Čemu služi Apgar skor ?

Test je osmislila dr Virdžinija Apgar, anesteziolog i pedijatar, u cilju brže i preciznije orijentacije o stanju deteta neposredno nakon rođenja ( ne i kasnije u životu ! ) i o potrebi za dodatnom ili hitnom medicinskom negom. Obično se procenjuje u prvom i petom minutu života, mada se ponekad može ocenjivati i u desetom minutu, naročito ako su prve dve ocene niske.

Šta se ocenjuje ?

Apgar skor je zbir ocena pet parametara: boja kože, srčana radnja, disanje, mišićni tonus i odgovor na stimulaciju. Svaki od ovih parametara ocenjuje se ocenom od 0-2, pa je najbolja moguća zbirna ocena 10, a najlošija 0. Ocenu daje ginekolog ili pedijatar u porodilištu.

Ocene od 8-10 smatraju se odličnim skorom, dok novorođenče koje dobije Apgar skor u prvom minutu manji od 7, a pogotovo manji od 4( 0-3 ), zahteva neke od mera reanimacije, kao što su oslobađanje disajnih puteva, primena kiseonične terapije, pa sve do masaže srca i primene lekova. Često se stanje novorođenčeta vrlo brzo popravi, pa je skor odličan već u petom minutu, što ukazuje na odličnu sposobnost adaptacije. Ukoliko i posle pet minuta Apgar skor ostane manji od 7, bebi je obično potrebna dodatna medicinska nega u vidu zagrevanja u izoleti, infuzione terapije, kiseonične terapije…

Nizak Apgar skor se u nekim situacijama može očekivati:

– ako je porođaj znatno pre termina ( preterminska novorođenčad imaju niži tonus, mogu imati ’’nezrela pluća’’, što im otežava disanje…),

– u slučaju porođaja uz primenu neke od anestezioloških tehnika ( lekovi primenjeni kod majke putem krvi dospevaju i do fetusa, pa mogu izazvati laku depresiju nakon rođenja, što može da utiče na ocenu, posebno u prvom minutu ),

– kod produženih, teških porođaja ( zamoreno novorođenče ), kao i

– kod novorođenčadi iz visokorizičnih trudnoća…

Važno je napomenuti da Apgar skor nije osmišljen da bi se predvidelo zdravstveno stanje deteta kasnije u životu ( većina dece sa izuzetno niskim Apgar skorom nemaju posledice kasnije u životu).

Dr Ivana Veljić

Foto: Pixfuel

Još u majčinom stomaku dete je sposobno da prima i obrađuje nadražaje iz spoljašnje sredine. Kretanje majke, kontakt sa zidovima materice, sisanje palca, svetlost i zvuci… neki su od stimulusa koji u tom periodu utiču na formiranje i oblikovanje centralnog nervnog sistema…

A kasnije?

Nije potrebno da budete profesionalno kvalifikovani da biste otkrili kako se razvija vaše dete. Posmatrajte svoju bebu i bavite se njome.

Razvoj funkcija po redosledu

Funkcije se razvijaju po određenom redosledu. Kod neke dece će to biti brže, kod neke sporije, ali uglavnom će pratiti tipične parametre.

Zbog toga nije potrebno da budete profesionalno kvalifikovani da biste otkrili kako se kod deteta razvijaju ovi procesi.

Posmatrajte mališana u spontanim aktivnostima, ali posmatrajte i njegove vršnjake. Uočite sličnosti i razlike. Jer, ako ne možemo da vidimo nečiji mozak, možemo da vidimo ponašanje – koje je odraz njegove aktivnosti.

Probajte da dodirujete bebin obraz

Ona će refleksno da okreće glavicu prema vašoj ruci. Taj refleks je prirodan, prilagođujući (adaptivni) odgovor, koji pomaže detetu u traženju hrane.

Mokra pelena izaziva nelagodnost, dok je majčin dodir umirujući

Stavite igračku ili prst na bebin dlan. Automatski ćete izazvati čvrsto zatvaranje njene šake. To je, takođe, refleksna aktivnost, koja pomaže detetu da se uhvati za nešto, kako ne bi palo. Inače, novorođenče ne može da otvori šaku i ispruži prste, pa njegove šačice uglavnom ostaju zatvorene u prvim mesecima života.

Novorođenče pokazuje i odgovor na dejstvo gravitacije

Bebini pokreti
Pokreti koje dete izvodi u toku prvog meseca života su uglavnom nekoordinirani, “masovni” – obuhvataju celo telo i uglavnom se svode na ispružanje i savijanje ekstremiteta. Beba na stomaku izvodi pokrete slične puzanju. Uglavnom leži na jednoj strani i nije u stanju da zadrži stabilan položaj na leđima. Ruka prema kojoj je okrenuto lice je uglavnom ispružena, dok je ruka na strani potiljka savijena. Iz zglobova i mišića takođe ide informacija mozgu o položaju glave, i to aktivira reakciju poznatu kao tonični refleks vrata. Tokom prvih nedelja života, ovaj refleks veoma utiče na pokretanje ruku.

Informacija o promeni položaja glave u odnosu na trup dolazi preko unutrašnjeg uha. Zbog toga, ako se položaj glave naglo promeni, na primer, kada glava pada unazad, dolazi do reakcije celog tela. Dete naglo širi ruke i noge, a potom ih skuplja, kao da bi želelo da se za nešto uhvati. To je u medicini poznato kao Moro refleks – u stvari je evolutivni refleks koji viđamo i kod životinja, a neophodan je za opstanak.

Svaka majka brzo nauči da držanje i ljuljanje deteta pomaže da se ono smiri

Ritmični pokreti ljuljanja takođe imaju veoma važnu ulogu u organizaciji i sazrevanju centralnog nervnog sistema. Verovatno zbog toga, kada u kasnijem životu pogledamo kolijevku, ona u nama budi mnogo lepih uspomena. Zato je i dodir koji majka ostvaruje sa detetom veoma važan činilac za sazrevanje njegovog centralnog nervnog sistema i uspostavljanje veze između mame i bebe.

Novosti

Foto: Flickr

Možda ste čuli za kontakt kože na kožu – koji se naziva i “negom kengura”.  Kontakt koža na kožu ima mnogo dobrobiti za bebu i mamu. Suština je da se novorođena beba stavi na tople grudi mame (beba ne treba da bude umotana u pelenicu, ćebence)… koža na kožu.

Takav kontakt treba da se desi odmah nakon rođenja bebe i traje minimum sat vremena. Protokoli koji su sada zastupljeni u porodilištu ne bi smeli da imaju prednost (merenje, kupanje i sl.) u odnosu na ovako važan prvi susret mame i novorođene bebe.

Kontakt kože majke i novorođenčadi prvi put je korišćen na neonatalnim odeljenjima u Bogoti u Kolumbiji, koja su imala nedostatak inkubatora za bebe sa teškim bolničkim infekcijama. Neonatolozi Edgar Rei i Hector Martinez okrenuli su se prirodi – konkretno kengurima, koji drže mladunče čim se rode. Poslali su majke kući s uputstvom da svoju dojenčad što češće drže samo u peleni, golih grudi među dojkama, hraneći ih samo majčinim mlekom.

Ono što su lekari otkrili je da ovaj kontakt kože sa kožom nije samo omogućio majkama da brže napuste bolnice (što je smanjilo prenatrpanost), već je smanjio i zavisnost njihovih beba od inkubatora.

A najneverovatnije? Lekari su gledali kako se stopa smrtnosti spušta sa 70 na 30 procenata.

Sada lekari širom Sjedinjenih Država, Južne Amerike, Južne Afrike i drugih zemalja preporučuju ovaj kontakt kože sa kožom – zvan nega kengura  – novim majkama i prevremeno rođenim ali i donešene dece. Vezivanje bi trebalo da traje od 60 minuta do 24 sata dnevno, a ne treba isključiti ni očeve.

