer znate, ona zapravo služe vama, a ne bebama – njima samo odmaže – u fizičkom i psihičkom smislu.

Ako baš silno zatrebate njihovu pomoć, u redu, na kratko – od toga niko neće imati štete, ali pazite jer vaša beba nije paketić koji ćete seliti sa sedala na sedalo. Ako ste hteli to, zašto niste kupili lutku?

Izvor: Index