Benefiti nege kengura

„Fiziologija i istraživanje pružaju ogromne dokaze da je nega kengura daleko superiornija od upotrebe tehnologije poput inkubatora“, kaže dr Nils Bergman, viši medicinski nadzornik porodilišta Movbrai u Kejptaunu u Africi,. „Lišavanje beba kože na koži čini alternativne puteve stresa u mozgu, što između ostalog može dovesti do ADD, kolika, poremećaja spavanja.“

Evo nekoliko važnih prednosti nege kengura.

Bolja termička regulacija van maternice
„Termička regulacija je vrlo čest problem kod novorođenčadi, posebno nedonoščadi“, kaže dr Malika D. Shah, docent za pedijatriju i neonatologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Feinberg na severozapadnom univerzitetu. Na kraju, kada je vaša beba bila u materici, nije joj bilo potrebno da reguliše temperaturu. Pošto je vaša koža iste temperature kao i materica, beba će se lakše prilagoditi svom okruženju nakon porođaja.

Pojačani mentalni razvoj
Tinejdžeri koji su kao bebe imali negu kengura imali su bolje funkcionisanje mozga sa 15 godina – u poređenju sa onim  adolescenatima koji su rođeni u terminu i nisu imali kengur nego, kao i od onih koji su smešteni u inkubatore, kaže kanadska studija. Stabilizujući puls i bolji san, što dovodi do toga da je mozak sposobniji  za razvoj, kaže Ludington.

Istraživač Ludigton zaključio je da kontakt koža na kožu drastično povećava dobijanje na telesnoj težini kod novorođenčadi. „Kada su bebe tople, ne moraju da koriste svoju energiju za regulaciju telesne temperature“, kaže Ludington. “Oni umesto toga mogu da koriste tu energiju za rast.” Bebe sa kengur negom uživaju u većemo stepenu dojenja, što je dobro za zdravo dobijanje telesne težine.

Lakše dojenje
„Novorođenčad instinktivno ima pojačan osećaj mirisa, pa mu postavljanje kože na kožu pomaže da potraži bradavicu i započne dojenje“, kaže Katie Dunning, R.N., klinički koordinator porođaja i porođaja u bolnici Mount Sinai. U stvari, mame koje su praktikovale negu kengura verovatno su isključivo dojile i to proseku tri meseca duže nego mame koje nisu imale kontakt koža na kožu sa svojom bebom kaže jedna studija objavljena u Neonatal Netvork.

Zdraviji puls i disanje
Bebe koje su patile od respiratornog  problema i bile sa mamom u kontaktu koža na kožu bolje su disale. Jedno istraživanje je zaključilo da su otkucaji srca kod novorođenčadi kojima je nega kenguru bila redovnija, od beba kojima je nije pružena, bila pravilnija.

Poboljšan imunitet
“Čini se da nedonoščad (bebe) imaju loš imuni sistem – podložni su alergijama, infekcijama, problemima sa hranjenjem. Rani kontakt kože sa kožom drastično smanjuje ove probleme”, kaže Bergman.

Povećana ponuda mleka
Kada su mama i beba zajedno, hormoni koji regulišu ravnotežu laktacije pomažu mami da proizvede više mleka, kaže dr Šah.

Smanjen fetalni stres i bol
Samo 10 minuta kontakta koža sa kožom smanjuje kod beba nivo  hormona stresa kortizola i povećava nivo oksitocina “hormona maženja”, koji stimuliše parasimpatički nervni sistem da bi se bebe osećale smireno i sigurno, kaže Ludington. Njeno istraživanje, objavljeno u AACN Clinical Issues, pokazuje da kada se nedonoščad drže na grudima mame, ona manje reaguju na iglice u peti, minimalno invazivan način vađenja krvi.

Bolji san za bebu
Manje stresa = bolji san. Bebe koje su bile na maminim grudima spavale su dublje i budile se ređe od onih koji su spavali u inkubatorima, objavio je časopis Pediatrics.

Povezanosti sa tatom
„Sve vreme provedeno  u materici, bebe prepoznaju glas svojih očeva“, kaže istraživač nege kengura Gene Cranston Anderson, Ph.D., R.N.,  profesor nege na Univerzitetu Case Vestern Reserve u Clevelandu. „Bebe smiruje kontakt kože s kožom sa ocem i to im pomaže da se povežu.“

Prevencija postporođajne depresije
Razne studije pokazuju da nega kengura smanjuje postporođajnu depresiju.

Kako uvesti negu kengura
Što se tiče nege kengura, više je bolje, ali prema Ludingtonu, prva dva sata nakon rođenja su najvažnija, u smislu olakšavanja dolaska bebe na svet.

Posle toga, kontinuirani kontakt koža sa kožom i je i dalje veoma korisan, posebno za bebe sa malom telesnom težinom, koje nisu u stanju da regulišu sopstvenu temperaturu. Smatrajte to alternativom inkubatoru, kaže dr. Shah, koji preporučuje da se premeste u mamin zagrljaj u prvih 20 i više nedelja života. „Uradite to dokle god i beba i roditelji uživaju“, kaže ona. Kada vaša beba počne da se negoduje i pokušava da se otrgne od vaših grudi, to je znak da je vreme da joj dopustite da to i uradi.

Evo kako započeti negu majke kengura:

Roditelji bi trebalo udobno da sede u mirnoj, slabo osvetljenoj sobi sa malo privatnosti.
Postavite bebu, obučenu u pelene (i kapu za toplinu ako je potrebno) na gola prsa najmanje 20 minuta.
Ovo vreme vezivanja mogu iskusiti i majka i otac. Ako se nega kengura obavlja i u vreme hranjenja, stavite bebu sa tatom nakon što je mama podojila.

Evo nekih!

Bebe su dlakave po rođenju

Bebe se ponekada rađaju sa svega par dlaka na glavici, ali sa puno sitnih nežnih dlačica po celom telu – nalik na breskvu. Jeste da ljudi kao vrste imaju malje po celom telu, ali kod beba one mogu biti tamnije i izraženije zbog čega izgledaju čudno. Ova pojava se naziva lanugo i smatra se da u toku razvoja u materici, ove dlačice pomažu bebi da reguliše telesnu temperaturu.

Dlačice obično budu izražene na čelu, na leđima i na zadnjoj strani vrata. Roditelji nemaju baš prilike da čuju ili pročitaju o ovom fenomenu, koji je potpuno normalan, pa se zbune i imaju pitanja na tu temu. Lekar obično samo kaže da je sve u redu i da je to normalno. I jeste –  te dlačice će svakako opasti vrlo brzo, nećete ni primetiti da ih više nema. Još jedna zanimljivost u vezi ovog fenomena jeste da, ako se bebe rode bez izraženih dlačica po telu, opale su im pre porođaja i velike su šanse da su bebe neke i progutale.

Slično se dešava i sa bebinom kosom! I ako se beba rodila sa par dlaka ili sa modernom “jež” frizurom prva kosica obično opada. Najviše opada u predelu zadnjeg dela glave na kojem beba najviše leži. To nekada izgleda kao da bebi opada kosa u pečatima, ali nije ništa opasno. Ne brinite, vaša beba će za čas posla imati lepu i ujednačenu kosu.

Kada već govorimo o dlakama i kosi ne možemo da ne spomenemo temenjaču, zato čitajte dalje!

Temenjača kod beba može da uplaši roditelje

Temenjača je promena na koži glave vaše bebe i često izgleda pomalo zabrinjavajuće. To su naslage ljuspica žućkaste boje koje su čvrste i masne. Ako se odvoje od temena, koža ispod može da izgleda crveno i iziritirano. Roditelji često brinu da li to njihovu bebu boli ili svrbi. Svakako da temenjači nije mesto na glavi bebe i da treba delovati tako da se ona što pre ukloni, ali nije ništa strašno. Ne izaziva bol, ni svrab i najčešće spontano prođe.

Obavezno se posavetujte sa lekarom oko tretiranja temenjače, ali neka priručna sredstva koja mogu pomoći su gusta četka za kosu namenjena bebama, ulja ili kreme i šampon za temenjaču.

Znači – temenjača je česta, nije opasna ali za njeno uklanjanje potrebno je malo upornosti i pravih preparata, zato ne brinite, sve to brzo prođe.

Da li ste znali da bebe imaju više kostiju nego odrasli čovek? Čitajte dalje!

Mala beba ima više kostiju od velikog čoveka

Verovali ili ne, bebe stvarno imaju više kostiju od odrasle osobe i to puno više. Smatra se da bebe imaju oko 300 kostiju dok odrasli čovek ima oko 206 kostiju! Kako pitate se?

Stručnjaci kažu da je tajna u razdvojenim kostima kod beba koje se kasnije spoje u jednu celovitu kost.

Primer za to su kosti lobanje. Znate da su kod beba kosti lobanje razdvojene i između njih je fontanela – mekani deo glave bebe koji se ne sme pritiskati. Kako bebe rastu, tako se ove kosti spajaju i srastaju,i stvara se jedna kost – lobanja.

Isto je i sa mnogim drugim kostima u telu bebe. Na primer, bebe nemaju čašice na kolenima. One se stvaraju u toku razvoja bebe. Sigurno niste bili svesni ovih čudnih pojava kod vaših beba koje samo dokazuju koliko su izuzetna ova mala bića.

Bebe plaču bez suza

Svaki roditelj je dobro upoznat sa plakanjem beba, pogotovo novorođenčadi. Neki roditelji se zbune, a i zabrinu kada primete da u svoj moći “jačanja bebinih pluća” nigde nema suza!

Ova pojava je normalna jer kod beba suzni kanali nisu potrpuno razvijeni kao ni žlezde koje stvaraju suze. Funkcija im je tek tolika da stvaraju dovoljno vlage da oblože oči, ali ne i da se stvore suze. Zato bebe suvo plaču, a ne zato što su, kako naši stari kažu – razmažene od rođenja. Vremenom se količina suza povećava, a plakanje smanjuje.

Bebe pamte ukuse hrane koju je jela mama

Zanimljivo i čudno je i to da se smatra  bebe pamte mnogo toga još iz maminog stomaka. Od zvuka njenog glasa, smatra se da prepoznaju i druge glasove osoba koje su im pričale dok su bile u stomaku. Ovo je usko vezano sa učenjem govora i prepoznavanjem reči u kasnijem razvoju. Ovo je važna stavka i kada je muzika u pitanju, jer se smatra da bebe po rođenju mogu da reaguju i na pesmice koje su čule još u majčinom stomaku.

Pored ovoga, smatra se da bebe pamte i nene ukuse hrane koju je njihova mama unosila u toku trudnoće. Ovo se dalje povezuje sa prihvatanjem i odbijanjem neke hrane kada bebe počnu da jedu čvrstu hranu.

Takođe je zanimljivo da bebe ne osećaju so, odnosno njihovi receptori ukusa ne prepoznaju slanu hranu. Smatra se da osećaju kiselo, slatko i gorko, ali da slano mogu da osećaju tek nakon 4. meseca života. Roditelji se često pitaju da li njihove bebe odbijaju hranu zato što je bljutava, i odgovor je ne. One imaju mnogo osetljivije čulo ukusa nego odrasli i  nije potrebno dodatno soliti i li sladiti hranu, već pustiti da se sa njom upoznaju u prirodnim obliku. Nešto ne vole, nešto vole, ali vremenom se to svakako sve promeni.

Još neki saveti i zanimljivosti o bebama

Mnogi roditelji će potražiti savet upravo na internetu jer ipak živimo u digitalnoj eri i sve informacije su dostupne. Ipak treba voditi računa da sajtovi budu provereni i da daju prave informacije. Pogotovo zato što su u pitanju informacije o negovanju beba koje su izuzetno osetljive i potrebno je informisati se na pravim mestima.

Jedan takav blog je vodi Dr Pilar Svetlana i možete naći mnoge zanimljivosti ali i savete i smernice o negovanju beba i dece!

Druge blogove vode mame blogerke. One dele svoja lična iskustva o stvarima vezanim za roditeljstvo. Sa takvim informacijama postupajte pažljivo, posebno ako se tiču zdravlja dece.

Naravno, tu su za informisanje i sajtovi o deci i roditeljstvu čiji su tekstovi pod nadzorom lekara i pedijatara.

Sve ovo može biti polazna osnova za informisanje, ali ne i zamena za pregled.

Najbolje i prave savete u vezi negovanja i čuvanja bebe ćete dobiti upravo od pedijatra, a mogu vam rešiti i gore pomenute neodumice i objasniti vam čudne stvari koje kod vaše bebe niste očekivali.

Foto: Freepik

Naravno, da nema ničeg lepšeg od bebe koja mirno spava, ali na žalost, to nije nešto što se viđa često, posebno u prvim mesecima života.

Roditelji često brinu koliko je sna njihovoj bebi potrebno, ali ih muče i mnoga druga pitanja vezana za spavanje preko dana.

Lekari svetske poznate klinike Mejo odgovaraju na neka najčešća pitanja:

Koliko sna je bebi potrebno u toku dana?
Da bi novorođenče uspostavilo rutinu i pravilan raspored spavanja, potrebno je da prođe neko vreme. Tokom prvog meseca bebe se često bude zbog dojenja. Međutim kako rastu, dužina sna se povećava i postaje predvidljiva. Na primer:

Od 4 do 12 meseci

Nakon prva četiri meseca, vaša beba će spavati najmanje dva puta dnevno – jednom ujutru i jednom rano popodne. Nekim bebama je takođe potrebno spavanje i kasnije popodne, a većina njih spava ukupno tri ili više sati u toku dana.

Godinu dana i više

U ovom uzrastu i narednim mesecima vaša beba verovatno više neće spavati ujutru, već samo popodne nekih dva do tri sata. Tokom ovog prelaza bilo bi najbolje da bebino večernje spavanje pomerite za pola sata kako bi ujutru bila odmornija. Većina dece nastavlja sa popodnevnim spavanjem do treće ili pete godine.

Koliko sna je potrebno detetu?

Imajte na umu, naravno, da je svaka beba drugačija i da se raspored spavanja može razlikovati.

Šta ukoliko se beba unervozi kada je stavim u krevetac?
Za bebe je uobičajeno da plaču kada ih stavite na spavanje, ali većina njih se smiri nakon pet minuta. Ako plakanje traje duže, probajte da je umirite pa je opet vratite u krevetac.

Ako se beba probudi ubrzo nakon što je zaspala, a razlog tome nije zato što se upiškila ili je gladna, probajte da budete strpljivi i pustite je da se sama umiri.

Takođe, imajte na umu da su bebe uglavnom aktivne tokom sna. Lako je pomešati komešanje u snu sa buđenjem. Umesto da je odmah uzmete, sačekajte nekoliko minuta da vidite hoće li nastaviti sa spavanjem.

Treba li da ograničim dužinu bebinog sna?
To zavisi od toga kako vaša beba spava u toku noći.

Redovan san za srećnije dete
Neke bebe ne mogu da razlikuju dnevno i noćne spavanje. Tada je najbolje da joj ograničite spavanje u toku dana, posebno kasno popodne, dakle ne više od tri ili četiri sata svakog dana. Ako preko dana spava previše, može da se dogodi da se kasnije teže uspava ili da se često budi u toku noći.

Šta da radim ako moja beba iznenada ne želi da spava preko dana?
Neke bebe i starija deca prolaze kroz periode tokom kojih odbijaju da spavaju iako im je to i dalje potrebno. Ako se to dogodi, pokušajte da podesite vreme spavanja vaše bebe.

Pomoći svojoj bebi da dobije dovoljnu količinu dnevnog sna nije uvek lako. Nema potrebe da se osećate loše ako su neki dani veći izazov od drugih. Ne zaboravite da prepoznate znake koji ukazuju da je beba umorna.

7. MESEC

• -sedi duži period samostalno bez pridržavanja

• premešta igračke iz ruke u ruku. Ako u ruci drži jedan predmet, a želi drugi onaj iz ruke najčešće pušta a potom uzima ponuđeni, nekada uspe da uzme drugi predmet samo prebacivanjem prvog u drugu ruku

• posmatra i dodiruje svoj lik u ogledalu, smeje se liku u ogledalu

8. MESEC

• samostalno dugotrajno sedi bez oslonca

• okreće se sa ledja na stomak

• menja položaj da bi dohvatilo željeni predmet

• oslanja se na laktove i kolena u položaju na stomaku, priprema se za puzanje

• baca predmete na pod i tako se zabavlja, predmet uzima prstima i palcem (intermedijalno)

• igra se raznih igara sa roditeljima, tapše, zna odgovore na neka pitanja ( gde zeka pije vodicu, gde je pametna glava), uči imitiranjem drugih osoba

• raduje se i nepoznatim osobama, raduje se otkrivanju sveta

• počinje da reaguje na svoj lik u ogledalu

9. MESEC

• dovodi se samostalno iz ležećeg položaja u sedeći

• počinje da puzi

• uspravlja se na noge i stoji uz predmete za koje se pridržava

• hvata sitne predmete palcem i kažiprstom (“pinceta” hvat)

• jasno udvaja slogove (ma-ma, ta-ta, pa-pa)

• pravilno lokalizuje izvor zvuka

• privlači pažnju okoline različitim aktivnostima

• reaguje na svoje ime

• vezuje se za jednu osobu, najčešće majku i počinje da se plaši drugih osoba koje ne poznaje

Foto: Canava

10 i 11 MESECI

• samostalno se podiže u stojeći položaj, često u krevetiću i na podu, ne zna da izadje iz krevetića iako pokušava

• često pada zbog nedovoljne spretnosti

• puzi brzo, spretno prelazi prepreke

• stoji uz predmete i pokušava da napravi nekoliko koraka pridržavajući se

• razume nekoliko reči

• na nalog okreće glavu ka poznatoj osobi ili predmetu

• sluša i imitira zvukove iz okoline, imitira glasove

• pije iz šoljice uz pomoć odraslog

• pruža igračku, ali je ne pušta

• pokušava samostalno da jede kašikom

12 MESECI

• stoji samostalno bez pridržavanja

• hoda uz pridržavanje za jednu ruku, samostalno napravi nekoliko koraka

• spušta se uz pridržavanje da bi dohvatilo predmet

• puzanje je i dalje najbrži vid kretanja

• daje predmet na zahtev

• zna nekoliko reči (mama, tata, baba, pa-pa) i koristi ih smisleno

• izvršava jednostavne naloge: “dodji”, “nemoj”.

• spava dnevno 13-15 sati sa periodima dva dnevna spavanja i jednim noćnim u kontinuitetu

• pokazuje prstom u željenom pravcu

Foto: Printskrin / You Tube / Murdoch Children’s Research Institute

Ništa roditelja ne ispunjava osećajem olakšanja poput zvuka plača novorođenčeta. Taj prvi udah vazduha definiše vrlo važan trenutak u našem životu, a opet neobično je da je jedan od najmanje razumljivih ljudskih ponašanja.

Pretkliničke studije
Većina onoga što znamo o fiziološkoj aktivnosti unutar pluća tokom prvog udisaja dolazi ili iz pretkliničkih studija, koje često uključuju životinje, ili kroz invazivna promatranja koja reskiraju ometanje prirodnih plućnih funkcija, piše Science Alert.
Ali o tome se sada zna puno više. Naime, tim istraživača iz Australije, Nemačke, Švajcarske i Kanade je pomoću osetljivog senzora na pojasu koji su omotali oko prsa novorođenčeta nakon porođaja zabeležilo promene u volumenu pluća koje se javljaju u detetovim prvim minutima van maternice.

– Zdrave bebe pri rođenju koriste se izuzetno složenim metodama prilagođavanja na disanje – rekao je klinički neonatolog David Tingaj sa Dečjeg istraživačkog instituta Murdoch (MCRI) u Australiji.

Deca vežbaju pluća u maternici

Uređaj je prikupljao slike bebinih prsa, što je zajedno sa video i audio podacima doprinelo detaljnim opisima više od 1.400 udaha koje je 17 beba napravilo nakon carskog reza.

Rezultati su pružili statistički pregled procesa prozračivanja pluća kod novorođenčeta, fiziološke aktivnosti pripreme i naduvavanja pluća kako bi im se omogućilo da preuzmu ulogu posteljice u razmeni gasova.

Pojednostavljeno rečeno, dok su deca u maternici, ona vežbaju svoja pluća. Iako su ona prepuna tečnosti koja se luči iz plućne sluznice, i dalje prividno dišu kako bi se mozak i mišići pripremili za tu aktivnost posle porođaja.

Plakanje stvara obrazac protoka gasa

Snažne kontrakcije u fazi guranja
Ovaj režim treninga jenjava neposredno pre rođenja. Snažne kontrakcije u fazi guranja kroz vaginalni kanal istiskuju deo tečnosti, a istovremeno daju obilnu dozu adrenalina koji govori plućima da upiju što više te tečnosti.
Veliki deo nje izlazi van s prvim naletom vazduha. Surfaktant koji oblaže plućne alveole pomaže im pri pražnjenju tečnosti i njihovom širenju, pa se čini kao da novorođenče grglja te zatim vrlo glasno zaplače.

To plakanje stvara jedinstveni obrazac protoka gasa koji pomaže u očuvanju funkcionalnog rezidualnog kapaciteta (volumen vazduha koji zadržavamo u plućima nakon što izdahnemo). Ali to disanje nije uravnoteženo između dva plućna krila, više je izraženo na desnoj nego na levoj strani.

Od svih zabeleženih udisaja, plač se najviše pojavio u prvom minutu nakon rođenja, a šest minuta kasnije više od polovine beba pravilno je disalo. Rezultati istraživanja pomoći će i kod razumevanja disanja kod nedonoščadi kojima intubacija može biti vrlo štetna.

– Ova studija pokazala je da su pluća beba mnogo komplikovanija nego što su to tradicionalne metode praćenja ranije sugerisale – saopštili su naučnici.

Novosti

 Foto: Didmyself

• Kako nastaje atopijski dermatitis (ekcem)

Atopijska konstitucija znači da dete ima sklonost – predispoziciju za alergijske bolesti.

Ovo je naprosto “zapisano” u genetskom kodu, pa se najčešće nasleđuje, ali se ponekad jave deca koja  prva u porodici imaju ovaj problem. Ekcem je zapravo kombinacija ove genetske predispozicije i spoljašnjih faktora koji doprinose  nastanku bolesti: neka (ili više njih) od namirnica može pogoršati ekcem, kontaktna alergija, alergija na polen…

Posmatrajući iz ugla “kvaliteta” kože, suština ekcema je suva i osetljiva koža koja je sklona svrabu i osipu.

• Zašto nastaje crvenilo kože

Čim se pojavi crvenilo, jasno je da je nastalo zapaljenje – ono je u samom početku iritacija (nadražaj) kože! Kasnije se, na ovu iritiranu kožu, može nadovezati  bakterijska, ali i gljivična infekcija, a to pogoršava zapaljenje, pa i crvenilo!

• Kako se ekcem prepoznaje

Vide se “ostrva” suve i hrapave kože koja postaje crvena (eritematozna), a ako se dete češe, mogu se videti i znaci infekcije (žućkaste “ogebotine”, ljuspice, kao i brzo širenje promena).

Može se pojaviti bilo gde, ali se obično vidi na obrazima, pregibima, ali i na spoljašnjoj strani ruku i nogu.

• Da li kupanje pogoršava ekcem

Da, voda je “neprijatelj” za bebe koje imaju sklonost ka atopijskom dermatitisu!

Naizgled paradoksalno, ali je tako – voda ISUŠUJE kožu i tako pogoršava problem inače suve i osetljive kože. Zato bebe ne treba kupati više od dva do tri puta nedeljno, naravno uz detaljnu negu i pranje  genitalnog regiona. Posle kupanja bebu treba nežno osušiti mekim pamučnim peškirom, pa namazati hidrantnom kremom  za negu.

Foto: Pixabay

Nažalost,  to je istina koju pravdaju brzim načinom života, koriste modernu prehrambenu industriju koja nudi mekanu i već prerađenu hranu koju i ne treba previše žvakati.

Malo ko razmišlja koliko je žvakanje važno ne samo u procesu probave hrane, već i u razvoju govora kod dece.

Obzirom da je sve više govorno-jezičkih problema kod dece, treba skrenuti pažnju na povezanost žvakanja i razvoja govora kod dece.

Žvakanje hrane je jedna od prvih predgovornih vežbi veoma važna za razvoj govornog aparata.

Za pravilan izgovor glasova je odgovoran jezik,  mišići lica i usana koji se upravo razvijaju žvakanjem. Kada dete ne jede čvrstu hranu, ne stimulišu se ti mišići i  ne opterećuju u dovoljnoj meri. Kada se odlaže davanje detetu čvrste hrane, odlaže se u stvari progovaranje.

Deci jasličkog uzrasta hranu treba usitniti, ali ne preterano. Bolje je da dete samo stavlja hranu u usta, umesto da vi to radite.

Takođe je dobro ponuditi detetu takozvani fingerfood hranu, usitnjenu hranu  koju ručicom može samo staviti u usta. Deca to uglavnom sa radošću prihvataju. Ovaj način hranjenja podrazumeva  nadzor roditelja.

Važno je da dete shvati i razume važnost obroka. Dobro je da jede zajedno sa vama za stolom, da oseti radost porodičnog obroka. Dete uči ono što doživljava.

Deca najbolje prihvataju nova iskustva i veštine dok su mlađa. Ne dozvolite da  ubrzan način života, strah od gušenja, ili nered koji će svakako napraviti za stolom  utiče na razvoj vašeg deteta. Roditelj će najbolje prepoznati kada je dete spremno za žvakanje, a naš savet je da to svakako bude pre polaska u jaslice.

B.J.

Foto: Pixabay

Naime, kako piše Independent, ova žena primila je jednu dozu vakcine protiv korone dok je bila trudna, te kako navodno, prema navodima lekara, njeno dete već ima antitela.

U slučaju za koji stručnjaci kažu da bi mogao da ima značajne implikacije na napore u borbi protiv pandemije, prijavljeno je da je žena bila vakcinisana vakcinom Moderna u 36. nedelji trudnoće.

Porodila se tri nedelje kasnije, kada je na svet donela zdravu devojčicu. U januaru je devojčici uzet uzorak krvi i izvršen DNK test.

“Testirali smo da vidimo da li se majčina antitela posle vakcinacije prenose na bebu”, rekao je pedijatar dr Pol Gilbert za Florida VPBF, te dodao:

“Prema našim saznanjima, ovo je prva beba na svetu koja je rođena sa antitelima nakon vakcinacije”.

Doktor Gilbert i još jedan lekar na Floridi, dr Čad Rudnik, objavili su nalaze u internet časopisu, medRkiv.

b92

Foto: Canva

1. Da li su grčevi kod beba (infantilne kolike) bolest?

Grčevi kod beba NISU bolest!

Radi se o bezazlenom i prolaznom funkcionalnom poremećaju koji spada u „razvojne faze“ prvih nekoliko meseci bebinog života. Mogu se javiti bilo kada, izgleda da su najčešće u prvih šest nedelja, ali ako negde važi „principi individualnosti“ – to su onda kolike! U istoj porodici sa više dece, jedna beba „nije spavala“ od stalnih grčeva, a druga deca su relativno lepo prošla! Čak i kod blizanaca postoji razlika u intezitetu i trajanju kolika.

2. Kako da prepoznam da su u grčevi, a ne neka bolest?

Od 1954. postoji dobro poznata definicija infantilnih kolika koje je sažeto u pravilu trojke: dete plače bar tri sata dnevno, najmanje tri dana nedeljno, tokom najmanje tri nedelje, a ubrzo se nadovezala i „trojka“ da sve ovo traje u prva tri meseca života.

Poslednjih godina je „pravilo trojke“ modifikovano, ali je ostala KLJUČNA karakteritika bebinih kolika u odnosu na bolesti: grčevi (kolike) se javljaju se kod beba koje normalno napreduju! Ovaj poslednji kriterium je zapravo najvažnija odrednica infantilnih kolika kao FUNKCIONALNOG poremećaja – one NE utiču na normalno napredovanje bebe u težini!

3. Zašto nastaju grčevi kod beba?

Mogući uzroci su brojni, a tačan uzrok je gotovo nemoguće utvrditi! Ipak, jasno je  – kod beba sa kolikama creva nisu funkcionalno spremna (kompetentna) za kompletnu funkciju varenja hrane! Dakle treba im nekoliko meseci da „sazru“, a to je jedan od argumenata ne malog broja eksperata koji tvrde da se ljudsko mladunče rađa par mesesci ranije (iako je prošli 9 meseci trudnoće).

Šta god da je glavni uzrok, finalna posledica jesu gasovi u crevima – nagomilani „gasni mehurovi“ rastežu zid creva, nadražuju nervne završetke koji prenose bol i tako počinje plakanje i uznemirenost! Ova nadutost u abdomenu podiže dijafragmu i uzrokuje podrigivanje, ali može pogoršati i bljuckanje. Jedan broj beba (zbog takozvanog gatro-količnog refleksa) razvija snažne kolike u prvim minutima podoja, a praćene su plačem i kratkotrajnim „seckanjem“obroka.

4. Treba li lečiti infantilne kolike, pošto nisu bolest?

Odgovor je jasan: infantilne kolike su BOLNO stanje i TREBA ih lečiti!

Iako su infantnilne kolike bezazlen prolazan funkcionalni poremećaj, njihov značaj je ogroman! Većina roditelja (naročito kod prvog deteta) reaguje velikim strahom i uznemirenjem zbog dugotrajnog bebinog plakanja, 15-20% roditelja konsultuje lekara zbog kolika, a neretko se bebe u prvim nedeljama života bezrazložno vode u dežurne pedijatrijske bolnice, a to povećava rizik da beba u čekaonici od druge bolesne dece dobije neku od aktuelnih virusnih bolesti!

5. Kako da pomognem bebi da prebrodi grčiće?

Postoje „manevri“ koji mogu pomoći bebi: ruka na stomačić (lako ugrejan termofor može da pomogne), „nosanje“ bebe, lagano ljuljuškanje, savijanje nožica ka grudima, takozvana „bela buka“. Pokazalo se da skretanje paženje – igranje sa bebom takođe pomaže. Beba NIKAKO ne sme da se snažno drmusa – to je opasno!

Korekcija ishrane je drugi aspekt borbe sa kolikama. Pre svega odnosi na majku koja doji bebu – pokazalo da se kod beba sa izraženim kolikama majka treba da smanji unos hrane (ili još bolje da potpuno izbaci) koja ima izražen alergijski potencijal: jaja, orašasti plodovi, soja, riba, pšenično brašno…posle nekoliko dana (ponekad i duže) se može očekivati boljitak!4

Kod beba koje koriste mlečnu formulu je retko potrebna promena formule, a kod ekstremnih situacija se pokazalo da formule na bazi hidrolizata mogu pomoći. Naravno, to mora proceniti pedijatar, a roditelji NE treba na svoju ruku da menjaju formulu kod bebe koja dobro napreduje!

Treći i veoma važan način borbe su preparati za ublažavanje kolika.

Pre započinjanja terapije je važno znati da NEMA leka koji POTPUNO može eliminisati infantilne kolike!  Razna sredstva mogu da ublaže kolike i to je cilj – da se pomogne bebi da ih lakše prebrodi, pa treba odabrati preparate koji praktično nemaju neželjnih efekata, a mogu pomoći bebi – to su simetikon, probiotici i laktaza.

Simetikon, aktivni sastojak Infacola, pomaže eliminaciju gasova i ublažava grčeve!     Infacol pomaže da se mali mehurići gasa nakupljeni u crevima (koji uzrokuju rastezanje creva i bol) spajaju u veće koje beba u vidu vetrova onda lako izbacuje. Pražnjenje gasova smanjuje neprijatno podrigivanje i regurgitaciju (bljuckanje).

Zanimljivo je da kod oko tri četvrtine beba efekat nastupa u prva 24 sata terapije, a kod skoro 90% beba posle 7 dana terapije.

Radi se izuzetno bezbednom sredstvu (neželjena dejstva su na nivou placeba), koji ne sadrži šećer, alkohol i boje, pa je odobren za davanje od prvog dana života. Tretman se obično počinje kada počnu infantilne kolike.  NE postoji vremensko ograničenje, a treba ga davati bar 7 dana u kontinuitetu, čak iako se čini da su grčevu prestali.

Doziranje Infacola je jednostavno: jedna puna kapaljka (0,5 ml) se daje pre svakog obroka, a u retkim situacijama (kod ekstremnog plakanja i uznemirenosti) se doza kratkotrajno može duplirati – 1 ml pre obroka.

6. Može li se kombinovati Infacol sa drugim preparatima za ublažavanje grčeva?

MOŽE!

Imajući u vidu mehanizam dejstva simetikona, on se može bezbedno kombinovati sa probiotskim preparatom, ali i sa laktazom!

Moglo bi se reći da simetikon ima sinergistički efekat sa drugim preparatima za ublažavanje grčeva.

Tekst je pisan u saradnji sa brendom Infacol

Foto: Pixabay

Mnoge misle da su bebe, tako male i krhke i da ništa ne znaju, ali to nije tačno

Novorođenčad znaju šta treba da učine
Švedsko istraživanje iz 1987. godine uvelo je termin „puzanje do dojke“ nakon što su utvrdili da će novorođenče naći put do majčine dojke čim se rodi.
Nakon porođaja bebe su oprali i osušili, a zatim ih doneli do njihovih majki i stavljali na majčine grudi. Svaki put beba bi dopuzala do majčine dojke kako bi došla do hrane. Mora se priznati da su bebe prilično snalažljive.

Znaju ko im je mama
Spoljni svet za malo biće može da bude zastrašujuće i neodoljivo mesto, sa svim novim stvarima i zvukovima. Iako bebi treba vremena da se razvije, ona od rođenja prepoznaje mamin glas i miris.

Nakon rođenja nemaju suza
Ovo ne treba shvatiti pogrešno – biće puno plakanja, ali prvih nekoliko meseci beba neće plakati sa suzama. Njeni suzni kanali rade, ali oni će imati dovoljno suza samo da bi kanali normalno funkcionisali.

Većina beba rodi se sa plavim očima
Bez obzira na genetiku većina beba rodi se sa plavim očima. Promena boje dogodiće se u narednih šest meseci detetovog života.

Kratkovide su, ali te vide
Jedna simpatična činjenica – prosečno novorođenče može da vidi 25 centimetra ispred sebe. Tačno onoliko koliko je potrebno da vidi svoju mamu. Beba može da vidi dok je mama hrani, jer je lice majke otprilike na toj udaljenosti.

Nemaju razvijenu čašicu na kolenima
Bebe se rađaju sa hrskavicom koja je slična čašici, ali ona prava razviće se do šestog ili sedmog meseca života. Bitno je da se dogodi pre nego dete počne da puzi.

Imaju više kostiju od odraslih
Novorođenče se rađa sa više od 300 kostiju, dok odrasli imaju 206. Kako dete raste tako se kosti spajaju.

24.sata

Foto: Pixabay

Uz posmatranje deteta u prirodnim situacijama, razgovor sa roditeljima ili osobom koja brine o detetu radi prikupljanja informacija o detetovim kapacitetima za procesiranje senzornih informacija od velike je pomoći stručnjaku koji procenjuje senzorni profil deteta dok ga posmatramo direktno u sledećim situacijama:

–              Društvena i nezavisna slobodna igra

–              Vreme obedovanja, kupanja ili drugih funkcionalnih aktivnosti

–              Struktuirana i nestruktuirana interakcija sa vršnjacima

–              Interakcija između roditelja i deteta

–              Tranzicije između aktivnosti

Pored standardizovanih upitnika, polu-struktuiran razgovor sa roditeljima ili starateljima je od posebnog značaja u proceni detetovog senzornog procesiranja i regulacije.

Senzorni profil

Profil obezbeđuje podatke o detetovim senzornim preferencijama i tolerancijama i kako se one reflektuju na dnevne aktivnosti. Identifikuje periode organizacije i disorganizacije u ponašanju tokom dana i odnosi se na organizaciju nadolazećih senzornih iskustava kao i zahteva okruženja.

Situacije koje obezbeđuju važan uvid  u senzornu integraciju jesu igra, vreme hranjenja, kupanja, menjanja pelena, prekidanja u tipičnim rutinama i učestvovanje u oblačenju ili igri.

Odgovori na navedena pitanja daju značajne informacije u pogledu detetovog senzornog procesiranja i načina na koji ono utiče na funkcionisanje samog deteta ali i čitave porodice:

–              Kakav je jedan tipičan dan vašeg deteta?

–              Koje vrste senzornih aktivnosti vaše dete voli ili ne voli?

–              Kako vaše dete prevazilazi tranzicije/promene u svakodnevnim rutinama (aktivnostima)?

–              Da li postoji određeno doba dana ili neka aktivnost kada je dete najviše i/ili najmanje organizovano?

–              Da li su detetove aktivnosti svakodnevnog života i zadaci samozbrinjavanja ograničeni senzornim ili motoričkim problemima (npr,                    dete ne toleriše određenu teksturu hrane, plašljivo je tokom kupanja, itd.)?

–              Da li vaše dete ima navike ili rutine koje podržavaju svakodnevno funkcionisanje?

–              Kako vaše dete reaguje na nežan fizički dodir?

–              Da li vaše dete podjednako inicira istraživanje novih kao i već poznatih situacija?

–              Da li vaše dete uživa da se igra sa drugom decom?

Procena deteta i njegov senzorni profil pomažu roditeljima i starateljima u razumevanju detetovih specifičnih senzornih potreba i kako se to odražava na njegovo ponašanje. Jer razumevanje zašto se određeno ponašanje javlja je prvi korak u pristupu detetu.

Problemi sa senzornom integracijom otežavaju roditeljima da prepoznaju ponašanje i signale koje im dete šalje. Na primer beba koja u ponašanju ima senzornu odbranu može da se izvija u naručju svojih roditelja. Oni to mogu da protumače pre kao emocionalno odbijanje nego kao hipersenzitivnost deteta na dodir. Nasuprot tome, beba može da deluje nezainteresovano (previše je mirna), a da razlog tome bude hiporeaktivnost ili senzorno izbegavanje.

Agresivno ponašanje deteta takođe može da ima u korenu senzornu osnovu. Udaranjem drugih dete može sebe da štiti od potencijalnog kontakta od strane druge osobe koji je za njega preteći, pre nego da je uzrok psihološke prirode i da se tumači da dete želi da dominira drugima.

Dok je sa jedne strane cilj pomoći roditeljima da razumeju uticaj senezorne integracije na detetovo ponašanje, sa druge strane je podjednako važno da se izbegne pretpostavka da je svaki problem u ponašanju senzorne prirode.

Foto: Pixabay

Kada je beba zdrava, lepo napreduje i uobičajeno se ponaša nema potrebe da se radi krvna slika u prvih šest meseci života.

Potom se obavlja redovni sistematski pregled, pa pedijatar odeđuje da li treba uraditi krvnu sliku ili ne.

Pročitajte i Šta pokazuje krvna slika?

Oko šestog meseca se dešava normalni (fiziološki) pad hemoglobina (koji se naziva fiziološka anemija) pa većina pedijatara proveri nivo hemoglobina tako što se uradi krvna slika.

Ako beba ima kliničke znake anemije (malokrvnosti) krvna slika je obavezna, ako nema ne mora ni da se radi sa šest meseci.

Pročitajte i  Zašto su deca anemična?

Potpuno je drugačija situacija kada se beba razboli – tada se krvna slika radi u dijagnostičke svrhe, da bi pomogla pedijatru u postavljanju dijagnoze i određivanju terapije.

Foto: Pixabay

I dok gledate svoje maleno biće kako spava, sigurno se zapitate da li ono nešto sanja u tom trenutku. Da li njeno pomeranje i komešanje u snu zapravo znači da sanja?

Da li bebe sanjaju?

Ni stručnjaci, zapravo, ne mogu biti sigurno da li beba sanja dok spava.

Što se odraslih tiče, poznata je činjenica da sanjamo tokom REM faze sna. Kod dece, inače, REM faza traje duplo duže nego kod odraslih. Iz tog razloga, neki lekari pretpostavljaju da je moguće da bebin mozak radi i da one sanjaju.

Ipak, postoje neuronaučnici koji sumnjaju da beba može sanjati. Smatraju da je mozak mališana još uvek nedovoljno razvijen da bi stvarao apstraktne misli i slike. Kod njih REM faza ima drugačiju funkciju – da podstiče kognitivni razvoj.

Definitivno bi snovi izgledali dosta drugačije nego kod nas.

O čemu bebe sanjaju?

Ukoliko uopšte sanjaju, onda je vrlo teško razumeti šta se u snovima zapravo dešava, jer nemaju razvijen jezik, čist koncept ljudi i stvari koje ih okružuju. Verovatno bi se oni zasnivali na nekom iskustvu iz života, osećaju, poput dojenja ili jednostavnih slika, maminog lica, recimo.

Psiholog Dejvid Folks misli da deca verovatno tek oko devete godine počinju da sanjaju, jer tada razvijaju svest o sebi i bolju vizualizaciju stvari. Kod mlađih bi eventualno mogle biti prisutne statične slike prilikom sna.

Da li bebe imaju noćne more?

Za to su šanse vrlo male, s obzirom na to da bebe još uvek nemaju razvijen osećaj straha.

Ipak, svi smo primetili kako se beba komeša, proizovdi zvuke i menja disanje tokom spavanja. Stručnjaci naglašavaju da nema razloga da se brinete, jer deca razvijaju prirodno te motorne veštine, a takvi pokreti će vremenom nestati.

Novosti

Foto: Freepik

Tri godine od donošenja Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i isto toliko duge polemike o potrebi da se izmeni. Iz resornog Ministarstva stigao je predlog kako bi mogao da se “popravi”, ali predložene izmene, poručuju iz četiri udruženja, nisu dovoljne i ne rešavaju ključne probleme.

U inicijativi upućenoj ministarstvu, Centar za mame, “Bebac”, Srbija u pokretu i “Roditelj”, između ostalog zahtevaju pravedniji obračun plata za porodilje u skladu sa brojem meseci u kojima su radile, tako da nijedna mama nema manju naknadu od minimalca.

Svaka zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu tokom trudnoće i nakon porođaja – to propisuje Zakon o radu. Ipak, kakva će ta zaštita i biti određuje Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Za dve i po godine primene pokazalo se da mame koje nisu angažovane po ugovoru o radu i preduzetnice imaju drugačiji tretman u odnosu na žene u radnom odnosu. Kako to u praksi izgleda osetila je tridesettrogodišnja Ana Marija koja već šest godina vodi Centar za studije u inostranstvu, a pre devet meseci postala je i mama.

“Ja nikada nisam uzela ni porodiljsko, ni trudničko bolovanje niti odsustvo radi nege deteta zato što mi je to bilo suviše komplikovano i nije mi se isplatilo. Država je propisala da ko ima svoju preduzetničku radnju, koja je paušalno oporezovana, mora da bi dobio 200 evra od države, da zaposli poslovođu, znači da nekog plati da mu vodi radnju ili da odluči da tu radnju stavi u mirovanje i da im posao ne radi. To je jedna kontradiktorna odluka, jer vi ste u poslu i ne možete vi sada sve da zaustavite zato što ste dobili dete i država time zaista diskriminiše majke preduzetnice”, objašnjava Ana Marija Kopert.

Diskriminisane su, kažu uduženja, i mame koje imaju visoka primanja – za njih je država procenila da su im tokom trajanja porodiljskog dovoljne tri prosečne plate. Nižu platu od one koju su imale pre odlaska, imaju i sve mame koje su radile manje od 18 meseci.

“Mi tražimo izmene koje obuhvataju da sve mame budu jednako tretirane i da se njihova naknada zarada obračunava za 12 meseci, koliko će tu naknadu i primati. U ovom trenutku je to 18 meseci, mnoge mame bivaju oštećene, jer u nekom periodu možda nisu radile ili su imale manju platu. Mi tražimo od države da sada ozbiljno uzme u razmatranje ovaj zakon i da zaista reši probleme”, naglašava Ana Babović iz udruženja “Srbija u pokretu”.

Konkretne predloge za rešenje problema četiri udruženja poslala su na adresu resornog ministarstva, gde kažu da će biti razmotreni.

Podsećaju da izmene koje je ministarstvo sastavilo predviđaju da, između ostalog, mame dece sa invaliditetom mogu da koriste i posebnu negu deteta i dodatak za pomoć i negu drugog lica, što ranije nije bio slučaj.

Promene će važiti i za žene poljoprivredne osiguranike, pa će obračunski period za ostvarivanje prava na ostale naknade biti smanjen sa 24 na 18 meseci.

“Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom doprineo je daljem unapređenju podršci porodicama kroz uvođenje novih prava i povećanje iznosa roditeljskog dodatka. Zakon se može dodatno unapređivati kao što se predlaže i kroz Nacrt koji je trenutno u proceduri, ali su i sva dalja unapređenja limitirana raspoloživim budžetskim sredstvima,” navodi se u saopštenju Ministarstva za demografiju i porodicu.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom je u decembru 2017. usvojen po hitnom postupku sa još 36 zakona. Primena je počela sredinom naredne godine.

Izvor: RTS

Foto> Pixabay

Kupovina prvih cipela za većinu roditelja je jedan od najuzbudljivijih trenutaka nakon samog rođenje deteta. Neki ne mogu da sačekaju da beba poraste i da samostalno počne da hoda, već i po nekoliko meseci ranije kreću u kupovinu što predstavlja nepotreban materijalni izdatak jer će te cipele ubrzo postati male. Ako je napolju hladno dovoljne su i nehodajuće.

Roditelji za dete uvek žele sve najbolje zato prvoj kupovini cipela najozbiljnije pristupaju. Ali tada nastaje dilema, kako odrediti veličinu, koje su dobre, sa ulošcima ili ne, od poznatog proizvođača čije su cipele i oni nosili kad su bili mali, da li su najskuplje i najbolje? Nema “najboljih cipela” niti “najboljih marki”, takve ne postoje.

Prvi i najvažniji savet je NE KUPUJTE CIPELE DOK DETE NE POČNE SAMOSTALNO DA HODA. To se uglavnom dešava oko prvog rođendana, ali i u narednih šest meseci u zavisnosti od toga kako dete sazreva što je individualni proces.

Prve cipele utiču na formiranje dečijeg stopala

Na trenutak kada će dete napraviti sedam samostalnih koraka bez pridržavanja ne možemo da utičemo spolja, ali kako će kasnije hodati u mnogome zavisi između ostalog od obuće koju će nositi. Prve cipele utiču na formiranje oblika stopala i njegovu funkciju u hodu.

Dečije stopalo je izuzetno osetljivo, kosti i zglobovi su još uvek mekani, a mišići i tetive nedovoljno jaki da izdrže opterećenje težinom tela. Zato cipela mora da preuzme ulogu stabilizatora i spreči deformaciju stopala i u isto vreme obezbedi dovoljnu stabilnost da bi dete hodalo.

Na šta obratiti pažnju prilikom kupovine

Obuća treba da bude od prirodnog materijala, spolja i unutra da se stopalo ne bi preterano znojilo, šivena a ne lepljena (lepak može da izazove alergiju, a i lakše se deformiše). Ako je đon od kože preko njega na prednjem delu cipele i na peti treba da bude zalepljena guma da se dete ne bi klizalo pri hodu po parketu.

Cipela ne sme da bude previše tvrda kako ne bi ograničavala normano savijanje stopala pri hodu ali ni mekana jer neće davati neophodnu stabilnost detetu. Obratite pažnju na deo koji drži skočni zglob, on treba da bude čvrst, dok prednji deo prema prstima mora da bude mekan i dovoljno širok da prsti ne bi bili zbijeni što može da dovede do njihovog deformisanja.

Veličina cipela

Veličina cipele mora da odgovara veličini stopala, ne sme da bude prevelika (zabluda je da treba da se stavi prst pored detetove noge pozadi). Ako u prodavnici nemaju merač kojim se određuje veličina, možete i sami da napravite šablon od kartona kod kuće i da tako budete sigurni da ste uzeli pravi broj. Postavite stopala na karton i olovkom ocrtajte oblik, tako ćete pored dužine imati i širinu stopala što će Vam olakšati kupovinu. U prevelikoj cipeli noga se šeta i dete se nepravilno oslanja što može da dovede do lošeg hoda i do deformiteta stopala, što je kasnije mnogo teže ispraviti. Sa napravljenim šablonom možete da kupite cipele i bez deteta, naročito ako morate da obiđete pola grada da biste našli ono što želite.

Obuća ne sme da bude mala, bez obzira što se roditeljima čini da dete nije dovoljno dugo nosilo cipele da bi kupovali nove, tesna cipela može da napravi veću štetu od prevelike. Pored toga što deca odbijaju da nose takve cipele postoji rizik od pojave deformiteta, žuljeva, nokti se deformišu i urastaju u meko tkivo, cirkulacija je poremećena pa mogu da se jave i otoci na stopalima.

Čičak traka ili pertle

Cipele na pertlanje ili sa čičak trakom još jedna je dilema pri kupovini. Iako su sa čičkom jednostavnije za obuvanje i izuvanje, cipele na pertlanje su mnogo bolje za dete koje je tek prohodalo jer stoje čvrsto na nogama. Ne mogu lako da se skinu pa je manja mogućnost da ih izgubi dok je u kolicima.

Anatomski uložak

Cipele mogu da imaju i anatomski uložak, ali to nije neophodno i ne znači da dete neće imati ravna stopala ako je nosilo ovakvu obuću, jer na pojavu ravnih stopala i spuštenih svodova utiču i mnogi drugi faktori. Ali iz prakse znamo da je pojava ovog i drugih deformiteta (X noge, deformiteti kičme) mnogo manja kod dece koja su do treće godine, a mnoga i do polaska u školu nosila obuću sa anatomskim uloškom.

Planirajte i svoje finansije

U prvim godinama života detetova stopala brzo rastu i verovatno će biti potrebno nekoliko pari cipela godišnje, ali ako se ima u vidu od kakvog je značaja pravilan rast i razvoj stopala ne samo za dečiji uzrast već za čitav život, dobro isplaniran momenat za kupovinu i kvalitetna obuća mogu da ublaže finansijske izdatke.

Ako ne možete iz određenih razloga detetu da obezbedite dobru cipelu jer je skupa, kupite onu koju možete sebi da priuštite, nemojte koristiti cipele koje je drugo dete nosilo bez obzira koliko su kvalitetne bile.

Foto: Pixabay

Jednom kada vaše dete savlada prevrtanje na bok, često ćete ga pronaći kako leži na stomaku i mogli biste da se zapitate koliko je to pravilan i siguran položaj za spavanje. Iako vam se može učiniti da je bebi tako najudobnije, bolje je da ne praviti tu grešku.

Najsigurniji položaj tokom spavanja novorođenčadi

Spavanje na leđima je najsigurnije – to je osnovno pravilo. Nekoliko studija je sprovedeno da bi se razumelo koji je najbolji položaj ležanja za bebe i otkriveno je da spavanje na stomaku zapravo povećava rizik od sindroma iznenadne smrti novorođenčeta.

Iako je broj takvih nesreća relativno nizak, oprez je neophodan, Kada vidite da beba leži na stomaku, okrenite je na leđa.

Prema preporuci Američke akademije za pedijatriju, poželjno je forsirati bebu da spava na leđima, naročito tokom prve godine. Između ostalog, ležanje na leđima pomaže poboljšanju protoka vazduha u telu.

Pročitajte i  … Bezbedan položaj za spavanje odojčadi

Iako mnogi roditelji strahuju da bi ovaj položaj mogao da poveća rizik od gušenja, prema mišljenju stručnjaka, ne bi trebalo da budete zabrinuti jer anatomija disajnih puteva novorođenčadi i refleks začepljenja to sprečavaju.

Kada je bezbedno da beba počne da spava na stomaku?
Prema mišljenju stručnjaka, beba mora da nastavi sa spavanjem na leđima sve do godinu dana. U slučaju da se u snu okrene na stomak, morate je vratiti na leđa. Nakon što bebe napune jednu godinu i mogu samostalno da sede, bez oslonca, to znači da im je ojačan sistem glave i trupa i lako ih mogu kontrolisati, piše Times Of India.

Dakle, čak i kada bi počele da se guše tokom sna, lako bi mogle da se vrate u udoban položaj.

N1

Foto: Pixabay

Alergijska reakcija na neku namirnicu se može pojaviti već na samom početku uvođenja te namirnice, ali i kasnije u bebinoj ishrani posebno ukoliko kod bebe postoji sklonost ka alergijama (bebe koje su atopijski tip). Takođe alergija se može javiti ukoliko se neka namirnica uvede bebi puno pre nego što se to preporučuje, a ovo se posebno odnosi na visokoalergogene namirnice u bebinoj ishrani kao što su bobičasto voće, med, citrusno i koštunjavo voće, kikiriki…

Kako izgleda alergijska reakcija kod bebe? Ako se kod deteta neposredno nakon uzimanja neke, obično za bebu nove namirnice, javi ospa po koži, povraćanje, proliv, bolovi u stomaku, kašalj, gušenje, ekstremna uznemirenost to sve može biti znak alergije na tu namirnicu. Tada se data namirnica momentalno isključuje iz upotrebe; u početku na neki period, a ako zatreba, nažalost i zauvek. Svakako dobro je nakon par nedelja ili meseci probati detetu dati tu namirnicu ponovo, u jako malim količinama, te da se opet isprati reakcija, jer se zna dogoditi da dete jednostavno „izraste“ i da se alergijska reakcija na datu hranu više ne javlja. Alergijska reakcija će svakako biti blaža ako se ona uvede kasnije ili bar u preporučenom periodu uvođenja, zbog većeg stepena razvijenosti i zrelosti digestivnog sistema.

PRAKTIČAN SAVET ( iz knjige Kuvarski dnevnik bebe Marte)

Ako je beba bliže godinu dana i do sada nije imala alergijsku reakciju ni na jednu namirnicu moguće je da joj i ove sezone uvedete neko bobičasto voće (maline, jagode, kupine, borovnice, ribizle) u manjim količinama. Međutim ukoliko je pak beba 6, 7 ali i 10 meseci savetuje se da se ipak dočeka sezona iduće godine kada ćete ove zdrave namirnice moći dati sveže ( uvek bolja varijanta nego iz zamrzivača kada beba napuni godinu dana tokom zime).

Savet +:  Svakako je bitno svako bobičasto voće uvoditi pojedinačno, a voćni mix praviti tek pošto se svaka namirnica posebno uvede.

NA ŠTA JOŠ OBRATITI PAŽNJU?

Ukoliko postoji mogućnost uvek je najbolje dati bebi „domaću” malinu, iz „babine bašte” jer se pretpostavlja da je ta malina uzgojena na organski način. Tada je to hrana koja je proizvedena bez upotrebe hemijskih sredstava (bez veštačkih đubriva, hemijskih pesticida i insekticida). Pesticidi u hrani su posebno nepoželjni u hrani za decu jer su mala deca sklonija poremećajima razvoja izazvanih pesticidima zbog ubrzanog rasta i metabolizma. Takođe, mala deca, posebno ona najmanja, unose proporcionalno velike količine hrane po kilogramu telesne težine pa samim tim i te štetne materije s njom. Upotreba ove organske hrane, zbog svega navedenog, svakako najviše ima smisla kod odojčadi jer je tada njihov imuni sistem posebno osetljiv i ranjiv.

Autor: Martina mama, dr med. Marija Mandić, majka troje dece koja je svoje znanje i iskustvo ovim putem želela da podeli sa drugim mamama i tako im olakša period uvođenja čvrste hrane. Više o knjizi i poručivanju možete pročitati ovde